Možda ste vi inspekcija

,

Izmešaš sir, urdu i jaja, napuniš zelene paprike, malo poprskaš zejtin, pečeš u rernu, i eto ti jedenje za pet minuta. Za urdu nema da brineš uopšte, bolje nego sir”, sredovečna gospođa sa maramom na glavi ponosno diktira recept odmeravajući kupcu gramažu naručenog proizvoda.

Ispraćajući mušteriju kao da nasluti pitanje, pa nastavi u istom tonu: ,,Ima, dolaze, proveravaju, uzimaju uzorak i nose”.

Njoj, veli, kvalitet robe dugo nisu proveravali, a na pijaci je evo već 40 godina, skoro ceo radni vek.

Subota, ova poslednja. Od zore na vranjskoj “gornjoj” pijaci vri. Kao i u svakom gradu, i ovde ona predstavlja poseban začin svakodnevnom životu. Okupljajući ljude najrazličitijeg socijalnog statusa, Vranjancima nudi poseban doživljaj i zato je kupaca uvek mnogo, uprkos ekspanziji supermarketa. Leto i visoke temperature povlače za sobom strah, reklo bi se više kupaca no prodavaca, za bezbednost i bakteriološku ispravnost hrane životinjskog porekla i iznova se aktuelizuje ova problematika, koja najčešće pogađa mlečne proizvode. Koliko je vanpijačna prodaja životnih namirnica uzela maha, ima li inspekcije, i kako se i da li kontroliše hrana na pijaci, zaključite sami.

SIR ČIST, KRAVE PRELEPE: Nekoliko metara  od ugla Ulice Cara Dušana i Sutjeskine, vešto locirani prodavci poslagali su svoju robu. U gužvi pogledom skenirasmo našu metu – kante napunjene sirom pored kojih su poređane flaše s mlekom. Tronošci na trotoaru, roba na ulici, kese navučene na rukama i cenjkanje može da počne za 3, 2, 1…

Pažnju privlači gospodin srebrnaste kose, naslonjen na parkirano vozilo, koji sa svojim kolegom nudi poslednje filije sira u nadi da će što pre klisnuti sa mesta prodaje, zbog komunalaca, potencijalne opasnosti od dolaska inspekcije ili najavljenih 40 stepeni, verovatno samo oni znaju.

,,Kod mene do sada nikada nije prolazila inspekcija. Ali, sve je ispravno, mi moramo da ispitamo TAMO i mleko i sir”.

A, na šta tačno misli kad kaže “tamo”, bez pauze nastavi:

,,Stručnjaci dolaze i mleko ispitamo TAMO, a sir ispitamo na ONO. Kad je mleko ispravno mora i sir da bude ispravan’’, objašnjava gospodin sa cigaretom u rukama.

Uskomešano odgovara na pitanje o plaćanju mesta na kom prodaju, dok mu kolega upada u reč.

,,Pa, jeste, plaćamo, kad se pojavi onaj, plaćamo”.

,,Plaćamo, plaćamo, evo sad će on, sigurno, možda je već tu’’, dodaje drugi dok “šara” pogledom preko ramena, tražeći komunalce.

Na samom ulazu u pijacu, sa leve strane od kapije, nailazimo na gospođu Ljubinku, pozicioniranu tako da pogledom obuhvata sve trgovce u ograđenom delu.

,,Nekoliko subota unazad ne vidim nikoga od inspekcije, ali baš nikoga. Ova pijaca nije nimalo uređena. Ljudi su više napolju, van pijace, nego unutra, tezge su prazne. Jaja, mleko, sir, to nikako ne bi smelo da bude napolju, pogotovo sada, po ovoj vrućini. Radi se o kvarljivoj robi. Zamislite koliko ljudi dnevno prođe pored tih kofa sa sirom, pa to je puno bakterija”, u dahu će gospođa Ljubinka.

Da se ona pita, nastavlja ozlojeđeno, nikada ne bi dozvolila da roba bude na ulici, pogotovo mlečni proizvodi…

“Eeee, da sam ja neka vlast… Na kraju krajeva, postoje nadležni koji to treba da regulišu, valjda će se jednom i to desiti, mada – ko zna”, beznadežno završava Ljubinka.

U samoj pijaci naroda manje nego van nje, uglavnom se pravdaju da im je tamo praktičnije da izlažu robu, a i ne plaćaju zakup tezge.

Svoje mesto u hladovini na omanjoj tezgi zauzela je starija gospođa koja, brišući znoj sa čela objašnjava kako je ovo njen prvi dan na pijaci.

,,Ako treba, će izvadimo dokumenta, će donesemo, neće bude problema. Sir mi je lep, čist, krave su mi prelepe”, ponosno će bakica.

Prilazimo tezgi, mnogo je prodavaca i svi do jednog sumnjivo gledaju u foto-aparat koji nosimo sa sobom.

,,Ima, ima, u uniforme dolaze, vidi se da su inspektori. Tu je lanče, tu je legitimacija. Bili su dva puta ovog meseca”, odsečno će prodavac Goran.

Onda usledi žustri dijalog:

,,Dolaze, dolaze često, more tri puta su bili”, viče gospođa pored.

,,Ja znam za dva puta”, ljutito uzvraća gospodin.

,,Pogledaj aparat kakav je”, šaljivo će drugi.

,,Velike su vrućine, mora da se vrši kontrola, tu nema govora, ne samo za mlečne proizvode, nego za sve. Da se ne zezamo, ljudi! Po moje, jednom mesečno mora, možda čak treba i GUŠĆE”, priča Goran.

,,Kilo ostavi za Ljubišu obućara, mnogo si se zapričao’’, komentariše kolega pored.

Na molbu da se fotografiše izložena roba, nesigurno odgovara:

,,Paaaa, ’ajde, slikaj…OVI će da dođu pravo kod mene. Neka, neka dođu, isto mi dođe. Ispravan sam za sada, videćemo šta nosi vreme”, završava nasmejano Goran i dodaje:

,,Treba da se uredi pijaca, grad ne misli o tome. Dajemo 200 dinara za kvadratni metar, daćemo i 250 ako će oni taj novac iskoristiti za uređenje pijace. Samo treba dobra volja, to nije veliki novac”.

ĆARAPE, ĆARAPE: Dok narod strpljivo čeka svoj red za uslugu, Romkinja, gabaritnija mlada žena, punih ruku čarapa i komada odeće preko ramena, koristi priliku da ispromoviše svoju robu, ne vodeći računa što joj zamalo čarape ne upadoše u kantu sa sirom. Ljudi u pauzi od čekanja ocenjuju kvalitet ponuđenog.

Kada se gužva razišla, četrdesetogodišnja gospođa, pakujući stvari sa tezge, odgovara:

,,Dolazi inspekcija, samo jednom u mesec dana, ali obavezno dolazi”, odsečno će ona, dodajući: ,,Ovoj ženi iza nije bio dobar sir, pa ona opet radi, niko joj ništa ne kaže”, komentariše tiho.

,,Ćuti, ženo, će dođe milicija, će te zatvore”, dobacuje gospodin do nje.

,, Odavno je to bilo, sad joj je sir odličan”, odgovara ona i odmah zatim promeni temu razgovora.

,,Uvek ih je dvojica, a obučeni su, eto, tako, kao vi, nemaju nikakvu uniformu”.

Nakon što smo se udaljili nekoliko metara, sa osmehom je dobacila:

 ,,Možda ste vi inspekcija? Nema veze, i vi ste ljudi, k’o i mi!”

Emilija Erdeljanović

MIROSLAV SIMIĆ, ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLjE

PORAŽAVAJUĆI REZULTI

,,Ispravnost mlečnih proizvoda obavljamo u dogovoru sa Gradom jednom mesečno. Uzimaju se tri proizvoda sa donje i tri sa gornje pijace. Mi smo radili jedno ispitivanje skoro i rezultati su veoma loši. Skoro 90 posto uzoraka bilo je neispravno.To je poražavajuće. Svi su u obavezi da izlažu robu u zatvorenom delu, ali vanpijačna prodaja nije ni jedini ni najbitniji problem. Glavni problem je u proizvodnji, u higijeni…pogotovo u ovim vrelim danima, mora se voditi računa o svakom koraku”, objašnjava Miroslav Simić, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju u ZZJZ, naglašavajući da ažurirane podatke i više informacija možemo dobiti nakon obavljene provere najavljene za subotu.

DR ALEKSANDAR STAJIĆ, POMOĆNIK GRADONAČELNIKA

VEOMA SMO AKTIVNI

,, U poslednjih mesec dana vrlo smo aktivni po pitanju kontrole hrane na pijaci. Strogo je zabranjena prodaja mlečnih proizvoda van pijace, trudimo se da taj problem u potpunosti rešimo. U proteklim ispitivanjima svi uzeti uzorci pokazali su se kao neispravni. Pronađene bakterije dokaz su loših rezultata. Sam proces proizvodnje je od krucijalnog značaja. Ne možemo donositi nikakav sud ali uprkos dobrim uslovima na mlečnoj pijaci proizvodi se pokazuju kao neispravni. Što se tiče voća i povrća za sada nema većih problema“, kaže dr Aleksandar Stajić, pomoćnik gradonačelnika za primarnu zdravstvenu zaštitu i javno zdravlje.