Sve u korist građana

Nismo zauzeli centar grada, kome smetamo? Zbog lokacije na kojoj se nalazimo i zbog obima posla smo se proširili. Toliko smo uložili, pa zar da dođe do rušenja? Zapošljavamo radnike, ne bi bilo fer ni prema njima ni prema nama kad bi došlo do toga“, kaže Nebojša Mladenović, vlasnik preduzeća „Neša komerc“, koji je bez dozvole, na državnom zemljištu, uz samu bivšu, nesaniranu deponiju, izgradio hladnjaču u kojoj skladišti voće.

Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, „Neša komerc“ je 2015. godine ostvario poslovni dobitak od 45,2 miliona dinara, dok je neto dobitak firme iznosio 24,2 miliona.

I pored toga što je Gradska uprava izabrala firmu koja će da ukloni objekat, ali i nekoliko izvršnih rešenja nadležnih službi od kojih prvi datira od marta 2016. godine, hladnjača firme „Neša komerc“ i dalje radi punom parom na zemljištu predviđenom za park. Mladenović odbija i predlog Gradskog rukovodstva da hladnjaču preseli u Industrijsku zonu, dodajući da niko ne bi imao koristi ni od rušenja ni od premeštanja. Ali, zakoni su neumoljivi.

VREDNOST OBJEKTA: Na mestu gde se nalazi objekat, predviđeno je „uređeno gradsko zelenilo“, ili, prema podacima na sajtu katastra za nepokretnost – livada 3. klase.

Mladenović objašnjava da gradski park ne može da „iznikne“ tamo gde je deponija.

„Gradsko zelenilo nikada ne može da bude na mestu gde je deponija. Na sastanku koji sam imao sa gradskim funkcionerima, dao sam predlog da podnesem zahtev za prenamenu zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, što sam i uradio. To sam podneo u urbanizmu ili tako nešto, ipak se ja ne razumem u to. Imam „stručnjaka oko zemljišta“, čoveka koji mi pomaže oko dokumentacije kako bi krajnji ishod svega ovoga bio pozitivan“, kaže Mladenović koji pored ove „tuđe“ parcele, poseduje sopstvenu, ali hladnjaču ipak nije podigao na njoj, već na susednoj.

Za jednu parcelu (misli se na „tuđu“), prema njegovim rečima, postoji zahtev da se izvrši prenamena.

„Nadamo se rešenju u našu i korist građana. Koliko bi samo koštalo premeštanje hladnjače, koje mi je predloženo, ne želim da pomišljam“, napominje Mladenović koji se nalazio u automobilu i već je „ulazio u roming“ zbog čega je završio razgovor.

S druge strane, Dušan Aritonović, načelnik Gradske uprave, kaže da je utvrđeno da ne postoji mogućnost za promenu namene zemljišta na kome se nalazi objekat.

„Čitav proces sam pokrenuo odmah nakon stupanja na dužnost načelnika Gradske uprave, iako su u prethodnom periodu, aktivnosti u postupanju u ovom predmetu bile usporene. Pokrenuo sam postupak javne nabavke, na osnovu koje je izabrano preduzeće „Sloga construction“ DOO Kragujevac, kao izvršilac poslova rušenja. Podsećanja radi, u Odeljenju za inspekcijske poslove sproveden je upravni postupak i isti je u fazi izvršenja“, kaže Aritonović.

Izvršno odeljenje je, podseća, u prethodnom periodu započelo prinudno izvršenje najpre 11. maja prošle godine, a potom i 23. maja iste godine, koje je odloženo zbog tehničkih ograničenja JP „Vodovod“, gabarita i konstrukcije samog objekta.

„Investitor je u međuvremenu podneo zahtev za preparcelizaciju objekta, a još jedno izvršenje u junu 2017. godine je odloženo nakon dopisa iz Policijske uprave Vranje da ne mogu da pruže asistenciju nadležnom preduzeću. Imajući u vidu da se radi o lokalnom investitoru koji zapošljava značajan broj radnika i nameru da se taj broj uveća, kao i specifikaciju objekta prema kojoj je jedan od najmodernijih u ovom delu Balkana, Grad je preduzeću „Neša komerc“ DOO Vranje ponudio parcelu za dislociranje objekta“, napominje Aritonović.

SEPTEMBAR: Gradska uprava će, ističe, u potpunosti poštovati zakonske propise i odluke Grada će zasnivati isključivo na poštovanju normativnih akata i načela i drugih standarda.

„Kako se, ponavljam, radi o objektu velike vrednosti, ne želim da ishitrenim odlukama obavežem Grad na plaćanje višemilionske štete i time budem neodgovoran i prema samim građanima, tim pre što je novo gradsko rukovodstvo ionako preopterećeno dugovanjima iz ranijeg perioda zbog nepostupanja, odnosno pogrešnog postupanja. Sa druge strane, želim da budem potpuno jasan da niko neće biti izuzet od izvršenja i postupanja na osnovu rešenja gradskih službi i odeljenja. Dakle, neće biti privilegovanih“, jasan je Aritonović i dodaje:

 „Ukoliko vlasnik u narednom periodu ne pristupi dislokaciji objekta, što je prema mojoj proceni najrealnija mogućnost, naredno izvršenje biće zakazano u septembru.“, ističe Aritonović.

U Odeljenju za urbanizam, kao ni u Zavodu, ne postoji nikakav zahtev za prenamenu zemljišta podnet od strane „Preduzeća za proizvodnju, unutrašnju i spoljnu trgovinu EXPORT-IMPORT NEŠA-KOMERC DOO VRANjE“ (poslovno ime u APR-u).

„Nama sigurno nije podneo ništa. Nije to ni tako jednostavan proces. Da se samo podnese“, rekao je Miodrag Protić, direktor Zavoda za urbanizam.

Prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda – službe za katastar nepokretnosti u Vranju, takođe ne postoji nikakav zahtev o prenameni zemljišta o kojoj na početku teksta govori vlasnik preduzeća, Nebojša Mladenović.

Kako saznajemo u toj službi, katastar samo vrši evidenciju prava koje njima daju drugi organi.

„Za prenamenu zemljišta potrebna je odluka nekog opštinskog organa. Ne postoji mogućnost ozakonjenja bilo kog zemljišta za koje ne postoji dozvola za izgradnju. U ovom slučaju je svakako reč o nelegalnoj izgradnji, prema tome, vlasnik nema pravo na legalizaciju“, pojasnili su u službi za katastar nepokretnosti.

Boban Antanasijević, načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove Grada Vranja, takođe kaže da će naredno izvršenje biti u septembru.

„U maju mesecu prošle godine izvršno odeljenje je sa radnicima javnog preduzeća ,,Vodovod“ zakazalo rušenje objekta firme ,,Neša komerc“  u naselju „Palestina“, ali investitor nije dozvolio prinudno izvršenje. Iz bezbednosnih razloga odložen je postupak. U međuvremenu, investitor je podneo zahtev za preparcelizaciju jer se izgrađeni objekat nalazi na državnom zemljištu. Kako ne postoji zakonska mogućnost za to, 12. juna ove godine je zakazano ponovno rušenje objekta, ali je ono otkazano jer Policijska uprava nije mogla da pruži asistenciju. Prinudno izvršenje biće zakazano u septembru“, odgovorio je putem mejla Antanasijević koji je na godišnjem odmoru.

Hladnjača je, podsećanja radi, podignuta na mestu na kome se do 2003. godine nalazila gradska deponija, koja još uvek nije sanirana. Brdo na kome se vidi smeće, i dalje postoji i jasno se vidi i danas.

Prema tome, pored gradnje bez dozvole na zemljištu u državnoj svojini (prema podacima katastra nepokretnosti po broju KP 12668), vlasnik preduzeća prekršio je i niz sanitarnih zakona iz oblasti ekologije koji propisuju kriterijume za podizanje hladnjače i uopšte objekta koji imaju vezu sa proizvodnjom i skladištenjem hrane.

Da rezimiramo.

Postupak rušenja objekta površine 720 kvadratnih metara, visine sedam metara, je u toku.

Vlasnik firme, Neša, po nadimku, ne odustaje od pronalaženja rešenja kako bi to sprečio. Ipak je, prema nekim procenama, u hladnjaču uložio čitavih milion evra.

Ponudu za dislociranje objekta u Industrijsku zonu Bunuševac je odbio, iako je to, prema rečima načelnika Gradske uprave, Dušana Aritonovića, najrealnija mogućnost.

Podnet je zahtev za prenamenu zemljišta (za koji nismo dobili potvrdu od nadležnih lica da postoji). Svejedno, utvrđeno je da ne postoji mogućnost za promenu namene zemljišta na kome se nalazi objekat. Rušenje je neizbežno.

Izabrano je preduzeće iz Kragujevca, da obavi taj posao.

Utešno je što će Gradska uprava u potpunosti poštovati zakonske propise. A, po zakonu, ništa ne može da ospori rušenje.

Dakle, postupak rušenja je u toku. Doduše, sa opstrukcijama, ali je u toku.

Jer, zakoni, valjda važe isto za sve?

Jovana Ristić

MARINA DjORDjEVIĆ

SANACIJA DEPONIJE MOŽE DA POČNE

ODMAH

Marina Djorđević, članica Gradskog veća za ekologiju i zaštitu životne sredine kaže da je završen projekat o sanaciji i biorekultivaciji deponije.

„Što se mene tiče, sanacija deponije može da počne odmah. Tim pre što je svojevremeno urađen projekat o sanaciji i biorekultivaciji ove deponije. To znači da bi nekadašnja deponija bila pretvorena u zelenu oazu. S obzirom da je formirano Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine, učinićemo sve da se ovaj projekat realizuje“, kratko je odgovorila Djorđevićeva.

U VRANjU LEGALIZOVANO VIŠE OD 850 OBJEKATA

„Od prošle godine, od kada se primenjuje Zakon o ozakonjenju, u Vranju je legalizovano preko 850 objekata. Dok je popisano više od 12.000 nelegalnih objekata koji su u fazi rešavanja. Odeljenje za urbanizam do sada nije donelo negativno rešenje ili zaključak kojim bi se predmet prosledio na dalju nadležnost Građevinskoj inspekciji koja je i nadležna za donošenje rešenja o rušenju”, kaže Jovana Antić, rukovodilac Odeljenja za urbanizam, imovinsko pravne poslove i komunalno-stambene delatnosti.

Na teritoriji Srbije do sada je doneto više od 80.000 rešenja o ozakonjenju. Građevinski inspektori su do sada doneli oko 800.000 rešenja, što je uslov da bi se ušlo u postupak legalizacije, a Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je svim lokalnim samoupravama dalo rok da do kraja ovog meseca donesu rešenja za svih 1,6 miliona popisanih objekata, rekla je Darinka Djuranova, pomoćnica ministra građevinarstva.

Predstavnici ministarstva su stalno na terenu i pružaju podršku lokalnim samupravama, kojima su radi veće efikasnosti dodeljene i kvote od 40 rešenja dnevno, koje treba da donesu lokalni građevinski inspektori.

U fazi legalizacije, koja će trajati naredne tri godine, biće pružena pomoć svim građanima, opštinama i gradovima da reše složene imovinsko-pravne odnose sa kojima se susreću u procesu ozakonjenja, kako bismo stvorili uslove da najveći broj građana ozakoni kuće i stanove u kojima žive, rekla je Djuranova.

Ona je podsetila da baza, koja je prvi put urađena u Srbiji, obuhvata 2.041.936 nezakonito izgrađenih objekata, od čega su gotovo polovina kuće i stanovi, a više od 700.000 se odnosi na pomoćne ekonomske objekte, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

SLAVIŠA BULATOVIĆ BEZ ODGOVORA

„Vranjske“ su kontaktirale Slavišu Bulatovića, narodnog poslanika i predsednika Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Vranju zbog saznanja da je razgovarao sa vlasnikom preduzeća, ali, Bulatović nije odgovorio na postavljeno pitanje – šta je dogovoreno na zajedničkom sastanku, jer se na rušenje nelegalnog objekta, i dalje čeka?

„Pošaljite mi pitanja mejlom“, napisao je putem SMS poruke Bulatović.

To smo i uradili, ali do zaključenja ovog broja, odgovora nije bilo.