Istorija nisu samo ratovi i revolucije, stradanja i krv, patnje i nedela. Nije ni „niz laži sa kojima smo se složili“, kako je zapisao Napoleon, ali ni „popis zločina i nesreća“ kako nas je učio Volter.
Dakle, ima i nešto između. Uostalom, znate onu definiciju po kojoj je istorija učiteljica života. Eto, recimo, meni se dopada ona Hegelova – „istorija sveta je napredovanje svesti o slobodi“.
No, da ne filozofiram. Nudim vam dve male pričice iz života dvojice mojih prijatelja. Ne morate se izjašnjavati, ali je dobro da vidite gde ste u odnosu na sledeća dva slučaja.
Pre dve godine pozvao me je telefonom prijatelj iz Bujanovca. Da interpretiram i na vest skratim njegovu priču: „Znaš, teško je ćutati i prećutati. Od skojevca, omladinskog aktiviste prošao sam sito i rešeto. Jedno vreme vlast mi je bila u malom džepu. Onda sam bio u mnogim „sudovima“ i zborio pred mnogim „sudijama“. Imam hrpe dokumnata i dokaza o ljudskim (ne)delima, apetitima, dobroti i aroganciji…Mislim da je greh da to sve odnesem sa sobom u grob. Ne samo to – bilo bi nečasno smoje strane, čak kukavički. Prećutao bih velika i hrabra dela, a mnogim ljudskim glupostima dao bih legitimitet i legalitet pred istorijom. Tražim koautora i izdavača jedne hronike, dakle jedne knjige, u kojoj će o tom vremenu pričati dokumenta: naredbe, beleške, uverenja, rešenja, pozivi, fotografije… i sve to sa pečatima i potpisima ljudi. Bila bi to knjiga koju će sutra poželeti da ima svaka bujanovačka porodica“.
Drugog prijatelja, sreo sam pre nedelju dana na ulici. Razgovor sa njim podstakao me je da se ovako, u ovoj rubrici, dotaknem obojice i njihovih životnih priča. Ovaj moj prijatelj ima drugi problem: već tri godine ga ubeđujem da mu pomognem u poslu da sa mnogih vranjskih političkih i društvenih slučajeva u poslednje dve decenije, skine paučinu. On bi imao šta da kaže. Uvek, tamo gde su u Vranju o sudbini ljudi odlučivala trojica, on je bio jedan od njih. Svaki put, kada se sretnemo, ja ga podsetim na tu priču. I sada sam mu rekao: „ Svaka se istina može ispričati na hiljadu načina. Zamisli kada bi ti ispričao samo jednu od nekoliko stotina tvojih priča. Recimo, jednu priču iz „komiteje“ i one čuvene „šestice“. I sam znaš, dragi moj druže, koliko je majki zakukalo i zavijeno u crno od odluka koje su se donosile u toj čuvenoj partijskoj sobi, koja se po broju iznad vrata zvala „šestica“. Istorija i generacije čekaju na tebe“.
Rastali smo se, a ja nisam siguran da sam ga ubedio.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.