MRTVO MORE NA NAŠ NAČIN

„Ako ste kadgod pažljivije posmatrali sve što biva oko vas, ako ste se pogdekad upustili i udubili u odnose koje regulišu život jednoga društva i pokrete koje izaziva taj regulator-vi ste morali zapaziti da se, kroz život svakoga društva, jasno beleži jedna jaka i ravna linija. Tu liniju ispisali su obziri, tradicije, malodušnost, duhovna nemoć i sve one negativne osobine čovekove pod kojima se pojedinci guše, a društvo nemoćno predaje učmalosti. Tom ravnom linijom kreće se život skoro celokupnoga našega društva“ („Mrtvo more“ Radoje Domanović).

 U jednoj maloj sredini kao što je naš grad, na značaju nikada ne gube noćni izlazci, prazne trač partije, duboki dekoltei, dugi nokti, kratke suknje i, naravno, politička dešavanja. Dan jednog mladog čoveka, koji obično ne zna šta će sa svojim životom, počinje tako što se uvek budi rano, oko 13 časova,  da bi obično mogao ostatak dana da provede u ispijanju kafa u nekom od lokalnih lokala i na trač partijama sa svojim drugovima/drugaricama. Zatim sledi prelistavanje dnevnih novina i sumiranje utisaka šta je i kako moglo biti urađeno na lokalnom nivou. Blago našem gradu kada ima toliko mladih ljudi sa vizijom. Samo nikako da se te ideje sprovedu u delo. U srednjoj školi su, naravno, bili odlični. Fakultet su upisali, tek toliko da bi stekli neku vrstu kredibiliteta da osuđuju druge ljude (obično svoje sugrađane), koji su, eto, željni nekih promena u svom životu i okolini. Važno je da se nešto radi. Ko radi taj i greši. Imam osećaj kao da je naš grad neka stara mašina koju treba pokrenuti, a glavni pokretač te mašine su ljudi koji žive u tom gradu. Ali, kao da im je lakše da se bave nečim što nije u opisu njihovog posla. Ceo život kao da se smestio u Brankovu ulicu. Po čemu nas ljudi prepoznaju širom zemlje? Da li po Bori Stankoviću ili po čuvenoj: „U Vranje nema laganje“. Samo sujeta u našem gradu i život od danas do sutra. Problem sa tom sujetnom emocijom jeste što ona u stvari više šteti onome ko je proizvodi, a retko dopre do one osobe, koja je cilj sujetnih komentara. Prati me lep savet mog prijatelja: „Svojim ponašanjem daj ljudima do znanja kako treba da se ponašaju prema tebi. I nikada ne odustaj od svojih ciljeva da bi se stopila sa celinom“. Možda tu leži suština, ili još jedan razlog zašto Vranjanci, koji su uspeli širom Evrope i Amerike, ne planiraju da se vrate u svoj rodni kraj. Previše je sujete da bi bili prihvaćeni istinski od svojih. Vranje je moj grad i gde god krenula nosiću ga u srcu, ali ne i ljude koji žive u njemu.