Ne mogu da shvatim da ovih toplih letnjih dana ne mogu da odem u onu lepu baštu ili one divne odaje restorana „Haremluk“. Ne mogu, pa to ti je. Evo, priznajem, nekoliko puta sam se, onako instiktivno, zaputio prema tom mestu gde sam s uživanjem čitao novine i ispijao kafu i „dunjevaču“.
Zbog toga ne mogu a da ne pitam one gore: da li je ljubav između lokalne vlasti i „Simpa“, koja je trajala od 1992. godine, morala da ima takav kraj? Da li je „neuzvraćena ljubav“, s jedne ili druge strane, morala da ima tako tužne posledice? Da li je zgrada „Haremluka“ morala da doživi onaj tajfun koji je iz nje osim nameštaja, oduvao toaletne šolje, prekidače, utikače…?
Kako god bilo, i kako god se to zvalo, neko je napravio „korake“, posle kojih je usledila kazna: stavljen je katanac na naše kultno kafansko mesto.
Ko god da je došao u Vranje, boravio je i ručao u Haremluku. Ko god da nam je došao u goste, vodili smo ga na najlepše kafansko mestu u ovom kraju.
Informacije koje upravo stižu „odozgo“, baš nas raduju: „Čeka se samo na pravnu proceduru. Čim taj papir bude gotov, ’Haremluk’ će biti ponovo mesto u koje ćemo ići sa zadovoljstvom.
Dakle: privatan ili društveni, domaći ili američki, Djokin ili Perin…kako god… ali hoćemo onaj „Haremluk“, sa onim standardima, tišinom i toplinom.
Čast drugima gde se takođe lepo pije i jede, ali „Haremluk“ je institucija koja Vranju nedostaje. Ho-će-mo Ha-rem-luk!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.