Izvininjenje po Mrkonjiću

Stigosmo, dakle, i do zahteva stranke koja nas je devedesetih uvela u seriju krvavih ratova a pod čijom su vlašću likvidirani politički protivnici I razvožene stotine leševa po Srbiji, da se lideri DOS-a izvinu narodu za “zaustavljanje investicija” I “divlju privatizaciju. Što će reći, dok se koalicija koja je srušila Miloševića nije pojavila I preuzela vlast, sve je išlo kao po loju. Privreda je cvetala, investiralo se na sve strane, ljudskih I građanskih prava bilo je na pretek, a o enormnom međunarodnom ugledu zemlje da I ne govorimo.
Dobro, možda Milutin Mrkonjić, koji je tražio izvinjenje DOS-a, i ne prenosi zvaničan stav SPS-a. Ali, budući da je među nekoliko prvih ljudi stranke, tu mora da nešto ima. Onomad je njegov šef Ivica Dačić nagovestio da bi se SPS mogla izviniti narodu. Ko zna, možda su usledile neke unutarstranačke rasprave u kojima je Dačić bio izložen drugarskoj kritici pa je njegov stav da bi SPS „mogla“ da se izvini, transformisan u stav da u stvari treba da se izvini DOS. Toliko o reformisanoj partiji koja je prevazišla prošlost i počela „samolustriranje“.
Treba li podsećati da je jedna od vodećih stranaka DOS-a, Demokratska stranka, sada „stariji“ koalicioni partner SPS-a. Iz te stranke mukla tišina na Mrkonjićevu izjavu. To ne da nije dobro, nego je veoma loše. Jer, moguće je da deo javnosti Mrkonjića doživljava kao neku vrstu političkog klovna preko čijih javnih istupa brzo pada prašina, ali je izvesno da ga tako ne doživljava SPS, ključni koalicioni partner demokrata. U protivnom, Dačić bi već javno ukorio ili smenio Mrkonjića.
A pošto i iz SPS-a dolazi samo mukla tišina, ostaje da se zaključi kako u vrhu te partije (ili bar u njegovom respektabilnom delu) misle isto što su mislili i pre pada Miloševićevog režima – DOS su činile nesposobne izdajničke stranke čiji je glavni cilj da pokradu pare i naude Srbiji. Neki, izgleda, veruju da je došlo vreme da se ispravi „istorijska greška“, da se obnovi ideološka matrica koja je vladala devedesetih i da se, na kraju, vratimo u to „zlatno doba“.
Da ne bude zabune, i ja mislim da lideri DOS-a treba da se izvinu narodu, ali zato što nisu na adekvatan način i blagovremeno raščistili sa ideologijom devedesetih, zato što nisu vratili zemlji međunarodni ugled, zato što su se bavili i bave se mitovima i maglama a ne realnošću, zato što su na privatizaciju gledali kao na priliku da se „ugrade“, zato što nisu bili dovoljno hrabri da u pravim trenucima povuku prave poteze, zato što još nismo članica EU, zato što nisu bili u stanju da odlučno i na vreme raščiste ratne zločine, zato što korupcija buja, zato što…
Može se nabrajati do u nedogled, ali na spisku razloga za izvinjenje sigurno nije zaustavljanje napretka zemlje. Taj „posao“ je, i to temeljito, odradio SPS, a lideri DOS-a samo nisu bili spremni i kadri da isprave stvari. DS na razvalinama tog neuspeha sada osnažuje partnerstvo sa SPS-om. Možda drugog rešenja i nema, možda je to pragmatičan potez čiju vrednost sada ne možemo jasno da vidimo, ali ostaje činjenica da, kako vreme prolazi, Dačić i njegova stranka sve češće i sve otvorenije deluju u maniru devedesetih. Lustracija, čini se, napreduje, ali u sasvim neočekivanom smeru.