FENOMEN “ JATAGANAC “

Radio televizija Srbije je u novoj 2013.godini otpočela sa repriziranjem serije rekordne gledanosti “Bolji život”, po jubilarni deseti put. Razloga za to je mnogo ali nesumnjivo jedan od ključnih je taj da se u prethodnih dvadeset pet godina ništa nije radilo ili skoro ništa. Međutim, tema ove kolumne nije ta. Tema je sadržaj gore pomenute serije ili preciznije određeni lik u seriji koji nam govori da se od onda ništa nije promenilo. Moj porodični parlament sačinjen iz večite opozicije-mog muža i vlasti-mene i ćerke je i ovoga puta izglasao da se ta serija gleda uprkos višeminutnom protivljenju “opozicije” i obrazlaganju da se to skine sa dnevog programa našeg kućnog bioskopa. Ali, vlast je vlast!! Trenutak kada se u jednoj od epizoda pojavljuje lik Božidara Soldatovića zvanog Jataganac je momenat kada je u mojoj kući došlo do razmenjivanja blagih osmeha ( pogodite zbog čega?) između “vlasti” i “opozicije”. To je scena u kojoj se slavi 30 godina mature i u kojoj se pojavljuje čuveni Jataganac ne bi li se video sa svojim školskim drugarima a oni, svi do jednog, ustaju i uz gromoglasan aplauz, muziku i bog zna kakve zagrljaje pozdravljaju Velikog političara. Da, to je scena koja me fascinira (pozitivno) i gde god se susretnem sa istom ispratim je širokim osmehom. Međutim, vratimo se epizodi. Kulminacija nastaje onda kada se jedan od školskih drugova (ima li šta bliže i jače?) obrati političaru i zamoli ga da mu zaposli sina. Nakon nekoliko trenutaka i progutanih “knedli” političar srdačno potapša svog školskog i izgovori: “Sredićemo to”, što bi prevedeno na vranjski bilo: “Će završimo!” Svako ko je imao sličnih iskustava ili bar gledao seriju zna epilog ovog obećanja. Pitam se koliko je ljudi koji u životima imaju svoje “Jatagance”? Nije da se hvalim, ali ja Jatagance prepoznajem i na udaljenosti koju ne pokriva i najveća minus dioptrija. Da li je u pitanju iskustvo, mali grad, česti izlasci ili sve po malo, ne znam, ali sa sigurnošću prepoznajem fond reči koji se koristi u navedenoj situaciji, kolutanje očiju, mimika, gestikulacija, držanje tela, kretanje…pa sve do mirisa. Toliko dobro vladam prepoznavanjem Jataganaca da mogu komotno otvoriti agenciju u kojoj bih radila na prepoznavanju istih i time puno pomogla ljudima kojima se daju “velika obećanja”.

Ili pak zamislite kada bi bio kasting za navedenu ulogu? Pa tu bi ulogu bolje odradila čak i od Josifa Tatića…