Mnogo je velikana u istoriji Vranja koji su zaslužni za njegova materijalna i duhovna bogatstva, za sve njegove vrednosti. Delima mnogih generacije su se ponosile i ponose.
Na njih nas podsećaju spomenici i biste, nazivi ulica i trgova, imena institucija i društava. Bora Stanković, Sveti Justin Popović, Jovan Hadži-Vasiljević, Djorđe Tasić, Milan Vjalinac, Franjo Kopša, … a poslednjih godina Bakija Bakić, Izabel Emsli Haton i sada Staniša Stošić, samo su deo te plejade znamenitih koji su se svojim delima upisali na stranicama istorije Vranja.
U tom poslu pravljene su i greške. Neke su ispravljene, druge se ispravljaju, treće čekaju. Spisak onih koje čekaju nije mali, pa bi utoliko morali češće njima da se bavimo da nam nešto ne bi trajno promaklo.
Jedna od tih grešaka napravljena je prema čoveku koji se zove Branko Golubović.
On je skoro ceo radni vek proveo na čelnim pozicijama u tekstilnoj industriji. Doveden je u Vranje 1963. godine, tako što je skoro kidnapovan sa mesta direktora Kombinata „Raška“ iz Novog Pazara. Ovde je postavljen za direktora Predionice i Tkačnice, sa osnovnim zadatkom da postavi organizacione i tehnološke temelje tek formiranog preduzeća. O profesionalnom profilu Branka Golubovića najbolje govori sledeći podatak: tadašnji predsednik opštine Vranje Vojislav Stanković imao je platu 50.000, a Branko Golubović je dobio 105.000 dinara. On je, za 15 godina napravio Kombinat koji nije imao ravna na ovim prostorima.
Osim što je udario temelje Kombinata, Golubovića s pravom smatraju učiteljem plejade vranjskih direktora: Dragomira Tomića, Momčila Gadžića, Vlajka Jovića, Mirka Dimitrijevića, Evgenija Liščenka … Svi su oni učili od njega, kopirali i njegove poslovne poteze i originalni način života. Utoliko je on začetnik i projektant svega što se, sve do osamdesetih godina, na ovim prostorima zvalo „vranjsko privredno čudo“.
Branko Golubović je 1978. godine penzionisan, kada prelazi u Beograd. Umro 1984. godine, a sahranjen u rodnom Vakupu kod Aleksinca. Posle sahrane, ni jedna zvanična delegacija ovoga grada nije posetila njegovu večnu kuću. Vranje je zaboravilo čoveka broj 1, zaslužnog za našu privrednu ekspanziju koja je trajala do poslednje decenije prošlog veka.
Branko Golubović je domaći zadatak pre svih za Grad Vranje i Kompaniju „Jumko“.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.