Izaći 16. marta na parlamentarne izbore ili ne? To je dilema koja muči nekoliko miliona glasača u Srbiji. Šta je bolje? Šta je korisnije? Šta dobijam, a šta gubim ako izađem? Šta dobijam, a šta gubim ako ne izađem? Koliko moj glas može da pomogne i meni i Srbiji? Na kraju, da li je taj moj glas baš toliko potreban i meni i Srbiji? Evo, šta ja mislim.
Da budem jasan: ja ću 16. marta ovog leta gospodnjeg izaći na izbore! Mislim da je to i demokratski i normalno i pošteno. Jer, svaki građanin ima samo tu –jednu jedinu šansu i tu jednu jedinu priliku da se „susretne“ s vlašću i vlastodršcima. Sve drugo je idi mi, dođi mi. Na kraju, čovek nije stolica da bi služio samo drugima, a sebi ne.
Prvo i osnovno – ja ću da glasam! Upisaće me u knjige, komisija će mi dati listić i ja ću obaviti svoju građansku dužnost. Moj glas će, među nekoliko miliona glasova, biti registrovan u Republičkoj izbornoj komisiji. Građanin sam Srbije i to je najmanje što mogu da uradim za svoju zemlju.
A, sada, ono glavno: Kako ću glasati? Za koga ću glasati? Čiju ću listu zaokružiti? Kome ću dati moj mali, jadni, ali samo moj glas? Dakle, ko je taj lider ili koja je to politička opcija?
Da se razumemo – neću glasati ni za koga sa listića! Neću!!! Niko od njih ne zaslužuje taj moj mali, jadni i kakav sve ne glas. Niko!!! Svi do jednog, od 5. oktobra 2000. godine, prokockali su moje poverenje. Svi!!! Zahvaljujući njima Srbija je danas prezervativ na političkoj karti Balkana, Evrope, sveta…
Dakle, za koga ću glasati? Odgovor glasi – glasaću BELIM LISTIĆEM!!! Glasaću tako za mene, za građane Srbije, za Srbiju. Glasaću za gladne i žedne, za gole i bose, za siromašne i bogate, za Srbe i Albance… Kako?
Ju ću, poštovani moj čitaoče, 16. marta glasati tako što ću se punim imenom i prezimenom potpisati na listiću. Možda ću im nacrtati karikaturu Tomislava Nikolića, Aleksaddra Vučića, Ivice Dačića, možda jedan kroki crtež Paje Patka, Djoke, Pere… i tada će mi srce biti puno!
PS: Ovo je ujedno odgovor moje malenkosti onom gubitniku Borisu Tadiću koji je objavio rat belim listićima. OnomTadiću, koji je imao šansu koju više niko neće imati – da Srbiju iz kaljuge izvede na put. Pošto ju je prokockao, sada bi da vaskrsne, da poniženi, povređeni, uvređeni… glasaju za njega, njegove i druge političke prevarante.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.