Захвалност јунацима за слободу – Незнани јунак vs. Блиц

Цони…

Ако уредништво и новинари „Блица“ имају мало времена могли би да га утроше на едукацију…

Овде у Чешкој Републици, 8. мај слави се као Дан победе. Знам да је и Комонвелту то 7. мај, у Холандији 5. У Џерсију у Ламаншу чак 10. мај.  

На овај дан председник Чешке, заједно са премијером, начелником генералштаба и ветеранима Другог светског рата полаже венац на Народни споменик на Виткову брду – чешки Споменик Незнаном јунаку. Импозантан споменик изграђен 1933. године у време председника Бенеша. На платоу испред споменика председник Репиблике додељује одлоковања војним јединицама и установама, и објаљује указе о унапређењима и постављењима у Војсци Чешке Републике (такозваној Armády).

Концепт „Гроба незнаног војника“ је јединствени меморијал у свакој држави и посвећен  успомени на све знане и незнане жртве оружаних сукоба у прошлости.

Први гробови незнаног војника настали су свакако у силама победницама Првог светског рата – Француској и Уједињеном краљевству. Већ на Дан примирја, 11. новембра 1920. године и у Лондону и у Паризу похрањени су посмртни остаци незнаних војника, симбола свих житава Великог рата.

Тог 11. новебра 1920. године посмртни остаци непознатог војника, незнаног по имену и чину, донети су из Француске и сахрањени на самом улазу у Вестместерску катедралу у Лондону. На самом гобу написан је симболичан текст… парафразирам: „дао је највише што човек мозе дати, за Бога, за краља, за отаџбину, за дом и своје најмилије, за британску имеприју, за правду, за слободу у целом свету“… дао је свој живот.

Истога дана испод лука Тријунфалне капије у Паризу сахрањени су земни остаци једног непознаток француској војника. Тада је запаљена и вечна ватра која никада није угашена. Чак и нацисти приликом окупације Француске нису угасили вечну ватру незнаном војнику  (мада се ја сећам да је у време Светског фудбаског првенства 1998. године, мексички навијачи су успели да је по први пут угасе). На гробу стоји текст: Ici repose un soldat français mort pour la patrie 1914–1918 – Овде лежи један француски војник који је страдао за отаџбину 1914–1918.

Бројне државе су, подстакнуте тим примером, успоставиле су Гроб незнаног војника као централни војни меморијал у земљи. То су урадиле све чланице Комонвелта, САД, Белгија, Италија, Грчка, Југославија, чак и губитнице Великог рата – Бугарска, Мађарска, Аустирја, Немачка итд.

Берлински Neue Wache замишљен је као „Централни меморијал жртава рата и тираније“ користи се и дан данас, а био је коришћен у свим режимима и историјским околностима. Изградили су га вајмарци, а користили и нацисти, и ДР Немачка, а и садашња уједињена Немачка. Налази се у згради која је некада биал седиште пруске краљевске, а касније и немачке царске гарде.

Ми, врањски гимназијалци, проводили смо своје екскурзије у Будимпешти и Атини. Тако да смо свакако видели прелепи Трг Хероја, који у свом централном делу има Гроб незнаног војника.

На Синтагми, предивна смена стаже, и инспиративан текст на потпорном зиду зграде Грчког парламента, испод коага је горб незанног војника – Μία κλίνη κενὴ φέρεται ἐστρωμένη τῶν ἀφανῶν („…и један кревет је остао празан, намештен за оне незнане“), Ἀνδρῶν ἐπιφανῶν πᾶσα γῆ τάφος („за узвишеног ловека, свако место је достаојан гроб“).

Совјетска Русија, а касније и СССР, се дуго оприала комцепту Гроба незнаног војника. То оприање је било чисто идеолошке природе. Али децембра 1966, у част 25. годишњице привих битака Другог светског рата, остаци једног војника премештени су у Кремаљске зидине. Споменик је свечано отворен паљењем вечне ватре дан пре Дана победе, 8. маја 1967. године. Могила Неизвестного Солдата и данас је споменик посвећен палим совјетским војницима у Великом отаџбинском рату. На њега се полажу венци и у другим приликама које славе пале за отаџбину у слободу.

На гробљу Арлингтон у Вашингтону, централно место заузима такозвани Гроб незнаних. Он у ствари садржи три гроба. У централном је непознати војник донешен из Европе после Првог светског рата, са једне стране лежи његов колега из Другог рата, а са друге непознати војник страдао у Вијетнамском сукобу.

Овде у чешкој је ситуација још компликованија… Národní památník na Vítkově, је у исто време и споменик и музеј и меморијал, и свечана комеморативна сала. Налази се на Витковом брду близи центра Прага. Брдо доминира источним делом града. У крипти здања сахрањен је један војник из Зборовске битке 1917. године, која је једна и једина битка у којој су чеси и словаци учестовали у Првом светском рату.  Брдом доминира грб прве чехосолвачке репубике (гле чуда нико га није уништио) и 17 тона тешка коњичка статуса Јана Жишке. Jan Žižka (1360—1424) је био вођа хусита, чешки национални херој. Један је од малобројних команданата који никада није изгубио битку. Рећићете нема никаве везе са Првим светским ратом… Али Жишка је симбол вечне чешке борбе за слбоду, независно од времена сукоба и идеологије рата.

Гроб незнаног војника на планини Авала подигнут је у периоду између 1934. и 1938. године. Носи назив СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ. На самом гробу стоји само натпис „1912-1918“, док изнад самог улаза у споменик (да не кажем храм) стоји „Александар, краљ Југославије, незнаном јунаку“.

Споменик је саграђен на месту некадашње средњовековне тврђаве Жрнов. За изградњу је искоришћено 8000 m³ црног јабланичког мермера. Грађевина је пројектована у неокласичном стилу у форми храма. Као инспирацију далматински вајар Иван Мештровић је користио гробницу Кира II из Персије (данашњи Иран). Гроб лежи на пет усправних блокова гранита и окружен је каријатидама које носе кров. Ових осам скулптура симболизују мајке војника, три племна југословенског народа и регије Краљевине Југославије – Шумадинка, Панонка (Војвођанка, Славонка), Црногорка, Старосрбијанка (Косовка), Далматинка, Загорка, Словенка и Македонка.

Функција Споменика Незнаном јунаку јесте централно пијететно место у држави и меморијал на коме се поводом обележавања националног празника, као и Дана примирја у Првом светском рату и Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, одаје почаст свим невиним жртвама и херојима оружаног сукоба чија се годишњица обележава.

Шеф државе овде, на празник Дана државности Србије, 15. фебруара, одаје почаст СВИМ српским војницима погинулим у ратовима икад.

У зависности од повода, шеф државе, полагањем венца одаје почаст, након чега се приступа уписивању у Спомен-књигу. Присуство председника Републике, као представника свих грађана, представља чин одавања почасти у име читаве државе. На Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембра, у Спомен-књигу се уписује текст којим се одаје почаст јунацима и жртвама тог оружаног сукоба, а  9. маја уписује се пригодан текст којим се одаје захвалност и изражава пијетет ослободиоцима домовине, као и жртвама Другог светског рата.

Мене стварно ишчуђава елементарно незнање уредништва најутицајнијег дневног листа у земљи. Са друге стране чудно ми је то што се протеклих година нису сетили да се питају што председници Николић и Тадић упште долазе на Споменик Незнаном јунаку на Дан државности када се „незнани“ није борио са Карађорђевим устаницима. Још је тужнија гомила коментара на сајту „Блица“ и Facebook страници истог у којима се читаоци још више утапају у блато овог незнања и крећу чак и у идеолошки и страначки обрачун са институцијом Председника Репбулике. Није да га браним…