Makrobiotička ishrana

U makrobiotičkoj ishrani treba izvršiti pravi izbor namirnica, pravilno ih kombinovati i prilagoditi postupak pripreme hrane kako se ne bi narušila uravnoteženost. U svakodnevnom dnevnom obroku makrobiotičara preovlađuju integralne žitarice, povrće, mahunarke, alge. Ovim namirnicama se dodaje sveže voće, jezgrasto voće i bela riba povremeno. Rafinisani šećer, meso i jaja se ne koriste u ishrani makrobiotičara.

Makrobiotička ishrana utemeljena je na nekoliko osnovnih principa. Jedan od njih je da treba jesti u skladu sa tradicijom. Do skoro se ishrana većine svetskog stanovništva zasnivala na integralnim žitaricama i domaćem povrću. Životinjski proizvodi, uključujući i mlečene, korišćeni su ređe nego danas, obično u specijalnim prilikama. Ishrana treba da bude u skladu sa klimom i da joj bude prilagođena. Ishrana se narušava ako se u jelovnik uključuju namirnice iz klimatskih oblasti različitih od one u kojoj se živi. Zbog toga ljudi koji žive u oblasti umerene klime, kad god je to moguće, treba da izbegavaju uzimanje banana, ananasa, citrusnog voća, začina i drugih proizvoda tropskog porekla.

Ishrana treba da bude prilagođena godišnjem dobu. Makrobiotika nastoji da stanje našeg organizma dovede u sklad sa sezonskim promenama i čini to na taj način što u hladnijim zimskim mesecima stavlja naglasak na namirnice koje se ne mogu koristiti sveže, dok je tokom leta u makrobiotičkoj ishrani naglasak na više svežih i lakokuvanim namirnicama.Način ishrane treba da se razlikuje zavisno od ličnih potreba.Svaka osoba je jedinstvena i ima različite potrebe koje variraju u skladu sa godinama i navikama u jelu, fizičkom i profesionalnom aktivnošću.

Hrana treba da ima lep ukus i privlačan prirodan izgled. Ako se to ne postigne ili ako se ima osećaj da nešto u svakodnevnim obrocima nedostaje, to znači da treba usavršiti tehniku kuvanja hrane.