Majstori, legende, ljudi i dragi Turci

Malo je opština, ako ih ima uopšte, kao Vladičin Han, koje je aktuelni šef Vlade, a potom i države, posetio tri puta za dve godine. Upravo zato, Goranu Mladenoviću, predsedniku ove, do juče uboge komune, zavidi većina naprednjačkih predsednika opština ili gradonačelnika u Srbiji.

Još da su mogli da vide kako Vučić, za dva sata boravka u Vladičinom Hanu, sa Mladenovićem komunicirao kao sa svojim najrođenijim!

Još po nečemu se ova svečanost razlikovala od uobičajenih naprednjačkih svetkovina. Za ovaj Vučićev dolazak i polaganje kamena temeljca za fabriku, koja će zaposliti nekoliko stotina radnika, nije bilo autobusa i organizovanog prevoza simpatizera, nije bilo zastava i transparenata, juriša i pokliča, sokova i sendviča… Čak ni onih nabijenih, tetoviranih tipova sa crnim naočarima, pa je valjda zbog svega ova svečanost funkcionisala posve normalno i bez tenzija.

Dakle, ceo ugođaj made in Vladičin Han.

KAKO STE LjUDI: Dok se čekao vođa, sa razglasa je išla tiha muzika, a onda je iznenada počelo maltretiranje. Jedan momak na razglasu, dok se svet okupljao, štimovao je miksetu i mikrofone sa: jedinica, dva, test proba, zvuk šum, jedinica dva, test, proba,zvuk, šum, i tako je to trajalo dobrih desetak minuta, da bi, neposredno pred početak svečanosti, svoj trening imao i Predrag Milinković, novinar RTS, inače voditelj programa. On je vežbao korake i pokrete, doterivao stajling, čitao tekst…

Po lepom i sunčanom vremenu, predsednik Srbije je u krug fabrike Teklas stigao s malim zakašnjenjem, lagano obučen, u pratnji dvoje potpredsednika Vlade – Zorane Mihajlović i Rasima Ljajića. Tik uz prijavnicu čekao ga je domaćin – Goran Mladenović, predsednik opštine, u društvu sa vlasnikom „Teklasa“ Raulom Danonom, ambasadorom Turske u Beogradu Tandžuom Bilgičem, i nekoliko članova menadžmenta fabrike. Bili su tu takođe Dragan Stevanović Boske, državni sekretar u Ministarstvu privrede i dr Goran Cvetanović – Mesko, gradonačelnik Leskovca, koji postaje neizostavan u svim ovakvim posetama na jugu Srbije.

„Dobar dan, kako ste ljudi“ obraća se Vučić prisutnima i pozdravlja se s njima. Jednom od prisutnih dobacuje „gde si, legendo“. Predstavnike fabrike i Ambasade Turske pozdravlja sa „mnogo mi je drago da vas vidim. Uz više momaka iz obezbeđenja, tu su Aleksandar Djorđević, njegov savetnik, raniji šef BIA, i Suzana Vasiljević, savetnica za medije i žena koja ga prati gde god da krene.

Za posmatrača sa strane uočljivi su bili stajling i ponašanje te grupe ljudi. Predstavnici fabrike i Ambasade su bili u odelima, stajali su mirno i dostojanstveno. Ovi drugi su bili u farmerkama, antilop cipelama, raširenih nogu, i po pravilu sa rukama u džepovima.

Slično su se ponašali i lokalni lideri naprednjaka. Oni su protokolom bili smešteni nešto dalje od prijavnice: Srećko Pejković, načelnik Pčinjskog okruga, pa onda lideri SNS iz Surdulice, Bujanovca i Prepševa, Boban Petrović, Nenad Mitrović i Branko Trajković. Društvo su im pravili Boban Banković, vlasnik preduzeća „Banković“ i Nenad Zafirović, direktor bujanovačke „Bivode“. Pored jednog ivičnjaka bili su se postrojili pod konac, očekujući da će se Vučić sa njima ako ne zagrliti i poljubiti, ono barem pozdraviti. Međutim, on je uz pozdrav „zdravo ljudi“ samo prošao pored njih. Nekima tu ništa nije bilo jasno.

Još jedna zanimljivost: na svečanosti u Hanu nije bio nikoga od naprednjaka iz Vranja. Uzalud su radoznali pogledi okolo tražili poslanika Slavišu Bulatovića, pa Gorana Nikolića, rođenog Hančanina, Slobodana Jarbol Milenkovića, gradonačelnika Vranja. Nije bilo ni naprednjaka iz Bosilegrada, koji su redovno do sada uvek dočekivali svog lidera.

POZDRAVITE PORODICU: Onda su svi krenuli prema mestu gde će biti sagrađen bazen. Pošli su prečicom preko jedne zelene površine, na šta je momak iz obezbeđenja profesionalno reagovao.

„Dobar dan, samo napred, majstore“, uzdignutom rukom Vučić je pozdravio vozača rovokopača, koji je potom velikom korpom zaorao ledinu gde će biti sagrađen bazen.

Visoke goste domaćini su onda poveli u fabričku halu, koja je bila izvanredno uređena: nove mašine, čisti podovi, iscrtane saobraćajnice, veliki natpisi koji označavaju radne celine, hala puna svetlosti, radnici uredno obučeni sa srpskom zastavom na levom ramenu.… Ima se osećaj, ako ova današnja slika nije privremena i lažna, onda ovi ljudi imaju veoma pristojne uslove za rad.

Gde god je zastao, Vučić se pored svake mašine obraćao sa „dobar dan, srećan rad“, a ovi su mu nasmejani i srećni uzvraćali pozdravima „dobar dan predsedniče“. U jednom trenutku prilazi jednoj radnici, pita je odakle je, kako ide posao. Popričaše prilično, da bi joj Vučić na kraju rekao da pozdravi porodicu. Par koraka dalje razgovarao je sa jednim sredovečnim čovekom u crvenoj majici, koji je tako ostvario svoj plan: ispričao je predsedniku kako u njegovoj četvorčlanoj porodici niko ne radi i da na posao čeka i dete sa fakultetom. Za to vreme savetnik Djorđević je upisao sadržaj razgovora i pripremio vizit kartu.

PROSTO K’O PASULj: Onda su počela obraćanja. Okupljenim građanima Hana i radnicima fabrike koji su za trenutak ugasili svoje mašine, govorili su Raul Danon, vlasnik „Teklasa“, ambasador Turske Tandžu Bilgič i Goran Mladenović, predsednik opštine.

Prisutni su saznali da ta fabrika proizvodi delove za automobilsku industriju, razne sisteme za cirkulaciju tečnosti, kao i da je Turska danas 17 najveća ekonomija na svetu, a da njihove investicije postaju značajan faktor razvoja srpske ekonomije.

Onda nešto u tipičnom Vučićevom stilu: kada je Goran Mladenović, predsednik opštine, pošao da izgovori ime jednog aktuelnog političara, koji je prošle godine na otvaranju rekao da je „Teklas“ veliki promašaj Vlade Srbije,Vučić ga je britko upozorio: “Nemoj da mu pominješ ime“.

A kada je na njega došao red, u svom maniru je teatralno postavljao pitanja i na njih odgovarao.

Najpre je na sceni napravio šou program sa dvojicom biznismenima iz Turske da bi pri tom konstatovao: „ Hej, pa ja razumem i turski, he, he, he, hvala Rasimu koji se mnogo angažovao, pa gledam one turske serije. No, videćete da više neće važiti ona poslovica što južnije to tužnije.“

Onda se okrenuo gazdi Danonu:

„Nemojte više da pravite te fabrike na drugim mestima. Ja vama dragi Turci kažem sledeće: nemojte da tražite druga mesta. Kada dobijete neku ponudu u nekoj drugoj zemlji, dođite kod nas, ja vam garantujem da ćete ovde da dobijete bolju ponudu. Dobro došli ste ovde. Prosto k‘o pasulj“, na šta je usledio dug aplauz.

POŠTOVANA MARO: Onda je usledilo polaganje kamena temeljca. Pred kamerama i foto aparatima u konkurenciji su bili Vučić, gazda Danon, ambasador Bilgič, Goran Mladenovič i Rasim Ljajić, koji ih je sve zasenio svojom brzinom baratanja sa lopatom.

Svečanost iz fabrike se potom prenela na plato pored velelepnog mosta na reci Vrli. Rasim je ostao sa Turcima u fabrici, a gore su kao iz zemlje iznikli dva Zorana: Babić, poznatiji kao vazduplohov, novi vd direktor „Koridora Srbije“ i Drobnjak, koga su toliko puta smenjivali sa mestu direktora JP „Putevi Srbije“. Babić je na prstima obigravao oko Vučića, dok je ministarka Mihajlović bila bez uobičajenog osmeha i delovala prilično uplašeno.

„Ovakve objekte na putevima nemaju danas ni mnogo razvijenije države od Srbije. No tako je to, kada sanjate mnogo i kada postavljate visoke ciljeve, kada nemate problema u budžetu. Ispostaviće se da smo u poslednjih pet šest godina uradili isto toliko auto puteva kao u prethodnih 60 godina. Na tu činjenicu sam veoma ponosan“, konstatovao je Vučić i dodao da je srećan što je predsednik zemlje koja je uspela da se izbori sa mnogim stvarima sa kojima generacije decenijama nisu uspele.

Onda, pres konferencija na otvorenom. Naravno, prva je mikrofon dobila izvesna Mara Draginić, sa TV Pink. A, pazite pitanja: traži da tu, na mostu, Vučić prokomentariše raskol u opoziciji i napokon objasni kada će predati vlast Saši Jankoviću.

„Poštovana Maro je bih preporučio da svi vaši gledaoci pročitaju „Pokondirenu tikvu“ pa će im tada biti jasno, a raskolom u opoziciji se ne bavim jer imam mnogo posla. Bili oni zajedno ili rastavljeni, rezultat će im biti isti, nastavio je predsednik i poručio Saši Jankoviću da „ni ambasade ni ulica“ neće odlučivati o predaju vlasti, već građani na izborima.

„Hajde sad B92, čekao si toliko dugo“, uzviknuo je potom Vučić.

A, kada je čuo pitanje o „kiparskom modelu“ kao mogućem rešenju krize na Kosovu, usledio je nimalo umesan odgovor, nadmen, čak arogantan, uvredljiv i nedoličan jednom predsedniku.

„Šta vam je to? Hajde, objasni ti meni, šefe, šta je to „kiparski model“. Ne razumem? Gde su Srbi tu? Kažite mi konkretno šta je to, pustite modele. Hoćete još ovako da traje 200 godina. Kažite to ljudima!“

Tako je Vučić, ovoga puta prema ni krivom ni dužnom novinaru, pokazao kako zamišlja „dijalog o Kosovu“.

A, onda se predsednik naglo okrenuo i od prisutnih se oprostio tradicionalnim srpskim pozdravom:

„Srećan rad i aj‘, zdravo!“

Aj‘, zdravo, Predsedniče.

Radoman Irić

KORIDOR KROZ GRDELIČKU KLISURU

Deonica autoputa kroz Grdeličku klisuru duga je 26,3 km. Na tom potezu su dve petlje: Predejane i Vladičin Han, čak 33 mosta i dva velika tunela od kojih je „Manajle“ (a ne „Manojle“) sa 1.808 metara najduži u Srbiji. Gradnja ove deonice koštaće 36,2 miliona evra, a sredstva je obezbedila Svetska banka. Izvođač radova je španska kompanija “Azvi Rubau”.

Planirano je da se radovi na Koridoru 10 okončaju do kraja ove, ali je taj rok pomeren za sredinu sledeće 2018. godine.

DANON: OVDE ĆEMO IMATI 1.500 RADNIKA

„Teklas je kompanija koja je postala jedan od neizbežnih globalnih proizvođača delova za gigante automobilske industrije, kao što su Folksvagen, BMW“, Audi, Tesla, Dajmler, Reno, Fijat, Dženeral motors, Volvo i drugi. Mi danas imamo proizvodne pogone u Turskoj, Bugarskoj, Srbiji, Kini i Meksiku koji ostvaruju godišnji promet od 400 miliona evra, a imaju 5.000 zaposlenih.

Tri, od četiri vozila koja se proizvedu u Evropi i jedno od tri vozila koja se proizvedu u svetu, imaju neki od proizvoda kompanije Teklas.

Ovde trenutno radi 350 građana Srbije, a za nekoliko godina biće ih 1.500. Za nas je izuzetan izvor sreće i radosti činjenica da nas je gospodin predsednik posetio čak tri puta u poslednje dve godine“, rekao je između ostalog, Raul Danon, vlasnik kompanije Teklas automotiv.

MOST

Most preko Vrle je, kako je rečeno, najveći, najznačajniji i najzahtevniji objekt ne na Koridoru već u ovom delu Evrope. Dug 645 metara, a najveći od 14 stubova visok je 62 metra. Između svaka dva stuba je deset nosača, (ukupno 140), a svaki je težak 87 tona. Težina svih stubova i nosača je 12.180 tona. U ceo most je ugrađeno 4.392 tone armature i 25.500 kubnim metara betona. Kada bude gotov i kada na njemu budu postavljeni reflektori, biće prava saobraćajna i turistička atrakcija ne samo Vladičinog Hana.