Očigledno zagađenje

Jovan KOCEVSKI, starešina Odreda izviđača „Zavičaj 1093“, koji je učestvovao na Javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine za 2017, projektom „Rafting Tužna Morava“, smatra da je u postupku odlučivanja došlo do „narušavanja konkursnih zahteva“.

On je uputio  Prigovor na Odluku o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine za 2017, broj 06-141/11/2017-04 od 28. juna 2017, zbog, kako se navodi u Prigovoru, „grube povrede uslova Javnog konkursa“.

BEZ ODGOVORA: „Generalno, mi ne osporavamo rezultate Konkursa zbog toga što mi nismo prošli. Svesni smo činjenice da su šanse pola-pola kad se raspisuje Javni konkurs, i nemamo nikakav problem s tim što smo odbijeni. Mi smo se pomirili sa sudbinom da nismo prošli, iz njima znanih razloga, bez obzira što nisu saopštili koji su to razlozi“, kaže Kocevski.

Boli ga činjenica da je u martu, Odred izviđača „Zavičaj 1093“ sa Gradskim većem potpisao Memorandum o zaštiti Južne Morave, „i već na prvom pokušaju da taj Memorandum zaživi dobili smo ovakav ishod“.

„A da ne govorimo o tome kolike su naše aktivnosti vezane za ekološko stanje u gradu. Počevši od četiri velike kampanje o uklanjanju deponije i recikliranju, koje smo radili na državnom nivou, preko projekta ‘Regata Tužna Morava’, koji je bio prošle godine i koji je proglašen za jedan od 10 najboljih ekoloških projekata u državi. Prepoznaje nas i Evropska Unija, i ministarstvo, jedino ne može Grad da nas prepozna, odakle potiču sve te ideje“, jasan je Kocevski.

On podseća da su rezultati skrininga Južne Morave katastrofalni, te da je preko 80 odsto tih začepljenja baš na teritoriji Grada Vranja. Izražava nadu da će ovo povećati svest ljudi o onome što nam je „u zaleđu“.

„Da li njima ne odgovara da to ne ide u javnost ili je nešto drugo u pitanju, ne znam. Naš cilj je bio da i dalje talasamo i da državne organe, a pre svega JP „Srbijavode“, nateramo da nešto učine po tom pitanju. Ni sa jedne od 11 adresa na koje smo uputili Prigovor, nismo dobili odgovor. Jedino se nismo obratili predsedniku Komisije, jer nismo mogli da nađemo ko odlučuje i na kojoj adresi ga možemo dobiti“, ističe Jovan Kocevski. 

Sve detalje, nastavlja, naveli su u Prigovoru na Odluku, nema mnogo toga da doda. Ali ima nekoliko primedbi na rad stručne Komisije. Kocevski  navodi da u uslovima Konkursa i Odluci nije naznačen rok za žalbu. U Javnom konkursu takođe piše da se „odnosi na projekte iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine“. Na sajtu Agencije za privredne registre (APR), u statutima pojedinih udruženja i neformalnih grupa nema, međutim, ni reči o ekologiji i zaštiti životne sredine. Takva je situacija sa udruženjima „Dečiji savez Grada Vranja“, pod rednim brojem 2, i „Asocijacija zdravstvenih radnika romske nacionalnosti Republike Srbije“, koje je zavedeno pod brojem 21 (vrednost ovog projekta je 80.000 dinara, najveća od ukupno 23 podnosilaca; p.a).

Još je ovde nekih nelogičnosti, počev od „tehničke“ omaške usled pogrešnog navođenja imena udruženja, pa sve do materijalne greške. Poslednje navedeno je Udruženje građana „Asvi“, čiji je jedino ispravan naziv – Udruženje građana „Romani Asvi“. U uslovima Konkursa jasno piše da pravo učešća imaju samo udruženja građana i neformalne grupe. Kako onda objasniti da se pod rednim brojem 7 našao pojedinac, tačnije Indira STANKOVIĆ, sa projektom „Neka neko bude EKO“, u vrednosti 30.000 dinara. I prošla je, a ne radi se o dve gorepomenute kategorije, što ide u prilog neregularnim uslovima Konkursa na kojima insistira Jovan Kocevski.

DOBRE NAMERE: Analizom ovih udruženja na APR-u, može se videti da je datum osnivanja Udruženja građana „Proces“ 10. mart 2017. To, međutim, nije sprečilo članove Komisije da projekat ovog udruženja, pod nazivom „P(r)očisti sve(s)t“, vrednuju i „počaste“ sa 40.000 dinara! Sumnjivo je, najblaže rečeno, da organizacija koja postoji tek četiri meseca, od maksimalnih 100.000 po pojedinačnom projektu, dobije skoro polovinu ove sume.

 Predsednica Komisije za vrednovanje projekata u oblasti ekologije i zaštite životne sredine na teritoriji Grada Vranja Marina DjORDjEVIĆ, naglašava da je sve „čisto“, te da se strogo vodilo računa o poštovanju uslova Konkursa. Uvek je bilo, a i biće „naginjanja“ na neku stranu, kao i toplih „preporuka“ prijatelja da se posebna pažnja obrati na određenog kandidata, ne samo u ovoj sferi.

Opet, nadamo se da su ove greške nenamerne, te da nijedan drugi faktor, naročito ne „ljudski“, osim onih propisanih Javnim konkursom, nije imao uticaja na konačnu odluku Komisije. Ovolike sumnjive formulacije, pa i debeli previdi, u samo jednom konkursu, makar sve to bilo bez namere da se favorizuje jedan od činilaca jednačine, dodatno podgrevaju sumnju u regularnost. A u ovoj jednačini je mnogo nepoznatih.

Dušan Pešić

EKOLOGIJA I ZDRAVSTVO

„Radionicama i edukacijama u romskim naseljima planiramo da realizujemo projekat, kako se dogovorimo, ali sve po protokolu“, kaže Olivera KURTIĆ IDIĆ, iz Udruženja građana „Asocijacija zdravstvenih radnika romske nacionalnosti Republike Srbije“.

Na podsećanje novinara da u Statutu ovog udruženja nema ničega iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine, Kurtić Idić napominje da su ekologija i zdravstvo povezani.

„Ekologija i zdravstvo imaju veze, jer ako nemamo zdravlje, badava i ekologija i sve ostalo“, poručuje.

MARINA DjORDjEVIĆ, PREDSEDNICA KOMISIJE

NEPRISTRASNOST

VRANjSKE: Zašto je baš ovim udruženjima i neformalnim grupama opredeljen novac, a ne nekim drugim?

DjORDjEVIĆ: Komisija je detaljno razmatrala sve prispele projektne prijave. Polazeći od osnovnog kriterijuma, Komisija je prvenstveno imala u vidu kvalitet projekata koji doprinose razvoju i zaštiti životne sredine, poboljšavaju kvalitet života i utiču na razvijanje ekološke svesti, kulture i mišljenja. Dakle, Komisija je potpuno nepristrasno radila svoj posao i donela odluku koju je usvojilo Gradsko veće.

Da li je novac dat isključivo organizacijama koje se bave ekologijom i zaštitom životne sredine? „Dečiji savez Grada Vranja“ i „Asocijacija zdravstvenih radnika romske nacionalnosti Republike Srbije“, primera radi, u svojim statutima nemaju ekologiju i zaštitu životne sredine kao ciljeve, zadatke i načine ostvarivanja svojih ciljeva, a opredeljena su im sredstva za finansiranje i sufinansiranje.

Komisija se, ponavljam, ponajviše rukovodila kvalitetom projekta. A u formalnom smislu je ispoštovala sve što je Pravilnikom o dodeli sredstava predviđeno.

Među onima koji su „prošli“ na Konkursu je Indira Stanković. Da li je onda njen odabir u skladu sa uslovima Konkursa, budući da pravo učešća imaju udruženja građana i neformalne grupe? Ovde se radi o pojedincu, koji nikako ne može biti ni grupa građana, a ni neformalna grupa.

Pravo učešća na konkursu su imala udruženja građana i neformalne grupe sa teritorije Grada Vranja. Komisija je o tome strogo vodila računa, pa je prema tome novčana sredstva odobrila upravo takvim kandidatima.

Zbog čega u Odluci, zavedenoj pod brojem 06-141/11/2017-04, od 28. juna 2017, i uslovima Javnog konkursa nije ostavljen rok za žalbu?

Svako ko je bio nezadovoljan odlukom Komisije, mogao je u zakonskom roku, koji u ovom slučaju važi, da podnese prigovor.