Na Petrovdan ove godine, 12. jula, na sednici SO Surdulica, koja je održana u Božici, na predlog Saše Miloševića, odbornika iz Mesne zajednice Belo Polje, donet je zaključak „da se Knauf Insulation, proizvodni pogon u naselju Belo Polje, opština Surdulica, koji se bavi proizvodnjom kamene vune, izmesti proizvodnju van opštine Surdulica, a sve u cilju očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi“. Za ovu odluku glasali su svih 33 prisutna odbornika, među kojima je i 13 naprednjaka.
Ovu istorijsku odluku lokalna vlast je potom prosledila matičnoj fabrici u Belom Polju, centrali „Knauf Insulation Srbija“ u Beogradu i sedištu ove velike multinacionalne kompanije u Nemačkoj. Ubrzo je, službenim i diplomatskim kanalima, informacija stigla do šefa države Aleksandra Vučića i ambasadora Nemačke u Beogradu, Aksela Ditmana. Onda su sinule varnice i proradili telefoni.
Posle više od mesec dana od sednice SO, 18. avgusta ove godne, u oštro intoniranom pismu Novici Tončevu, predsedniku SO Surdulica, Boban Petrović, šef surduličkog SNS ograđuje se od zaključaka SO.
Prošlog petka odbornik Saša Milošević, predstavnici nevladinog sektora i pojedinci, na centralnom gradskom trgu u Surdulici, postavili su stolove i počeli akciju prikupljanja potpisa građana Surdulice, za peticiju kojom će nastaviti borbu za izmeštanje „Knaufa“ iz Surdulice. Zahtev građana o preseljenju „zagađivača“, za tri dana potpisalo 1014 građana. Akcija je od juče krenula i po selima, a trajaće do 18. septembra.
A, šta se dešavalo „između“? Ovo je priča o tim događajima.
DRŽAVA U DRŽAVI: Posle „Galenike“ i „Vunizola“, 2006. godine u Belo Polje je stigao „Knauf“. Od kada znam, rukovodstva ovih fabrika zagađivača, prema stanovnicima Belog Polja, ponašali su se drsko, bezobrazno i bahato, tvrdeći da im „niko išta ne može“ – počinje priču Saša Milošević.
On kaže da su se više puta obraćali inspekcijama, ali to nije pomoglo. Kada krenu oni oblaci iz fabričkog dimnjaka, ili kada odvodnim kanalom krene bujica kao krv crvene tečnosti, oni bi to hitno prijavili republičkoj inspektorki u Vranju, ali od toga do sada nije bilo nikakve vajde.
„Svi su nam na početku tvrdili da radimo Sizifov posao, da je ’Knauf’ država u državi i da se manemo ćorava posla. No, mi se nismo predavali. U akciju smo uključili hrabre i pametne, koji su znali da bez nauke, a posebno politike, nećemo uspeti, pa smo između drugih, angažovali našu zemljakinju, Mirjanu Anđelković Lukić, doktora nauka i specijalistu za ovu oblast, a ja sam na poslednjim izborima postao odbornika SO“, nastavlja priču Milošević.
Borba se iz dana u dan zaoštravala tako i toliko, da je njemu neko u predizbornoj kampanji obrisao fejsbuk profil koji mu je bio značajno oružje u akciji.
„Ništa nismo prepustili slučaju: redovnom kontrolom utvrdili smo da u fabriku dnevno dođe ili odatle izađe između 50 i 60 šlepera robe, sirovina, repro materijala i cisterni sa hemikalijama, da u fabrici oko 130 radnika, rade 24 sata, u tri smene, svih 365 dana u godini“, precizno iznosi podatke Milošević.
U „KNAUF“ NIKO NE SME: Inače, mesna zajednica Belo Polje ima preko 800 stanovnika. Tu su škola sa 200 učenika i nastavnika, obdanište, medicine rada, Dom učenika, prodavnice, fudbalski stadion na kome svakoga dana vežbaju četiri selekcije fudbalera. Ali…
„Sva dosadašnja merenja su ispravna. Ali, njih i poručuje i plaća „Knauf“, pa možete da zamislite, koliko su ona validna. A nama treba samo jedno dobro, kvalitetno i naučno zasnovano merenje. Toliko i ništa više. Međutim, izgleda da danas u Srbiji ne može da se nađe firma koja će ući u „Knauf“ i obaviti taj posao“, vrti glavom naš sagovornik kraj stola gde se prikupljaju potpisi.
Pokušavamo da razgovaramo sa nekim od građana. Ne biva: ogroman broj ljudi se plaše da potpišu peticiju. Da li nekoga iz Knaufa ili emisara iz SNS, nepoznato je, ali su pobegli od novinara k’o đavo od krsta.
„Ja sam Nemanja, to vam je valjda dovoljno. Ako ovde hoćete da čujete šta ljudi misle ne samo o ’Knaufu’, morate postaviti skrivenu kameru. Nadam se ipak da ovo ludilo neće dugo trajati, a ovim ljudima koji su poveli akciju, skidam kapu“, kaže nam mladić od 30-ak godina.
NAPREDNjACI SE OGRADjUJU: No, vratimo se onoj zanimljivijoj strani ove priče – „petrovdanskoj“ sednici SO i njenom zaključku koji se odnosi na „Knauf“. On glasi: „Da Knauf Insulation, proizvodni pogon u naselju Belo Polje, opština Surdulica, koji se bavi proizvodnjom kamene vune, izmesti proizvodnju van opštine Surdulica, a sve u cilju očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi“.
Rekosmo na početku da je najpre Boban Petrović, predsednik OO SNS u Surdulici i tadašnji šef odborničke grupe naprednjaka u lokalnom parlamentu obavestio Novicu Tončeva, predsednika SO Surdulica da se njihovih 13 članova Odborničke grupe „najoštrije ograđuju“ od zaključka SO kojim se „Knauf“ obaveštava da izmesti svoj proizvodni pogon van teritorije opštine Surdulica. U tom pismu se, izmedđu ostalog, navodi da su se odbornici SNS pozitivno izjasnili na predlog zaključka da se pokrene procedura merenja stepena zagađenosti životne sredine ali da se nisu izjašnjavali o „izmeštanju proizvodnog procesa, niti je to bio predmet rasprave“, stoji.
Petrović u sledećoj rečenici optužuje Tončeva za falsifikat „jer niti forma, niti sadržina zaključka nije u skladu sa onim o čemu su se odbornici izjašnjavali na sednici“.
Na žalost, predsednik SO Novica Tončev bio je nekoliko dana van Srbije. U kratkoj telefonskoj izjavi nam je rekao da su naprednjaci glasali „za prikupljanje potpisa i pokretanje peticije za izmeštanje „Knaufa“.
Zoran Mitić, zamenik predsednika opštine Surdulica, dodaje da su oni i ranije pokušavali u nekoliko navrata da reše i ovaj, ali i neke druge probleme.
„Nismo u tome uspeli jer je ovo moćna kompanija, koja sve svoje stvari rešava u neposrednim kontaktima sa najvišim predstavnicima države ili ministarstava“, kaže Mitić i dodaje da „Knauf“ lokalnoj samoupravi plaća godišnju firmarinu u iznosu od 11.908.680 dinara.
Bilo kako bilo, zaključak sa sednice SO digao je na noge i šokirao direkciju kompanije „Knauf Insulation“ u Beogradu. Naš izvor kaže da je potom nemački ambasador Aksel Ditman intervenisao kod predsednika Aleksandra Vučića, a ovaj je, prilikom posete Vladičinom Hanu, 18 jula, „napravio lom“ šefu surduličkih naprednjaka Petroviću.
Isti izvor kaže da mu je Vučić tada rekao da se „pakuje i da ide“ jer „ni za šta nije“. Da li jeste ili nije saznaćemo kasnije, tek Boban Petrović je, 24. avgusta obavestio predsednika SO Surdulica Novicu Tončeva da je novi šef odborničke grupe lokalnih naprednjaka odbornik Igor Kostić (inače direktor „Elektrodistribucije, p.a), a da je pitanje njegove smene u OO SNS samo pitanje dana. Podsetimo da je Petrović durektor „Vlasinskih hidroelektrana“ i predsednik Nadzornog odbora Kompanije „Simpo“.
Izvesno je da se ovo „imenovanje“ događa dok je Igor Kostić bio na odmoru, a ko će platiti cenu glasanja SNS-a protiv „Knaufa“, saznaće se uskoro.
A ŠTA KAŽE NAUKA: Dr Mirjana Anđelković Lukić je dipl. inž. tehnologije, sudski veštak za požare, eksplozije i havarije, inače rođena Surduličanka. Do penzionisanja je radila u vrlo respektabilnim ustanovama, prvo u Vojno-tehničkom institutu, a onda u Tehničkom opitnom centru. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.
Ona se od 1999. godine bavi ratnom ekologijom. I danas intenzivno radi na ispitivanju ekoloških posledica NATO agresije. O tome je do sada objavila tri, a pripremila je i četvrtu knjigu. Ona podseća da je, tokom agresije, prema podacima iz knjige autora Najdana Stojanovića, lokalnog hroničara, na Surdulicu bačeno oko 250 projektila, iza kojih su ostale ogromne količine hemijskog zagađenja i velika ekološka nesreća.
„Pored toga mi sada imamo i „Knauf“ koji nam u atmosferu šalje veoma zagađujuće materijale i gasove. U vulkanskom kamenu, koji oni koriste kao osnovnu sirovinu, nalaze se radio aktivne supstance. Tako imamo podatak jednog samostalnog i nezavisnog istraživača koji je ovde boravio i merenjima ustanovio da su iz tih dimnjaka izlazile radio aktivne čestice“, tvrdi doktorka Lukić.
Ona dodaje da pored svih štetnih sastojaka tu ima izuzetno kancerogenih materija – fenole i fenol formahelide, koji su u Evropi zabranjuju u proizvodnji. Kaže da su o tome građani Surdulice već detaljno obavestili u letku koji prati peticiju i prikupljanje potpisa.
„KNAUF“ – EKOLOŠKA BOMBA: „Vidite i ono brdo jalovine u fabričkom krugu. Ono je iz godine u godinu sve veće. Znate šta rade sa tim, gde taj proizvodni otpad odlažu. Verovali ili ne – nasipaju seoske puteve. Takođe, njihove otpadne vode idu u reku Vrlu iz koje se Vladučin Han snabdeva vodom“, upozorava sagovornica.
Dodaje da radnici koji tamo rade, nisu dovoljno zaštićeni, zbog čega se javljaju razna kožna, plućna i druga oboljenja, o čemu oni naravno ne žele, a mnogi ne smeju da pričaju, jer bi mogli da imaju posledice, a na pitanje, kako svemu stati na put, odgovara:
„U Evropskoj uniji takva fabrika u jednom mestu može da postoji samo sedam do10 godina, jer su ljudi svesni da je to ekološka bomba. Ako je to tako, a jeste, onda naša poruka za „Knauf“ glasi: gospodo, primenite te standarde i rešavajte problem“ jasna je doktorka Lukić.
Na kraju, kako sama kaže, „nema ništa p „Znate, nemamo mi ništa protiv „Knaufa“.
„To je jako dobra firma sa dobrim i kvalitetnim proizvodima. Protiv njih građani Surdulice nemaju ništa, ali su protiv zagađenja životne sredine i urušavanja zdravlja ljudi“, ističe dr Mirjana Anđelković Lukić.
Radoman Irić
SAOPŠTENjE Knauf Insulation
Kompanija Knauf Insulation, u saopštenju ističe da posluje u Srbiji od 2005. godine, kada je privatizovana fabrika kamene vune Vunizol iz Surdulice.
“Od tada do danas, uloženo je preko 30 miliona evra investicija, od čega veliki deo na postrojenja za prečišćavanje vazduha i vode. U fabrici se, u skladu sa važećim zakonima, redovno vrše merenja izduvnih gasova i kvaliteta vode koji se ispuštaju iz fabričkih postrojenja, o čemu postoje izveštaji koji se redovno dostavljaju republičkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, ističe se u saopštenju.
“Kompanija posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije, uključujući zakone i regulative koji se tiču zaštite životne sredine. Tehnologija i postrojenja u Surdulici se ne razlikuju od onih u drugim fabrikama Knauf Grupe od kojih je većina u zemljama Evropske unije, a fabrika u Surdulici je po mnogim parametrima među najboljima u Evropi”, navodi se u sopštenju.
“Pored visokih standarda kada je zaštita životne sredine u pitanju, važno je napomenuti da su proizvodi naše kompanije visoko cenjeni na tržištima u regionu, o čemu govori i činjenica da su proizvodni kapaciteti rasprodati mesecima unapred. Preduzeće zapošljava 132 radnika i još nekoliko stotina onih koji su angažovani kao kooperanti. Redovno se plaćaju svi porezi, republičke i lokalne takse, a veći deo proizvodnje se izvozi”, dodaje se u saopštenju.
“Zbog svega navedenog i s obzirom na činjenicu da je Knauf Insulation jedno od retkih uspešno privatizovanih preduzeća na jugu Srbije, u našem najvišem interesu je da gradimo dobre odnose sa svim zainteresovanim stranama, od kupaca i dobavljača, preko kooperanata, do lokalne zajednice.
Našoj fabrici nije dostavljen bilo kakav izveštaj o merenjima sa dokazima da zakonske regulative nisu ispoštovane. Još jednom podvlačimo, nama kao kompaniji je na prvom mestu da naše sveukupno poslovanje bude u skladu sa zakonima Republike Srbije, na čijoj teritoriji poslujemo i da naši zaposleni i njihove porodice budu bezbedni, kao i svi građani Surdulice i njene okoline”, poručuje se u saopštenju kompanije Knauf Insulation i pozivaju građani da posete sajt Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i zatraže uvid u naše izveštaje.
PETICIJA
Šta Surdulica ima od Knauf Insulation:
1. IMA misiju gasova, iz njenih dimnjaka, najmanje milijardu kubnih metara dimnih i ostalih gasova tokom proteklih godina. S tim gasovima u atmosferu i okolinu odlazi više desetine tona opasnih kiselina – hlorovodonika, (HCl), fluorovodonik (HF) i sumporvodonika (SO2), svi veoma toksični i agresivni (izazivači kiselih kiša, raznih bolesti, a među ostalim i kancera), nepoznate količine kanceroznog fenola i formaldehida i otrovnih dioksina (najopasnijih jedinjenja koja izazivaju kancer), prekoračenje dopuštenih emisija za nekoliko stotina, čak hiljade posto.
2. IMA ispuštanje radioaktivnih komponenti u atmosferu od uvoznog vulkanskog kamena za proizvodnju kamene vune.
3. IMA trajno ekološki uništenu okolinu (prema studiji Rockwoola),
4.IMA zagađenje podzemnih voda i reke Vrle fenolima i otpadnim kiselinama, koje piju građani Surdulice i Vladičinog Hana!
5. IMA kisele kiše koje uništavaju naše voćnjake i povrtnjake.
6. IMA smanjenje vrednosti svih naših nekretnina u blizini fabrike.
7. IMA nemogućnost bilo kakve ekološke proizvodnje i razvoja turizma.
8. IMA brdo jalovine od proizvodnje u krugu fabrike, koje je svake godine sve više, iz koga kiše spiraju otrovne materije i zagađuju podzemne vode.
9. IMA povećanje broja obolelih od najtežih bolesti. Ove godine, od 1. januara do 23. avgusta u Surdulici su obolele 244 osobe od karcinoma, od toga sedmoro dece!
Tražimo da se fabrika izmesti sa područja Surdulice, jer prema propisima Evropske unije, takva fabrika može da postoji na jednom mestu samo deset godina, a u Surdulici je taj rok istekao.
Mesna zajednica Belo Polje
(Tekst neznatno skraćene Informacije koja se deli potpisnicima peticije i svim građanima Surdulice. Njen autor je, u ovoj priči, već pomenuta dr Mirjana Anđelković Lukić, dipl. inž. tehnologije i sudski veštak za požare, eksplozije i havarije).
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.