Da sam kojim slučajem u utorak pre podne otišao na onaj svet, bio bih uskraćen za čudo neviđeno. Kako se toga dana ipak nisam preselio na nebo, u podne sam imao tu sreću i lično zadovoljstvo da obogatim svoj duh, svoj um i svoja čula. Toga dana sam saznao da je Upravi carine u Nišu elektronska adresa – tajna.
Pentagon ima svoje tajne. I NATO ima svoje tajne. I države imaju svoje (državne) tajne. Pa zašto onda ta moćna centrala srpske carine u Nišu ne bi imala svoju tajnu? Po onoj narodnoj: videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu. Elem, neki „mudraci“, u toj činovničkoj državnoj instituciji, pored (verovatno) drugih zabrana, rešili da javnosti uskrate pravo na njihovu e-mail adresu. U rodnom gradu cara Konstantina Velikog, sela bratija sa carine, dobro razmislila i odlučila: ti nevaspitani i dosadni građani imaju šta da rade – da redovno plaćaju porez i da uredno izmiruju svoje dažbine prema državi. Šta oni ima da se dopisuju sa nama? Ta njihova ideja da se tamo nekakvim internetom dopisuju sa carinom svoje države, to bi bio skandal. Narod ne može i ne sme da zna za e-mail adresu Uprave carine u Nišu. I… tačka! Ovozemaljski čovek 21. veka, koji disciplinovano čeka na kapiji EU, čovek interneta i kojekakvih čuda tehnike, prosto da zažali za čizmama, vremenom kožnih šinjela, za drugom Staljinom, za Krcunom i Rankovićem. A, bogami malkice i za Bracikom Kertesom čiji duh Carina čuva kao relikviju. I tako, posle Vojske i Policije, srpska Carina je sazrela za ideološko prevaspitanje i provetravanje? Malo građanske svežine tako bi joj dobro došlo. I malo hemije zbog onog glagola koji je u naš politički rečnik uveo Velje Ilića.
PS: da bi došao do e-mail adrese [email protected], autor ovih redova u utorak oko 14,15 časova, vodio je dug, „zanimljiv“ i vrlo „sadržajan“ telefonski razgovor najpre sa centralom Uprave Carine u Nišu, a potom sa sekretaricom upravnika i izvesnom gospođom iz Sektora kontrole.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.