BARANDA

Pre nekoliko nedelja pisao sam o vrućoj političkoj zimi, mogućnosti raspisivanja i izbora, kao i političkim prljavštinama, kod nas već obaveznim delom folklora. Moram da priznam, da je pesimista u stvari dobro obavešteni optimista, ali zgrožen besramnošću političkih kriminalaca, moram da dodam još par reči. Poznata stvar široj publici su prirodna bogatstva našeg mesta, i usud da smo kao meštani uvek bili moneta za potkusurivanje vranjskim vlastodršcima. Manje je poznato da je Banja uvek bila bezbedno mesto za život sa niskom stopom kriminala (nisam računao na privredni) i da osim kafanskih koškanja pijanaca nije bilo tuča čak ni među klincima na utakmicama tipa „naša maala protiv vaše sokače“. Instaliranjem banjskog gubernatora pre nekoliko godina od do skora večitih socijalista, i to se promenilo. Počelo je paradiranjem dzipova i pretnji po romskoj mahali i jurnjavom člana MZ iz Leve Reke za glas u formiranju mesne zajednice. A smatrao sam da je završeno prebijanjem direktora škole krajem prošle godine, od istih eskadrona sile, a moram priznati iz meni nepoznatih razloga. Razloga za prebijanje nema, a nema ni rezultata istrage, mada sam ubeđen da je direktor škole znao i razlog, i nalogodavce, i verovatno bio prinuđen da zaboravi šta se desilo. Pošto je, po svemu sudeći, to bio uspešan metod, primenjen je i na poznatom banjskom lekaru, odborniku i potpisniku zahteva za smenu koalicije socijalista u Banji. Scenario je isti. Prvo sastanak bosova, pravljenje liste za odstrel, i onda egzekucija ispred porodične kuće uz obaveznu napomenu: „Ovo je početak, imaš i ženu i decu.“ Inače, o kakvom se divnom čoveku i humanisti radi, govori i mala anegdota gde ga je na putu prema plaži ujela zmija iz grmlja, a on joj se izvinio na uznemiravanju. Saga primerena niskobudžetnim filmovima i dalje traje, pristojni ljudi sležu ramenima, a ima se utisak da se osećaju kao pristojni Nemci tridesetih godina koji su ćutali misleći da oni nikada neće doći na red. M. Nimler (1976): „Kada su nacisti došli po komuniste, ja sam ćutao; jer nisam bio komunista. Kada su zatvorili socijaldemokrate, ja sam ćutao; jer nisam bio socijaldemokrata. Kada su došli po sindikalce, ja se nisam pobunio; jer nisam bio sindikalac. Kada su došli po mene, nije preostao niko da se pobuni.“