Gde ste bili kada se dešavala „Istorija“ pre deset godina? Na kojoj strani? Jeste išli u Beograd ili ste se spremali za neki krizni štab u Vranju? Ili ste cepkali drva ako ste imali novaca da ih kupite te godine? Šta se promenilo u ovih deset godina u vašem Vranju?
Za nekog ko dolazi spolja, Vranje, kao i ostatak Srbije, izgledaju i dalje u potpunosti zapušteni. Vreme je stalo u jednom trenutku, tamo negde pre dvadeset godina i malter sa zgrada se od tada samo truni. Utisak je da je sve na nekom mestu blokirano i pored toga što smo se rešili „tiranina“ i da nema dovoljno energije da se životni ambijent promeni.
Vranje je zapušteno mesto koje pokušava da i dalje funkcioniše kao „Borin grad“ ili „Borina nedelja“, da svoj identitet gradi na nečemu što relano ne postoji. Ono što je realno postojalo jesu nekolike velike kompanije koje nikako ne uspevaju da ožive već spavaju poput vampira u svojim ogromnim „proizvodnim pogonima“ i poslovnim zgradama. Niti ima sveže krvi za njih niti glogovog koca kojim bi se okončala agonija.
„Imamo kapacitete, nalazimo se na idelanom mestu“ to je ono što vam uprava govori, ali nikako da krene. Ljudi su „nezapošljeni“, mladi ostaju samo ako moraju. Kada svi valjani odu pitajte se ko ostaje i šta ti koji ostanu mogu da urade.
Onaj koji je „tiranana“ rušio onog oktobra govorio je da ako se sami ne promenimo ni Srbija (čitaj: Vranje) se neće promeniti. To je bio poprilično idealizovan pogled na svet, ali je tada ta „ekipa“ morala da traži dodatnu pomoć od svojih građana da bi donosila određene odluke.
Kakva je situacija danas? Pored novih televizora i možda automobila, šta još imate? Da li ste u poslednjih deset godina više radili, da li ste bili produktivniji ili vas je samo nerviralo što u vaše krilo ne upada deo korupcionog kolača koji hrani partije i njihove članove? Da li ste smislili neki posao ili i dalje mislite ono što mi je rekao jedan čovek tu, na jugu Srbije, „da smo mi vaspitani da država za nas misli“?
Kada se sagleda situacija u celini videćete da nije loše, da za ono koliko ulažete dobijate taman koliko vam pripada, ali je to nedovoljno i daleko od dobrog i obećavajućeg. Potrebno je da se opet svi malo više potrudimo ako želimo da naredne godine budu još bolje.
I da smo živi i zdravi, normalno.
(autor je novinar iz Beograda)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.