Antonijević: A moglo je bolje

Evropska unija je Srbiji dodelila status zemlje kandidatkinje za članstvo u Uniji 2012. godine, te su 2013. počeli pretpristupni pregovori o članstvu. Ovi pregovori teže prilagođavanju domaćeg pravnog sistema pravnim tekovinama Evropske unije. Pregovara se kroz 35 poglavlja i Srbija je u dosadašnjem toku pregovora sa EU otvorila 17 poglavlja i privremeno zatvorila dva. Jedno od najvažnijih do sada otvorenih Poglavlja je Pravosuđe i osnovna prava (Poglavlje 23), koje obuhvata izmene okvira u funkcionisanju pravosuđa, borbe protiv korupcije i zaštite osnovnih prava. Srbija o ovom poglavlju pregovara od jula 2016. Ono je posebno važno, jer obuhvata teme koje su ugrađene u temelje Unije, bez koje je napredak u drugim poglavljima gotovo nemoguć.  

Gde se nalaze Srbija i njeni građani i građanke na ovom putu, razgovrali smo sa Milanom Antonijevićem koji je i i ovome razgovrao sa drugom generacijom polaznika u okviru programa obuke Jačanje kapaciteta za reformu pravosuđa – jug Srbije a u organizaciji Odbora za ljudska prava Niš (CHRIN) i koalicije Pravosudna baza jug (PBJ),

JUGpres: Godišnji izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije, iz godine u godinu daju ocenu koja je značajno povoljnija u odnosu na stvarnost. Jasno nam je da EU pokušava da napravi politički kompromis između stvarnog stanja i iznete ocene, kako ne bi isprovocirala vlast u Srbiji i dala joj povod za neki drugi pravac koji je suprotan evrointegracijama. Šta u tako složenom kontekstu, civilno društvo treba da radi, a možda ne radi u dovoljnoj meri?

MA: Izveštaj Evropske komisije se piše diplomatskim jezikom, uz mnoštvo podataka, upućivanja na istraživanja i podatke koje daju svi akteri, uključujući i civilno društvo. Ono što se već godinama ponavlja je predstavljanje izveštaja za Srbiju kao izuzetno povoljnog u domaćim medijima, dok se u neznatnom broju zaista govori o sadržini, kao i o činjenici da je „ograničen napredak“ kvalifikacija koja govori da nije mnogo urađeno, a moglo je. Kako bih vam približio ovu ocenu, koristiću stih stare domaće pesme, Bijelog dugmeta, „a moglo je bolje“. Naziv pesme je „sve će to mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš, ali to ne treba da nas zbunjuje i navodi na pogrešne zaključke o statusu evropske integracije Srbije. Izveštaj EK se mora čitati pažljivo i ukoliko je temi koja vas zanima posvećena i jedna rečenica, to znači da je EU zainteresovana i da skreće pažnju na problem, tj. izazov, kako se to kaže diplomatskim jezikom. Sve u svemu, civilno društvo radi šta može, profesionalizuje se, može da da jasne odgovore i da potkrepi svoje ocene koje EK neretko u potpunosti koristi u svojoj argumentaciji i finalnoj verziji izveštaja.

JUGpress: Pomenuli ste na predavanju da je digitalizacija suđenja i snimanje suđenja budućnost. Da li se negde u zemljama Zapadnog Balkana primenjuje, i ukoliko da, koliko daleko se otišlo u tome?

MA: U većini zemalja našeg regiona, pa i u Srbiji, pojedina suđenja, tj. suđenja određenog nivoa se ne samo snimaju, već je moguće i pratiti ceo postupak preko video linka, samim tim omogućena je javnost, dok se postupak značajno ubrzava. Ono o čemu govorim, je spuštanje ove garancije pravičnosti suđenja na sve nivoe, kako bi svi u postupku bili svesni da se svaka reč izgovorena u sudnici snima. To vam je nešto poput Otvorenog parlamenta koji smo osmislili i uvodili u Srbiji pre desetak godina, samo što je ovo otvaranje za pravosuđe. Podsećanja radi, pre desetak godina smo u YUCOMu, organizaciji koju sam do 2018. vodilo, osmislili i započeli inicijativu Otvorena vrata pravosuđa i građanima približavali sve delove naših sudova, tužilaštava, pravobranilaštva, advokature, zakona i naravno pravosudnih institucija, što YUCOM radi i danas. Nedavno je potpisan i produžetak ovog projekta sa USAIDom, što garantuje da će se moje bivše kolege time uspešno baviti i u narednim godinama.

Rad PRAVOSUDNE BAZE JUG možete pratiti klikom OVDE.

JUGpress: Kako vratiti građanima poverenje u Evropsku Uniju ? Koliko je važno delovanje predstavnika vlasti u javnom prostoru na tu temu?

MA: Kada država počne aktivno da radi na vraćanju poverenja u EU, tada će se poverenje vratiti. To moraju raditi i državni zvaničnici, necinično i iskreno, uz medije kojima je zadatak da informišu građane o svemu što se u Srbiji dešava, pa i o evropskoj integraciji. Za taj evropski tango je potrebno dvoje, pa se mora raditi i na tome da Srbija zaista bude lider u evropskoj integraciji u našem regionu, uz Crnu Goru, kako bi se od zvaničnika EU, a još više od država članica s pravom tražilo da nam otvore vrata, da svojim građanima pojasne da postoji neka mala zemlja na istoku Evrope, tamo negde u srcu EU, koja se rebrendirala kao najveća i najznačajnija država na Zapadnom Balkanu i koja s pravom traži partnere u EU. Ekonomska saradnja koja je u usponu između naše zemlje i EU govori o tome da postoji potencijal da EU oberučke prihvatiti Srbiju, ovog puta zbog strateških odluka da se skrate lanci snabdevanja i da se proizvodnja pravi u svom dvorištu, naravno uz poštovanje svih vrednosti EU, od ekoloških i svih drugih standarda, uključujući i radna prava, tj. sva ljudska prava.

Pročitajte još i ovo: Grujić – Veštačka inteligancije ne može funkcionisati bez otvorenih podataka

JUGpress: Da li su građani dovoljno informisani šta , suštinski, znače evropske integracije i da li se uopšte radi na toj informisanosti?

MA: Kratak odgovor NE – nedovoljno se radi na informisanju, kampanje nisu previše privlačne za mlade, kao da se želi odugovlačenje ovog procesa, uz porast nerazumevanja čemu sve to služi.

JUGpress: Izraelsko bombardovanje Gaze i uništavanje palestinskog civilnog stanovništva kod mnogih ljudi koji veruju u iskrenost i principijelnost zapadnih demokratija po pitanju poštovanja ljudskih prava, izaziva zapitanost, zašto zapad ovo ne sprečava. Ljudi gube poverenje u zapad, a samim tim, gube poverenje i u ispravnost proevropskog usmerenja Srbije. Da li imate takav utisak i da li to civilnom društvu otežava posao?

MA: Nemam takav utisak. „Kolektivni zapad“ kako to vole da kažu protivnici zapada pomaže Palestincima, upućuje humanitarnu pomoć, apeluje, donosi rezolucije, a neretko i stavlja glavu u torbu, što potvrđuje i stradanje pre samo nekoliko dana britanskih humanitaraca u pojasu Gaze.

Rad Pravosudne baze jug možete pratiti i na YouTubu kanalu udruženja.

JUGpres: Kako bi ste ocenili trenutno poštovanje ljudskih prava u Srbiji?

MA: Nije ni crno ni belo, već nekako sivo. Imate delove našeg zakonodavnog okvira koji jeste suvremen, koji se poštuje, ali je veliki deo onoga za šta se narod izborio, za zakone koji ih štite još uvek „na čekanju“, da se u potpunosti sprovedu. Institucije su još uvek slabe, ne vide ljudska prava kao prioritet, iako je kvalitet života podjednako u ekonomskom koliko i u „ljudskopravaškom“ uglu. Ukoliko vas kao radnika neko ne poštuje, zlostavlja, maltretira i ponižava, džabe vam svi novci ovog sveta, zar ne?

JUGpress: Kako vratiti poverenje građana u pravosudni sistem u Srbiji?

MA: Sprovođenje reforme koja je otpočela izmenom Ustava, kao i vašom ulogom, ulogom medija, koji su tu da otvore pravosuđe, ali još više da osnaže one sudije i tužioce koji imaju hrabrosti unutar sistema da dignu glavu. Za desetak godina, uz dobar odabir kadrova možemo doći do povećanog poverenja u pravosuđe. Potrebno je da se naše pravosuđe uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom, korupcijom. Da li će se uhvatiti u kolo ili u koštac, sledeće je pitanje, gde se svi zajedno moramo boriti. Za to je potrebna i politička volja, a ona je postojala za početne korake reforme pravosuđa, kada je Ustav pisan uz pomoć Saveta Evrope, tj. Venecijanske komisije.

JUGpress: Svojevremeno ste doprineli nastanku Pravosudne baze jug, pa čak i kumovali samom nazivu. Kako vam se, pet godina kasnije, čini razvoj inicijative i koliko je ona bitna?

MA: Inicijativa jeste bitna, ponosan sam na sve što su učinili, opravdali su naziv, pomalo militantni, koji sam dao. Dobro je da se briga o nezavisnom pravosuđu decentralizuje, jer pravosuđe mnogo više na lokalu brine naše građane nego u glavnom gradu gde se može ponekad i skloniti senka politike iz sudnica i tužilaštava.

JugPress / Lj.S.