Знате онај осећај кад дођете у нови град… купиш катру града, али поново ниски сигуран у којој си улици и у ком правцу се крећеш. Идем центром и читаш Масарикова, Вацлавска, Чешка улица, Тиршова, Бенешова… Све улице великана Чешке, које сам и ја морао да знам на часовима гимазијске историје. Мендлов трг и Капланова улица, посвећене највећим великанима које је овај град дао. По називима улица и тргова, овде у Чешкој, може читати историја једног града, региона, па и целе земље.
Пре неки дан, током шетње Тргом Коменског (локални великам, а светски познати хуманиста), почех да размишљам о Врању… Врање није заобишао ни један светски сукоб или догађај, па су та бурна дешавања оставила трага и на плавим таблама. Једноставно говорећи, имена врањских улица и сама шетња њима стварају осећај да се крећемо по неком споменару у коме и данашњи књижевници, уметници, глумци очекују свој редак после своје смрти, као доказ своје бесмртности.
Међутим у Врање су већ у бесмртност ушли неки други…
Да ли је важнија учесталос промена имена улица, или можда квалитет одабира имена? Дешавало се свакоме од нас да нас у улици Јована Хаџивасиљевића, заустави збуњена госпођа са питањем: „Извините а где је Загребачка улица?“.
Шта ћеш, куд ћеш, насмејеш се, угрубиш глас, заузмеш позу као да све знаш и објасниш збуњеној госпођи да се у тој улици и налази. Наравно исто се дешава и у другим улицама где је почетком деведесетих дошло до замена имена, што често значи и табли са називима. Почетком деведесетих само је неколицина улица, за које су градски челници мислили да им треба хитна промена имена то и урадили: Маршала Тита, Загребачка, Гоце Делчева, Владимира Назора и још која.
Нпр. улица Краља Стефана Првовенчаног је улица која је доживела много промена имена. Поред окупаторских имена Цара Фердинанда и Цара Бориса III, некадашња краља Александра је одмах по доласку новог суверена 1945. године добила његово име. Почетком деведесетих, њено име је промењено по кратком поступку, с тим да је централни градски трг (на кога се колико ја знам води само један број) остао са називом Трг Маршала Тита, свакако без иједне табле која то показује.
И тако ја шетам тим Тргом Коменског, кишни дан, а у мојим мислима шетам кроз један улични споменар Врања. Тргови Врања, булевари и најзначајније улице… Ал ајмо неким редом.
Тргови: Трг Маршала Тита, Трг Републике, Трг Слободе, Трг 7. Септембра, Трг ЈНА, Трг Братства и јединства и Трг Станише Стошића (respect). Када се мало запитам, морам признати да за половину од ових тргова нисам ни знао. Тулбе је Трг 7. септембра… Раскрсница код аутобуске има име? Wooooooooooow!
Централни градски трг посвећен сину наших народа и народности је плато испред главне поште… знате оно са фонтаном и гомилом каблова који служе продавцима кокица да имају струју. Карактерише га и један билборди такође кабл који му доводи електричну енергију. На крају испаде гомила каблова и пешачких прелаза, ништа значајно. Кад у Ниш, Лесковац, Пирот … Крушевац, Краљево, Шабац, (чек да не испадне да ћу да набројим баш све) кажеш „главни градски трг“ помислиш на нешто репрезентативно и са званичним именом. У Врање не помислиш ни на Тита, а камо ли на нешто што би се звало трг.
Раскрсница код Аутобуске станице… то је оно пола асфалт, пола коцка, час рупа, час провалија, кад пада киша – језеро. Што се тиче овог „Братства и јединства“, то је био као мото КПЈ и НОПа после рата. Даншњој деци не значи баш ништа. Обећали су нам кружни ток на том тргу, биће – ал за неке друге изборе.
Булевари… Упс! Један једини Булевaр АВНОЈ-а. АВНОЈ је био политичка организација народноослободилачких комитета који су успостављени 26. новембра 1942. да би управљали територијама под својом контролом током Другог светског рата. АВНОЈ је био под политичким вођством Народноослободилачког поркета и Комунистичке партије Југославије. Несмумњиво АВНОЈ је био значајан политички чинилац с краја Другог рата, отерао је Карађорђевиће, Тита поставио за маршала, Југославију поделио на републике. Број делегата из Врања на заседањима АВНОЈ-а раван је нули.
Највеће градске улице: Париске комуне, Радничка, Омладинских бригада, Пролетерских бригада и Партизански пут.
Улица Париске комуне заједно са Радничком представља још једну саобраћајницу која би се могла назвати и булеваром. Наравно нисам ни помислио да тражим по нету шта Врањанци имају са Парижанима, ал сам одмах тражио где је у Паризу улица Париске комуне. Гле чуда?! Нема је! Прва улица под тим називом налази се у неком предграђу под називом Обервиље, за кога смо ми чули исто толико колико и Парижани за Ледену стену.
Радници, бригаде и томе слично то је све исто оно горе у вези са Народноослободилачким поркетом и Комунистичком партијом Југославије. А да вас не слажем не знам шта је Партизански пут. Грађевинско предузеће из Београда које је сада у стечају? Или нешто друго?
Е сад не рачунајући ову Париску комуну (1871.), која има немерљив значај за историју Врања, чини се као да је код нас све почело 1944. уласком партизанских јединица у град из кога су бугарске снаге отишле дан раније. Да било коју другу улицу узмем за пример, сигуран сам да ћу само наилазити на податке типа КПЈ и НОП.
Увидом у списак улица видех и доста занимљивих имена: Седам секретара СКОЈ-а, па Џемала Биједића (Члан председништва СФРЈ из БиХ), Че Геваре (јужноамеричког револуционара), Палмира Тољатија (председника КП Италије, који погађате нема улицу ни у родној Ђенови), Патриса Лумумбе (премијера ДР Конга) наравно сви су они са значајним утицајем на наш град и његове становинике.
Фала Богу и Партији, коначно је историјско НЕ! Стаљину на Петом конгресу КПЈ постати једно велико историјско ДА краљу Милану, који је ослободио наше јужне крајеве, и наш округ припојио Србији 1878. У ред су стали и кнез Вукан који је у Врање ушао 1093. године, па и краљ Милутин у чије се време наш град коначно нашао у границама Српске државе, а коме се, верујем као ни Војводи Бојовићу онај запећак у Рашкој који су добили уопште не допада. Ту су свакако и Петар I који је са задовољством боравио у Врању, па и владика Пајсије, Ђорђе Тасић, Милан Влајинац, Риста Николић па све до Радета Радивојевића и Љубе Опачића.
За Вањску комуну с Титом напред!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.