MALjČIKI

Djoković, Vlada Divljan, Kraljevo, Hrvatska, Beč, haos, red, tenis, muzika… Sve se nekako poređalo u nedelju dana, i sve ima jednu nit koja ih veže: Beograd.

Da tata Djoković nije došao u Beograd, i da mali Novak nije sa „beogradskog asfalta” pokupio fazone kojima osvaja svet, niko ne bi primetio provincijski duh onih koji su organizovali teniski meč sa Hrvatima u Kraljevu, koji je pretio da ugrozi elementarno sportsko pravo, kada su gledaoci u pitanju. Bekhendom, Nole nacionale je vratio loptu koju su iz „provincijskog“ Kraljeva servirali, dok je bio u Beogradu, i to pravo u MUP. Toliko je bekhend bio jak da „provincijalci“ iz Kraljeva nisu izustili ni ono čuveno tenisko visoko A! Pošto je zabeležen poen, i kako su „provincijalci“ tada u rezultatu imali NIŠTA, Beograd, glavni grad, metropola, višemilionski mamac za svetske turiste, a po popisu od pre četiri godine samo milion I PO, sa sve Kotežom, Ovčom, Borčom, Kaluđericom i Velikim selom pored Višnjice, a uzvodno od Ritopeka koji se naslanja na Zaklopaču, sa svojom medijskom mašinerijom, uzeo je stvar u svoje ruke. Neizostavno je naglašen Novakov istančan i  pravdoljubiv pogled na svet, u ovom slučaju na Kraljevo, i na one koji nisu hteli da prodaju karte, već da ih podele po rodbinskim, partijskim i ko zna kakvim sponzorskim, a kasnije smo čuli i „saveznim“, teniski savez, vezama. Sve se na kraju rešilo, nije se čekala 2016, MUP odradio posao, karte se ipak prodavale. Kako su, ipak, Kraljevčani prodavali karte, i kako su napravili „kraljevski“ doček gostima (po gostujućim novinarima), i kad su oćutali dok se izvodila gostujuća himna, tako su od početnog NIŠTA došli do SET-MEČ lopte.

Loptica je čudnim putem, odjednom, odletela do Beča. Umro Vlada Divljan. Divan čovek, pa sve ostalo. Otac, muž, roker. Kako reče neko, ode sa njim i moja mladost. Bila je divna kao i Vlada. Koliko sam prijatnih trenutaka proveo uz njegovu muziku, to ni sam ne znam tačno, ali znam da ih je bilo mnogo. Znam i to da kada mi je bilo teško, slušao sam Vladu Divljana. A sada slušam kako Beograd plače za njim. I treba, zaslužio je. Mnogo je Beograd, sa svim onim bremenom prestonice, i nekadašnje i sadašnje, bio nepravedan prema Vladi. Dozvolio je Beograd da mu Maljčiki ne budu zaštitni znak jer je hteo Kukavicu. Pustio je Vladu da ode, ali je zato prisvojio Cecu. Na kraju, poslednji živi album nije snimio u SKC-u, nego u Kulušiću, u Zagrebu. I nije mu se poslednji bend zvao „Letnji bioskop“, nego „Letnjo kino“. Da se razumemo, nemam je ništa protiv toga, ipak je Vlada bio iz Beograda, ali imam protiv beogradizacije koja ga je oterala iz Beograda i koja ne dozvoljava da se bilo šta vidi u provinciji. Ali zato balavani mogu po Beogradu da nameću i da se za utakmice ne prodaju karte I, što je najgore, da nameću ko će po provinciji da organizuje teniske mečeve, po beogradskom šablonu, pa posle mora Djoković da interveniše. A i moja mladost ode sa Vladom. Nisam Kukavica i kažem MALjČIKI!