Šta su smislili u „Koridorima“

Znate onaj aforizam pokojnog Brane Crnčevića: „Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili nam sve“. Ova mudrost ima dobru vezu sa pričom koja sledi.

Elem, od kada je uspostavljen lokalni autobuski saobraćaj na liniji Vranje-Bujanovac, moravska sela Neradovac, Pavlovac i Davidovac imala su uredne lokalne autobuske stanice. Na putnike u lokalu itekako su mislili tamo nekih šezdesetih godina prošlog veka projektanti i graditelji magistralnog puta Niš-Skoplje.

Putovalo se tako godinama, u oba pravca, a autobusi „Jedinstva“ iz Vranja, svakodnevno su bili u službi građana.

I sve je to tako bilo do pre tri-četiri godine, kada su se trasom budućeg auto-puta počeli baviti stručnjaci Javnog preduzeća „Koridori Srbije“.

Danas autobuske stanice nisu, kao što je red, na putu, već vozila ulaze po nekoliko stotina metara u naselja praveći buku, ugrožavajući bezbednost i praveći probleme žiteljima. Da pojasnimo ovu zavrzlamu.

U selu Neradovac, autobuska stanica je u samom centru. I dok se svuda u svetu pametni bore da se iz sela i gradova izmeste glavne saobraćajnice, stručnjaci „Koridora Srbije“ častili su meštane Neradovca stanicom. Danas su oni „srećni“ što žive 24 sata sa bukom, velikom količinom izduvnih gasova i što im je bezbednost ugrožena.

U Pavlovcu autobuska stanica je, pak, na samom putu, na raskrsnici za Rataje, nema za to posebnog mesta. Pa kada lokalni autobus stane treba videti one kolone automobila napred i iza. A još kada se pogodi, pa u isto vreme dođe autobus iz suprotnog pravca, to treba videti.

U Davidovcu su stručnjaci meštanima najpre ukrali celu jednu stanicu. Umesto dve, ostala je samo ona na raskrsnici za Prohor i Trgovište. Ali, kada su meštani digli glas, ovi iz „Koridora“ su velikodušno popustili. Pa, umesto da se, kao i svuda u svetu, stanica napravi pored puta i uredno obeleži, oni su je postavili na starom mestu pored auto-puta.

Ali, ta stanica nikada nije, niti će kada proraditi. Zašto? Pa zato što će se na krivini, u sred sela, dnevno pedesetak autobusa uključivati i isključivati s puta i isto toliko puta vozači će, ni krivi ni dužni, dovoditi u pitanje bezbednost putnika.

Danas se svaki izum i svaki projek u svetu zasniva na brizi o bezbednosti čoveka, na štednji vremena, novca i energije. Ovaj primer je daleko od ovih standarda, ali i od zdravog razuma.