Topao dan u nedelju popodne, mimo očekivanja, doveo je priličan broj posetilaca u sve surduličke kafiće koji „izlaze“ na centralni gradski trg. U hladovini „Pegaza“ bilo ih je više nego u drugima. U opuštenoj, skoro domaćinskoj atmosferi, za čas je uspostavljen okrugli sto čija je tema „Boske – konobar iz Pegaza“.
„Ovde je radio, družili ste se. Kakav je bio čovek, a kakav konobar“ – umesto mene pita jedan mladić svoje poznanike zavaljene u fotelje terase „Pegaza“.
I počeše prisećanja i komentari.
„On je po pametan bio od svih nas. Hop konobar, hop politika, hop poslanik… i sada je tatko na sve nas na jugu. Šta vrtiš glavom? Bog, pa Boske“, priča gospodin koji može imati 50 godina.
Sa drugog kraja terase, uzdignutom rukom, prekida ga njegov vršnjak.
„Nemaš ti veze sa životom. Kao konobar on je bio mali prevarant i šibicar. Čim je zakoračio u politiku državu je na krupno prevario. Prvo je z….o vojsku onim lekarskim uverenjem, kupio je fakultetske diplome sebi, ženi, prijateljima… I sada je on izvorni evropejac, prvi do ministra.“, reče taj gospodin.
Mladić koji sedi sa njim samo je čekao da ovaj završi.
„Ja nisam iz tog vremena, ali se pitam, ako je on tada umeo tako, šta mu ostaje danas kada kontroliše državne kazane sa novcem. Kol’ko znam on je državni sekretar, pa ključni čovek u za podelu para iz Fonda za razvoj, pa predsednik one Komisije za privatno-javno partnerstvo“, reče pa se okrenu advokatu dva stola dalje.
„I prosečnom advokatu u pravnoj državi dovoljna su samo dva dana da ga strpa u zatvor“.
NIKO DA PROGOVORI NI REČ: I sve je bilo ok do trenutka kada su prisutni, u ćošku „Pegaza“, identifikovali novinarski sto. Za čas situacija se promenila. Niko više da progovori jednu reč. Zavladao je muk.
„Ne igrajte se glavom. Ovo nisu priče za novine. Vi iz Vranja to ne znate. Zbog ovoga ljudi u Surdulici mogu da ostanu bez posla, a deca bez ’leba“, tiho priđe našem stolu i upozori nas jedan stariji gospodin.
Tako ili slično su nam stavili do znanja i drugi učesnici ove kratke rasprave. Niko, ali baš niko nije želeo imenom i prezimenom da o Bosketu konobaru priča za novine.
Savet nam je bio da se obratimo gazda Vitku, Bosketovom prvom poslodavcu koji ga najbolje poznaje. No, zanimljivo, niko od prisutnih nema Vitkov kontakt. Videvši da je priča o konobaru skoro propala, novinarskom stolu prilazi novi posetilac.
„Pišite: o Bosketu konobaru najbolje će vam pričati njegovi drugovi Dragan Nešić – Šicko, Saša Anđelković – Džarta, Zopran Petrović – Piksi, Dejan Janković – Meda…“
U potrazi za novim informacijama više nismo imali sreće. Naš opšti utisak je bio da u Surdulici apsolutno nije poželjno bilo šta loše reći o državnom sekretaru Draganu Stevanoviću Bosketu.
S dosta muke dolazimo do kontakt telefona Vitomira Stankovića Vitka. Sve je to bilo bezuspešno. Vitko nije bio raspoložen za razgovor.
Zovemo Bosketove drugare.
Do Šickovog kontakta nismo došli, Džartin broj telefona bio je pogrešan.
Ipak, dobijamo Zorana Petrovića –Piksija. Prvo nas je pitao odakle nam njegov broj i informacija da je on drug sa Bosketom.
„Naravno da poznajem Bosketa. Davno je to bilo kada smo radili u istom kafiću. On je bio dobar drug. To je sve što mogu da vam kažem.“, rekao je Petrović.
Dejan Janković Meda je bio posve kratak.
„Nisam radio sa njim. Poznajem ga samo iz viđenja“.
Čitaoci „Vranjskih“ se sećaju da su, već četiri-pet godina, sve do poslednjih izbora, ljuti politički rat, bez dlake na jeziku, koristeći sve raspoložive adute, vodili Novica Tončev predsednik surduličkih socijalista i Dragan Stevanović Boske, prvi naprednjak na jugu Srbije.
„To vreme oštre polemike sa Bosketom je prošlo. Ja sam sada potpredsednik Socijalističke partije Srbije, tako da iz ove političke pozicije i ovog trenutka, nije uputno da budem učesnik u ovom razgovoru“, odgovorio je Tončev.
EKSPRESNO POLAGANjE ISPITA: Ovim je priča u Surdulici bila okončana. Ostalo nam je da propratimo Stevanovićevu postkonobarsku karijeru.
A šta podaci uistinu kažu.
Biće da je mašinski tehničar najveće regularno zvanje koje je Dragan Stevaniović stekao u Mašinskoj tehničkoj školi u Travniku, Bosna i Hercegovina.
Iskreno govoreći, on je ovu školu jedva završio sa prosečnom ocenom 3 (tri), uz napomenu da mu je prosek popravila „petica“ iz predmeta „Telesni i zdravstveni odgoj.
Sledeći stepen njegovog školovanja je jako zanimljiv. Iz uverenja Više škole za poslovne sekretare (sada se ona zove Visoka škola strukovnih studija za menadžment) i pratećih papira da se zaključiti da
je Stevanović postao ekonomista bukvalno za pet dana. On je dnevno, za četiri-pet dana polagao po tri ispita, a na instant diplomi je zapisano da je ostvario prosečnu oceni od 6,47.
Sledeće: kada, gde i kako je završio Ekonomski fakultet ostaće večita tajna sve dok neko, nekada, ne pronađe njegovu „crnu kutiju“. Elem, ostalo je zapisano na sajtu Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu da se to polaganje dogodilo u Sremskoj Kamenici, a trebalo je da piše u Sremskim Karlovcima. Tu njegovu omašku ispravili su novinari, pa je greška otklonjena posle nekoli
ko meseci. Upućeni čak kažu da je ostalo nepoznato i ko je podigao njegovu diplomu.
U diplomskom radu na ovom Fakultetu Boske je „naučno obradio“ poslovanje GTS Komerca – firme svog tasta, koja je, prema podacima Narodne banke, bila u blokadi više od 600 dana.
Sledeća fotokopija kaže da je Stevanović, 29. maja 2012. godine, po drugi put diplomirao na Fakultetu za industrijski menadžment u Kruševcu, ali tako, što je za mesec dana položio čak osam ispita iz treće godine, upisao onda četvrtu i na njoj u rekordnom roku položio još šest ispita.
Podaci dalje kažu da se Boske nije zadovoljio samo svojom diplomom. Za svaki slučaj je naštancovao i diplomu za suprugu – tek toliko da joj se nađe za zlu ne trebalo.
U ovoj „Nušićijadi“ da podsetimo one sa boljim pamćenjem: mladi socijalisti iz Surdulice su, prošle godine, povodom 4. aprila Dana studenata, raspisali svojevrstan konkurs. Oni su, da podsetimo, ponudili prvu nagradu od 3.000 evra svakom učesniku koji organizatoru dostavi fotografiju druga ili drugarice, koji su studirali sa Draganiom Stevanovićem Bosketom, a drugu nagradu od 2.000 evra za fotografiju sa „brucošijade“ ili apsolventske žurke na kojoj je učestvovao i Boske. Treću nagradu od 1.000 organizatori su ponudili za originalni snimak Bosketove diplome.
Epilog ovog konkursa je poznat: organizatori nisu dodelili nijednu nagradu, jer na konkurs nije stigao ni jedan rad koji zadovoljava kriterijume. Ovim je samo potvrđen onaj već poznati aforizam: „Naši političari su prave patriote. Nisu se školovale o trošku države, nego su diplome kupili za svoje pare“.
Radoman Irić
BIOGRAFIJA 1
Na sajtu Ministarstva privrede, u biografiji Dragana Stevanovića piše da je nakon četiri godine na mestu predsednika Skupštine opštine Surdulica, 2008. godine, izabran za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije. U radu najvišeg zakonodavnog tela učestvuje sve do 2012. godine, kada postaje državni sekretar u Vladi Srbije.
U široj verziji navodi se da je Dragan Stevanović rođen u Surdulici 1973. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Travniku u Bosni i Hercegovini, a višu školu za poslovne sekretare i menadžment u Sremskim Karlovcima gde stiče zvanje ekonomista – operativni menadžer.
Osnovne akademske studije završava na Fakultetu za poslovno industrijski menadžment Union univerziteta u Beogradu.
U periodu od 2000. do 2008. godine bavio se privatnim poslom proizvodnje i trgovine.
Od 2004. godine obavlja funkciju predsednika SO Surdulica, a 2008. godine je izabran za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije, gde je bio član Odbora za privatizaciju i Odbora za međunacionalne odnose.
Od 2012. godine je državni sekretar u Vladi Srbije, gde je i danas.
Oženjen je i otac dvoje dece.
BIOGRAFIJA 2
– Dragan Stevanović Boske je rođen u Surdulici 1973. godine. Srednju školu je završio u Novom Travniku (BiH) i stekao zvanje mašinskog tehničara.
– Prvi posao mu je posao konobara u kafiću “Pegaz” u Surdulici.
– Kratko vreme oprobao se kao vlasnik Poljoprivrede apoteke u Surdulici, ali je brzo bankrotirao.
– U radnoj knjižici nema jedan dan radnog staža u realnom sektoru.
– Od tinejdžerskih dana vatreni je obožavalac Vojislava Šešelja i vredan stranački aktivista, zbog čega je bio funkcioner OO SRS u Surdulici.
– Za predsednika Skupštine opštine Surdulica izabran je 2004. godine, kao član SRS.
– Sa zanimanjem „mašinski tehničar“, za narodnog poslanika SRS u Skupštini Srbije predložen je 2007. godine.
– Izborom za poslanika 2008. godine, Stvanović postaje “ekonomista”. (podaci dostupni na sajtu RIK-a: http://www.rik.parlament.gov.rs/).
– Kao poslanik, nakon raskola u SRS 2008. godine, Stevanović široj javnosti postaje poznat po oštrim kritikama uperenim protiv Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića. Na internetu Stevanović njih dvojicu povezuje sa duvanskom mafijom i Stankom Subotićem – Canetom.
-Postoje i snimci na kojima Boske pali zastavu EU I NATO u centru Beograda. Nazivi snimaka su: „Dragan Stevanovic Boske – Pali zastavu Evropske unije !“ i „Dragan Stevanovic Boske – Zapalio zastavu NATO pakta !“ (https://www.youtube.com/watch?v=pZX3j_bvcCs)-Nakon izborne pobede SNS maja 2012. godine, Stevanović sa Aleksandrom Martinovićem napušta SRS I pod čudnim okolnostima prelazi u SNS.
-Novembra 2012. godine, Vlada Srbije postavlja ga na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave.
-Aprila 2014. godine, Vlada postavlja Stevanovića na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu privrede.
-Ubrzo postaje zamenik predsednika Izvršnog odbora SNS zadužen za jug Srbije.
-Bez dana radnog staža u realnom sektoru biva postavljen prvo za člana Komisije za javno privatna partnerstva Vlade Srbije, a potom i za predsednika te Komisije.
-Bez dana radnog staža u realnom sektoru postaje šef radne grupe za izmenu Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju.
-Bez dana radnog staža u realnom sektoru operativno vodi proces privatizacije, restrukturiranja i reformi u privredi, a na funkcije postavlja svoje ljude od poverenja.
-2015. godine masovno zapošljava članove SNS u Surdulici, a u TV emisiji RTV Vranje daje skandaloznu izjavu. Snimak na youtube nosi naziv: „Dragan Stevanović Boske: Mi zapošljavamo samo ove naše iz SNS “.
(https://www.youtube.com/watch?v=YABnQ-BTSUI)
– Dok 1.500 radnika SIMPA dobija otpremnine, u „Vlasinskim hidroelektranama“ počinje zapošljavanje članova SNS preko posredničke privatne firme na radnim mestima sadnje i zalivanja cveća, arhiviranja dokumentacije i sporta i rekreacije.
– Prema podacima Više škole za poslovne sekretare i menadžment u Sremskim Karlovcima, Stevanović je zvanje „ekonomista-operativni menadžer“ stekao ekspresnim studiranjem i polaganjem ispita.
– Stevanovićev diplomski rad za temu ima preduzeće GTS Komerc iz Surdulice koje je u vlasništvu njegovog tasta Dragiše Stankovića koje je nekoliko stotina dana bilo u blokadi.
– Stevanović je u svojoj biografiji na sajtu Ministarstva regionalnog razvoja naveo pogrešno mestu studiranja. Umesto Smremskih Karlovaca napisao je Sremska Kamenica. Kada su novinari to otkrili Stevanović je ispravio grešku.
– Greška je nastala tako što je Bosketova supruga pazarila diplomu u Sremskoj Kaminici, na Univerzitetu “Edukons”, poznatom po usavršavanju funkcionera SNS.
– Stevanović je nastavio sa usavršavanjem, pa je upisao Fakultet za poslovno industrijski memadžment u Mladenovcu (studirali Sertić, Šapić…) gde je ubrzano polagao ispite, a diplomirao 19. juna 2012. godine, na studijskom programu Industrijsko ekonomski menadžment.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.