Jako je lep osećaj kada vidite da vašu aplikaciju koristi više od milion ljudi širom sveta. O tome da li su naše aplikacije korisne i dobre najbolje govore mnogi komentari. Ne mogu vam opisati koliko je lep osećaj videti da se neko zahvaljuje za tako korisnu aplikaciju koja na svoj način olakša korisniku funkcionisanje
Ovim rečima Petar Ljubić iz Vranja, diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva za računarstvo i informatiku, opisuje delić opčinjenosti lepotom posla kojim se bavi u niškoj kompaniji „Webelinx“. . Petar je zaposlen na radnom mestu android developera, što u prevodu znači da je, sa timom svojih kolega, angažovan na pravljenju android aplikacija za sve popularnije „smart“ mobilne telefone. Osim toga što radi posao za koji se školovao, Petar radi i posao koji voli i to u kompaniji koja se rame uz rame može svrstati sa mnogim firmama iz IT oblasti širom sveta.
VRANjSKE: Završili ste Elektronski fakultet u Nišu i zaposlili ste s kao programer u kompaniji Njebelindž gde pravite aplikacije. Kako izgleda Vaš posao?
LjUBIĆ: Posao je, pre svega, jako interesantan. Politika firme i kolege u kancelariji stvaraju okruženje u kome se osećam komforno. Ne postoji stres na poslu, nema hladnih odnosa, u firmi smo svi drugari, nakon radnog vremena idemo na tenis, košarku, piće… Sledeće nedelje cela firma ide na zajednički izlet, što samo po sebi govori o radnom okruženju.
Može li se i u Srbiji naći dobar posao po svetskim standardima? Da li je vaš posao upravo takav? Da li ste zadovoljni svojim poslom?
IT industrija je kako u svetu, tako i kod nas, u uzlaznoj putanji. Programera i dizajnera u Srbiji je malo u odnosu na trenutne potrebe, pa se firme trude da privuku ljude nudeći im odlične uslove za rad. Upravo moja firma je dobar primer kompanije po svetskim standardima. Iskreno se nadam da će takvih firmi biti i u Vranju. Ja sam, kao i moje kolege, prezadovoljan poslom. Kompanija u kojoj radim baca veliki fokus na uslove rada, pa se na poslu osećam kao kod kuće.
Kako izgleda posao programera koji pravi aplikacije? Kako izgleda vaš radni dan/nedelja? Šta Vam se najviše dopada u Vašem poslu?
Programiranje je razmišljanje, ne čisto kucanje koda, što iziskuje konstantno traženje rešenja problema koje možemo posmatrati kao neki tip mozgalica, zagonetki… Svaki programer će vam reći da je njegov posao, posao iz snova. Moj radni dan sastoji se od nekoliko sastanka sa nadređenima, partije stonog fudbala sa kolegama i sati sati kreativnog rada za računarom. Na poslu mi se najviše dopada to što i pored prijateljskih odnosa sa nadređenima, svako zna ko je glavni i poštuje hijerarhiju.
Da li je posao zanimljiv i kreativan? Gde nalazite inspiraciju za aplikacije?
Inspiracija dolazi sama kada je najmanje očekujemo. Većina nas inspiraciju za novu aplikaciju dobija dok radi neke stvari van radnog vremena. Najčešće se u tom trenutku zapitam kako bi bilo dobro da postoji aplikacija koja bi mi pomogla da neki problem lakše rešim, i već sutra tu ideju mogu da izložim nadređenima kojima se, u većini slučajeva, ideja jako dopadne.
Radite u struci posao koji volite, imate li osećaj da ste ostvarili svoj dečački san?
Apsolutno. Iz tog razloga predlažem svima koji tek treba da odaberu fakultet da dobro razmisle o svojoj odluci, jer će se sa tom odlukom verovatno nositi do penzije. Ako ja budem celog svog radnog veka radio ono što radim sada, ja ću biti najsrećniji čovek.
Kako ste počeli da radite u Njebelindž-u? Da li to pokazuje da se i u Nišu, u Srbiji mogu praviti programi i aplikacije koje se koriste u celom svetu?
U „Njebelindž“ sam došao preko stručne prakse na kojoj sam se potrudio da pokažem svoje znanje i u tome, očigledno, uspeo. „Njebelindž“ je jedna od mnogobrojnih srpskih, domaćih kompanija, koje čine mnogo toga da obrazovani ljudi ostanu u Srbiji i budu srećni sa svojim poslom. Svakako nije neophodno otići u inostranstvo da bi radili stvari za svetsko tržište.
Čega se najradije sećate iz detinjstva u Vranju? Kada ste dobili prvi kompjuter, kada je krenulo Vaše interesovanje za programiranje?
Završio sam Osnovnu školu “Svetozar Marković“ i najradije se sećam vranjskih leta, kada sam letnje dane provodio na sportskom centru, a noći šetajući i uživajući u toj veseloj atmosferi koja krasi naš grad. Sećam se da je moj otac doneo prvi kompjuter još dok sam ja bio u vrtiću, i još od tada sam ga molio da mu ja uključujem i isključujem računar. Bio sam u stanju da sedim satima pored njega gledajući kako on tada radi na njemu. Krišom sam, moram da priznam, ponekad koristio njegov računar i sam istraživao šta sve ima na njemu.
Kada ste upisali srednju školu da li ste znali tada ili na fakultetu čime želite da se bavite u životu? Da li su Vam se snovi ispunili?
Srednju školu sam upisao 2007.godine. Gimnazija je bila moj prvi i po meni pravi izbor. Iako sam znao da ću se baviti računarima, želeo sam da kroz gimnaziju steknem neko opšte znanje. Elektronski fakultet u Nišu sam upisao 2011. godine. Nakon godinu dana studiranja došlo je vreme da odlučim koji ću smer izabrati na fakultetu. Tada sam krenuo da istražujem i shvatio da samo u Nišu postoji 50 privatnih programerskih firmi i da je potražnja za programerima ogromna. Tada sam saznao da se u Nišu nekoliko firmi bavi pravljenjem video igara, i već tada sam znao da to želim da radim.
Kako izgleda vaš radni dan a kako radna nedelja?Koliko vremena imate za slobodne aktivnosti? Čime se bavite u slobodno vreme?
Radni dan kreće u pola devet. Zanimljivim i kreativnim radom u firmi bavim se do 17 časova. Nakon toga idem na trening, pa na košarku, film, tenis itd.. Sve u svemu, dan je ispunjen do poslednjeg trenutka.Slobodno vreme provodim najčešće trenirajući sa devojkom ili obilazeći našu zemlju. Smatram da naša zemlja ima mnogo lepih destinacija koje vredi videti, tako da se trudim da slobodno vreme iskoristim za to. Generalno, voleo bih da dan traje 30 sati, mada, čini mi se da i tada ne bih stigao da završim sve što sam zamislio.
Koji je Vaš životni moto? Šta je najbitnije u životu?
Zdravlje, porodica i ljubav su najveće bogatstvo.
FITNES INSTRUKTOR
Petar nije uspešan samo kao programer već je tri godine radio i kao – instruktor fitnesa. I sada nalazi vremena da se rekreativno bavi ovim sportom koj mu pomaže da ostane u „dobroj formi“ i na poslu.
Najveći problem kod kancelarijskog posla jeste konstantno sedenje za stolicom, manjak fizičke aktivnosti i loša ishrana. Shvatajući te probleme počeo sam još u srednjoj školi da se bavim vežbanjem. U nekom trenutku, dok sam studirao, poželeo sam da svoje iskustvo u vežbanju podelim sa drugima i da im pomognem da se bolje osećaju. Kao fitness instruktor radio sam tri godine, i za to vreme pomogao više od 200 ljudi. S obzirom da sam nakon zaposlenja u „Njebelindž“-u imao manjak slobodnog vremena, odlučio sam da prestanem sa poslom fitnes instruktora i nastavio da vežbam za sebe, ali se i dalje rado odazivam pozivu prijatelja da vežbamo zajedno. Iskreno bih savetovao svima da povedu računa o svom zdravlju, i da utiču na to, kako treniranjem, tako i pravilnijom ishranom.
POSAO IZ SNOVA
Petar je zavšio Elektronski fakultet u Niši i stekao zvanje diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva za računarstvo i informatiku. U kompaniji Njebnjlindž je android developer.
Vremenom, kako budem sticao više iskustva, moja funkcija u firmi će postajati medior, pa senior, ako sve bude bilo u redu.Naša firma je lokalna, stoga je jedino sedište u Nišu, sa sigurno velikom tendencijom širenja u našoj zemlji. Ako možete da zamislite firmu u kojoj sa prijateljima u opuštenoj atmosferi pravite igrice dok planirate gde ćete zajedno otići na piknik, onda možete lako zamisliti Njebelindž, poverava se Petar.
VRATIĆU SE U VRANjE
Koliko često idete u Vranje? Imate li tamo porodicu? Da li se rado vraćate u Vranje?
Moja velika želja jeste da se u nekom trenutku svog života vratim u rodni grad. Tamo su mi roditelji, bake, deke, i ostala šira familija. Oduvek želim da nekako pomognem gradu koji mi je toliko dao i u kome sam se formirao kao ličnost. Stoga mi je želja da u Vranju otvorim firmu u kojoj će Vranjanci moći da rade kao što sada radim ja. Trudim se da sam u Vranju što više, mada, iskreno, ne dolazim često.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.