Tiha proročica prošlosti

,

Grafika je vizuelno prikazivanje nečega na nekoj površini kao što je zid, platno, monitor, papir ili kamen, u cilju informisanja i ilustracije.    

Primeri su fotografije, crteži, skice, grafovi, dijagram i simboli, geometrijski oblici, karte, inženjerski crteži. Kroz grafiku kao umetnički izraz, može se iskazati duboko intimno osećanje autora, koje se može tumačiti na različite načine kod posmatrača.

Među autorima, grafičarima koji su obeležili razvoj ove vrste umetnosti od osamdesetih godina prošlog veka do danas, je i Zorica Tasić, samostalna umetnica, koja je rođena u Vranjskoj Banji. Iako je do osme godine života živela u Banji, i danas ima potrebu da prezentuje banjsku lepotu iz perioda njenog detinjstva. To je valjda njena potreba, ili podsvesni revolt, što Vranjska Banja turističko mesto u pravom smislu reči:

„Banja je tada bila prelepa.  Urezana su mi u sećanje isparenja od tople vode, čist vazduh,  mirisi dudinja i lipa“, kaže Zorica Tasić.

Tasići su se zbog prirode posla glave porodice, Branka,  hidroavijatičara u Kraljevini Jugoslaviji, a nakon toga potpukovnika avijacije, 1950. godine preselili u Zemun, dok su Zorica i njen stariji brat Dragoljub, ostali u Banji da završe drugi, odnosno četvrti razred do 1956. godine.

STUDENTKINjA VOJINA STOJIĆA: Nakon diplomiranja u Gimnaziji u Zemunu, Zorica Tasić je upisala Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu:

„Vranjanac Vojin Stojić mi je predavao kucanje metala u bakru. Volela sam taj predmet. On mi je bio jedan od najdražih profesora, iako pojma nisam imala da je iz Vranja. To sam saznala pre nekoliko godina, ali smo imali odličnu komunikaciju na predavanjima. Bio je jedan vrlo obrazovan profesor, koji je sa studentima imao poseban odnos. Bio je gospodin u svakom smislu te reči.  Prevodio knjige sa nekoliko stranih jezika na srpski“, priseća se studentskih dana Zorica Tasić.

Odsek slikarstvo Tasićeva je završila 1970. godine, kod Mladena Srbinovića, a magistrirala je grafiku kod Marka Krsmanovića:

„Nakon prve samostalne izložbe, otišla sam u London na specijalni kurs u čuvenoj Send Martin akadimiji, gde sam boravila dve godine. Ponosna sam što su me primili na osnovu mojih grafika. Nikakvu stipendiju nisam imala. Pokušavala sam da se zaposlim u Srbiji, ali na sreću, ili nesreću, nisam uspela da dobijem posao. Stekla sam status samostalnog umetnika“, kaže Tasićeva.

PRESA: Originalna grafika se ne može zamisliti bez rada na presi. U to vreme je bilo teško nabaviti ovu napravu, pa je Zorica Tasić odlučila da otputuje van granica zemlje:

„Studijski  sam boravila u Norveškoj, Francuskoj i Belgiji.  Življenje  u ove tri zemlje za mene predstavlja jedno veliko bogatstvo. Upoznala sam izvanredne kolege, a te edukacije  mi mnogo znače. Rad na grafici i slikarstvu  je usamljenički rad. Nema komunikacije ni sa kim, osim sa delom.  Kad izrađujem grafiku, po nedelju dana ne izlazim iz ateljea. U inostranstvu smo tokom dana  stvarali, a večeri smo provodili u društvu. To je dragoceno iskustvo koje se ne zaboravlja, kaže naša sagovornica.

JUSTIN POPOVIĆ: U jednom periodu stvaranja Zorica je želela da savlada tehniku ikonopisa. Saznala je da u manastiru „Ćelije“ kod Valjeva borave monahinje iz Grčke koje izrađuju ikonopis:

 „Tada sam se susrela sa Ocem Justinom Popovićem Ni on a ni ja nismo znali da smo poreklom iz vranjskok kraja. Uz njegov blagoslov, radila sam da sa monahinjama iz Grčke  na izradi  ikonopisa. Kada sam kasnije saznala da je iz Vranja, bilo mi je žao što nismo razgovarali o Vranju i Vranjskoj Banji.  Smatram da je izuzetno obrazovan čovek, tih a veliki znalac“, priseća se tog perida života Tasićeva.

KRITKE: Bratislav Ljubišić, istoričar umetnosti, koji više nije među živima, pratio je stavralaštvo Zorice Tasić. On je pisao kritike, kije su objavljivane u katalozima, povodom izložbi. U jednom je između ostalog napisao:

„Kao kod Crnjanskog i njegovog “sumatraizma“, tako se u delu ove  tihe proročice stapaju različiti  znaci došli sa svih strana življenja i sećanja. Nastala celina je tek tako postajala  predmetom komunikacije u kojoj je,  naravno,  lepo i funkcionalno krajnji cilj. Ima u njenom stvaralaštvu jasne orjentacije prema simboličkom i simbolizmu, no, kako je sklona da promeni nekolike varijante ne bi li  došla do  neponovljivosti, može se govoriti o stalnom bogaćenju, dopunjavanju. Njene pojedinačne grafike su ispunjene do prenapregnutosti, do prskanja. No, ipak se oseća sklad, neka vrsta smirivanja. Čudesan je svet umetnosti Zorice Tasić. Nevidljiv u principu, dobija sve dimenzije otkrića kada se jednom nađe u vidokrugu posmatrača.I tako ostaje  zauvek: on je ono bez čega se zaista ne može. Jednom viđeno je upamćeno i postalo je deo vaspitne imaginacije onog koji se usudio da zakorači u svet metafore, simbola, lepote, sećanja i sukoba i nove nostalgije“, zapisao je Ljubišić.

Glosa

„Vranjanac Vojin Stojić mi je predavao kucanje metala u bakru. Volela sam taj predmet. On mi je bio jedan od najdražih profesora, iako pojma nisam imala da je iz Vranja. To sam saznala pre nekoliko godina, ali smo imali odličnu komunikaciju na predavanjima“

LEGAT

„Odeljenje istorije umetnosti u svom  fondu zbirke savremene umetnosi poseduje  četiri grafike  Zorice Tasić, magistra grafike iz Beograda, poklon legat,  od 245 crno-belih fotografija, sa izložbe “Našoj deci Vranjska Banja za uspomenu i dugo sećanje“ realizovane u Hotelu “Kičer“ u Vranjskoj Banji“ 2. juna 2014“, kaže rukovodilac Odeljenja istorije umetnosti Narodnog muzeja u Vranju i kustos Galerije Mirjana Jovanović. 

Ona navodi da je prvi put  je u galerijskom prostoru Narodnog muzeja u Vranju zajedno sa Ljubinkom Ivezić i Biljanom Ševo, Zorica Tasić izložila svoje grafike i lampe na izložbi   pod nazivom “ANAGOGA“ realizovane u saradnji sa   galerijom “Stara Kapetanija“ 02. Februara 1996. Drugu samostalnu izložbu “Unutrašnje putovanje 1988-2002“. priredila je u Galeriji Narodnog muzeja 05. septembra 2002. godine.Treća samostelna izložba  u organizaciji Muzeja, “Našoj deci Vranjska Banja za uspomenu i dugo sećanje“ priređena je 15. septembra 2015. godine. Izlagala je na Novogodišnjem salonu od 1996-2006. Bila član  žirija pored Bratislava Ljubišića i Velizara Krstića na “Sedmom Novogodišnjem salonu 2003/2004.“

DARIVANjA

Sa izložbe “Unutrašnja putovanja 1988-2002.“ poklonila je 2003. godine tri grafike Narodnoj biblioteci “Bora Stanković“ u Vranju pod uslovm da dela budu uramljena i izložena u prostoru  isturenog odeljenja biblioteke u Vranjskoj Banji i darovala     kmpjuter istom odeljenju radi unapređenja i poboljšanja uslova rada zaposlenih. Po savetu Slavice Stepanenko, nekadašnje direktorke biblioteke u Vranju podarila je preostale grafike i sve nagrade  Narodnoj biblioteci Srbije sa obrazloženjem da posle renoviranja  biblioteke u Beogradu poseduje najsavremeniju  opremu zaštite umetničkih dela na papiru.