Znate onaj aforizam: „U prirodnim naukama sve počinje od nule, a u društvenim od četrdeset pete“. Sledi nešto slično.
Za 68 godina od Drugog svetskog rata, Vranje je 25 puta biralo vlast, a 21 put svog predsednika. Zoran Antić, izabran 5. jula, 21. je po redu čelnik lokalne vlasti od 1944. godine. A, kako je išao redosled?
Prvi posleratni predsednik bio je Dimitrije Dimitrijević, koji je izabran 15. septembra 1944. i ostao samo 15 dana. Menja ga Dragoljub Antić Micko, koji se na mestu predsednika Narodnog odbora opštine zadržao mesec dana – do 30. novembra 1944. godine. Narednih 15 godina, sve do 1960. Vranjem su vladali Relja Stošić, Dragoljub Stojanović, Trifun Stošić i Radoslav Mojsilović (deda ovog našeg Radoslava Mojsilovića iz NS).
Za vreme od Mojsilovića (1955), njegovog naslednika Branka Niklića, potom Vojislava Stankovića, do odlaska Bogdana Ristića (1967), u Vranju je osnovano desetak preduzecća od kojih će neka steći svetsku reputaciju: 1. juna 1959. u „Monopolu“ počinje proizvodnja cigareta, a krajem godine u „Koštani“ proizvodnja obuće. Slede: „Predionica“ (PKV), Stolarsko preduzeće „Sima Pogačarević“ („Simpo“), „Alfa“, „Navip“, „Koskara“ (HIV), „Vranjanka“, „Sloboda“.
Vranje potom postaje simbol uspešne privrede u tadašnjoj Jugoslaviji. „Krivci“ su od 1967. Svetislav Stojković Ence, koji je prvi vladao dva mandata, pa još imao čast da mu, 20 oktobra 1968. na noge dođe Josip Broz. Zatim, Božidar Trajković (1973), Dragoljub Mitić Mitke (1974), sa dva mandata (po mnogima najuspešniji predsednik u posleratnoj istoriji) i Rista Mladenović (1982). Spirala našeg uspona, bar tako kažu brojke, završava se sa harizmatičnim Branislavom Kneževićem Čuretom, decembra 1988. godine.
Slede potom društveni procesi koji su se Vranju obili o glavu: Osma sednica CK SKS, Slobodan Milošević, rasturanje Jugoslavije, višepartijski sistem, demokratski procesi, tranzicija i predsednici ovim redom: Svetislav Popović Jale (1988.manje od dva meseca), Svetislav Ljubić (1989), Dragan Tomić (1993), Časlav Ristić (1994), Stojdin Stanković Dine (1996) i Miroljub Stojčić (2000. godine, jedini u istoriji Vranja sa tri mndata). Svi ekonomski parametri kažu da je Vranje svake godine u ovom nizu bilo siromašnijeod prethodne
Ovde i danas na mestu 21. Zoran Antić: neka mu je Bog u pomoći.
Zarad učiteljice istorije, da ovu lekciju završimo kako smo i počeli – aforizmom: „Do 41. godine nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uzeli nam sve“. Da tako ne bi bilo ovo je poziv onima koji znaju ili imaju, da prikupimo podatke o prvim ljudma Vranja od 31. januara 1878. Zašto da ne?
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.