KO ZARADjUJE 4.000 EVRA MESEČNO

Prvo: Šta vam znači ime Branko Mitić?  Za neupućene, Branko (Vladimir) Mitić je diplomirani ekonomista iz Vranja. Kod Agencije za licenciranje aktivnih stečajnih upravnika, njegovo ime je pod brojem 181. Licencu broj 155-0644 stekao je 30. juna 2009. godine. U međuvremenu je kod Privrednog suda u Leskovcu stekao takvu reputaciju da su mu dodelili da vodi 15 stečaja u isto toliko preduzeća. Između ostalog, bio je i stečajni upravnik Preduzeća za puteve Vranje.

Drugo pitanje: Ima li u Vranju onih čija je mesečne plata veće od pola miliona dinara, odnosno 4.000 evra? Naravno da ima. Ja znam jednog: dipl. ekonomista Branko Mitić, doskora stečajni upravnik PZP Vranje. Polako. Nije ni šala, ni podvala. Priča je kratka, ali ozbiljna. Ona ide ovako: Branko Mitić je bio stečajni upravnik PZP 33 meseca, odnosno 1.013 dana. Za to vreme preduzeće je radilo normalno, a radnici primali „minimalac“ od 16 do 21 hiljade dinara. Stečajni upravnik Branko Mitić za to isto vreme primio je na ruke nešto manje od 800.000 dinara. Toliko, zvanično. Plus, „naknada troškova za obavljanje posla“ kako kaže zakon, što u prevodu znači: službeni automobil i vozikanja, ručkovi i bahanalije, …čiji se iznosi nikada neće utvrditi, jer je njihov garant – država.

Treće pitanje: Mitić je prodao PZP za 378 miliona dinara. Koliko je on po zakonu „dobar“ od te sume? Verovali ili ne, zakonski(!) 4 %, što u prevodu znači 15.120.000 dinara, ili ako vam je lakše 124.000 evra po jučerašnjem kursu. I, kada sve, onako natenane izračunamo, Mitić je, kao stečajni upravnik PZP, za 33 meseca, brat bratu, bio dobar 4.000 evra mesečno. Sa tim mesečnim iznosom plate, u Srbiji se ne može mirno spavati.

PS: Ne zaboravite – on je stečajni upravnik (faraon, p.a.) u 15 posrnulih srpskih preduzeća u kojima radi nekoliko stotina savremenih robova koji se u Srbiji zovu radnici.

…ipak, za sve ovo Branko Mitić je najmanje kriv. Ovakve nakaradne tranzicione zakone u Srbiji su napravili Vojislav Koštunica i Boris Tadić. Čitav set nakaradnih zakona oni nisu pravili za dobro građana Srbije, već za armiju partijskih doušnika. Naš „junak“ Branko Mitić samo je jedan od njih.

I, četvrto pitanje: Može li se ispraviti ova planetarna drskost vlasti prema sopstvenim građanima? Naravno da može! Kako? Po modelu Zakona o restituciji: ono što je nekome danas oteto, sutra vratiti vlasnicima ili njihovim naslednicima.