Aleksandar Stajić, lik i delo: Rasim Ljajić za sirotinju

Rasime, spasi me!

Storija InfoVranjskih o liku i delu dr Aleksandra Stajića, aktuelnog većnika za zdravstvo Grada Vranja, ne počinje slučajno navedenom naslovnicom „Rasime, spasi me“, pozajmljenom od pozdravnih reči Vuka Draškovića, lidera SPO, u oktobru 2009. godine, kada je osnovana Socijaldemokratska partija Srbije na čelu sa Rasimom Ljajićem.

„Rasime, spasi me“, izrimovao je svoj pozdrav bolji književnik nego političar, ali samo u balkanskoj varijanti „veštine mogućeg“, Vuk Drašković, aludirajući na Ljajićev položaj ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku u tada aktuelnoj Vladi Srbije koju je vodila koalicija DS- SPS.

To isto bi, „Rasime, spasi me“, mogao bi i morao da uzvikne i dr Aleksandar Stajić koji je, doduše u minijaturi, preslikani Ljajić, Novopazarac sa jednom karijerom, tri stranke, za manje upućene, SDA, SDP (Sandžačka demokratska partija) i SDPS, a sa mnogo funkcija od petog oktobra 2000, kada je ušao u vlast iz koje ne izlazi do danas.

Dr Stajić, međutim, osniva vranjski odbor SDPS krajem 2009. godine i u prvoj kancelariji u „Bazaru“ nagoveštava jednu karijeru, jednu stranku, ali na funkcijama u lokalnoj vlasti neprekidno od 2012. godine, kada SDPS na parlamentarnim izborima u Srbiji osvaja devet mandata.

Te 2012. godine, dakle, za tada mladog i baš šlang stomatologa Stajića, koji popravlja i vadi zube od 2006. godine, prestaje karijera stomatologa i on ulazi u politiku, u gradskoj vlasti koju formiraju socijalisti i SNS postaje većnik za zdravstvo i kao pripadniku stranke „levog centra“ nimalo mu ne smeta „levi nacionalizam i državotvornost“ socijalista, a takođe i stvarno desničarska, a za javnost „proevropska“ ideologija naprednjaka!?

Stajić ostaje u vlasti i posle izbora 2016, kada SNS preuzima tron lokalne samouprave u Vranju, avanzujući u odnosu na prethodni period na funkciju „pomoćnika gradonačelnika za primarnu zaštitu i javno zdravlje“, a iz razloga neterminološkog podudaranja sa funkcijom većnika za zdravstvo koja je pripala dr Miroljubu Stankoviću.

„Poželjan smo partner svakoj vlasti“, javno se hvali Stajić 2020. godine, negde u septembru pomenute godine, kada javno odgovara na napade iz lokalnog odbora Đilasove SSP zbog „tričavih“ digovanja za utrošenu vodu u kući u kojoj, po njegovim rečima, „niko ne živi, a stižu računi“.

„Za porez ne dugujem, jer sam bez imovine“, poručio je „Đilasovcima“ Stajić, uz „dobronamerni savet“ da „budu svoji, a ne bleda kopija njihovih beogradskih stranačkih istomišljenika“, sugerišući im „da dođu po savete kako da se uvek bude na vlasti“.

Pomoćnik Stajić, istini za volju, na funkciji od 2016. do 2020. bavio se teškim gradskim problemom, dugovanjima JU „Apoteka Vranje“, iskazujući „zadivljujuće znanje iz ekonomije“, uz samohvalu «da je dugovanje Apoteke od 180 miliona dinara smanjeno, i konstataciju „da ova ustanova mora da racionalizuje svoje poslovanje“.

Opet istini za volju, dr Stajić je i protiv svoje volje bio učesnik virtuelnog novogodišnjeg intervjua na portalu InfoVranjske, u kome zaključuje, doduše virtuelno, „prešišao sam i Rasima Ljajića“, misleći na karijeru večitog vlastodršca, što jeste „virtuelno“, ali je i surovo realno i, gle čuda – istinito!

Dr Stajić je tada neplaćene račune za vodu ocenio indikativnom terminologijom, „novinarska patka“, ali se tu malo prešao, jer je usledilo nadovezujuće novinarsko pitanje o švercu ptica na koje je odgovorio „ambivalentno“, „nisam ništa švercovao, psi laju, karavani prolaze“, verovatno misleći na sivu ekonomiju sa ptičurinama.

Konačno, hteo.ne hteo, morao je, makar i virtuelno, da odgovori za sumnjičenja za trgovinu psima i tu je bio „najiskreniji“, priznanjem „da od politike ne može da se živi“.

Pa kako onda dr Stajić živi od politike već desetak godina, e to je pitanje koje nas vraća na početak storije o liku i deli dr Stajića i onaj uzvik Vuka Draškovića „Rasime, spasi me“.

S. Kostić