Napredna skojevka

PRAGMATIZAM: Teme iz politike bile su preveliki zalogaj za Mirjanu Dodić, vlasnicu naprednjačke, preciznije, televizije Bate Gašića „Vranjska plus“, dok je radila kao novinarka „Slobodne reči“, prisećaju se nekadašnji poslenici nedeljnika koji je nakon neuspešne privatizacije prestao da izlazi decembra 2008. godine. Početak i nastavak njene stranačke i radne karijere, međutim, pokazuje da je Dodićeva bila mnogo jača i sa mnogo više smisla na polju političkog i životnog pragmatizma, uzimajući preko politike sve što život može da pruži čoveku u njegovoj večnoj borbi da nekako savlada prokletstvo materijalne egzistencije. Kao naočita i atraktivna dvadesetjednogodišnja devojka pristupa SPS 1995. godine, dakle, u vreme kada socijalisti imaju apsolutnu vlast u državi i Vranju i svemoćno odlučuju o životu i smrti svih građana. Već naredne, 1996. godine, „energična, ambiciozna i borbena“ Mirjana Mirković (devojačko prezime, prim. autora)postaje šefica mladih socijalista, gde okružnom i opštinskim organizacijom rukovodi do 2000. godine. Taj period njenog političkog delovanja ostaće upamćen po tome što je bila moćnija i uticajnija u vranjskom odboru SPS nego što je to bilo uobičajeno na položaju koji je zauzimala, ne samo u redovima socijalista, već i u drugim strankama. „Drmala je u taboru partije, mlada i atraktivna u društvu vremešnijih SPS vernika koji su je držali kao malo vode na dlanu, pa je birana i u Izvršnom odboru vranjskih socijalista“, prisećaju se nekada istaknuti, a sada pomalo zaboravljeni članovi SPS. Dodićeva je 1998. i „kritične“ 1999. godine upamćena kao zvezda mitinga lokalne vlasti u Vranju, ispred načelstva (vidi okvir) i Pošte u centru grada. Tada je grmela protiv „belosvetskih moćnika koji žele da gaze ovu zemlju“, pozivajući građane da na referendumu odbace prisustvo stranih trupa na svetoj kosovskoj zemlji, sva u vatri i crvenom zanosu, žestoka i odlučna u fanatičnom patriotizmu. Na prisećanja na te „skojevske“ dane reaguje osmehom, kao da poput „Nede“ u istoimenoj pesmi Parnog valjka želi da kaže „pusti, bila sam mlada“.

„Bilo je to teško vreme za sve građane Srbije, moralo je da se reaguje, pa sam na mitinzima pustila na volju svojim osećanjima“, kaže Mirjana Dodić.

Njenu socijalističku prošlost pamti i ne zaboravlja Zoran Antić, predsednik Gradskog odbora SPS, potencirajući da je nasledio na položaju predsednika mladih socijalista te „prelomne“ 2000. godine.

„Mirjana Dodić je bila energična, ambiciozna i borbena ličnost u redovima socijalista sa kojom u našoj partiji nemam loše iskustvo. Znam je dugo, ali ne razumem krupnije političko-ideološke zaokrete , mislim na njeno pristupanje naprednjacima“, napominje Antić.

NAGRADA: Kako to već biva ne samo u Vranju, Mirjana Dodić nagrađena je za svoj mladosocijalistički partijski angažman uhljebljenjem u nedeljniku „Slobodna reč“ već ratne 1999. godine, samo godinu dana kasnije nakon diplomiranja na Učiteljskom fakultetu.

„Bilo je to u Cukinoj kući, gde se preselila redakcija lista zbog bombardovanja, ali još nisam imala stalni radni odnos“, seća se Dodićeva.

Po njenim rečima, rešenje za stupanje u stalni radni odnos u „Slobodnoj reči“, listu koji je bio na budžetu opštine, potpisao je u septembru 2000. godine Gradimir Jovanović, tadašnji direktor i glavni i odgovorni urednik pomenutog nedeljnika. Jovanović se u prvoj izjavi „ne seća“ kako je primio u radni odnos Mirjanu Dodić, ali je kasnije „poslovično kontraverzan“.

„Zastupao sam oštre kriterijume, da li ta osoba može da radi u pisanom mediju, koliko je pismena, ima li potrebno znanje, da li poseduje sklonost ka pisanju“, „zadivljuje“ Jovanović zalaganjem u borbi za visok nivo profesije kojom se tada bavio.

Na opasku „da je Dodićeva bila predsednica mladih socijalista i kao takva dobila posao u Slobodnoj reči“, Jovanović prinudno aterira.

„Dobro, svi znamo kakvo je bilo vreme“, brani se nekadašnji glodur ugašenog vranjskog nedeljnika.

Bivši novinar „Slobodne reči“, međutim, tvrdi da je „uhljebljenje Mirjane Dodić u ovom nedeljniku bio poslednji partijski zadatak koji je Gradimir Jovanović ispunio pre odlaska sa funkcije direktora, što će uslediti nakon petooktobarskih događaja u zemlji 2000. godine“.

„Dodićeva je primljena kao mladi socijalista, ali je od uticaja bilo i to što joj je suprug Dragan Dodić, za koga se udala 1998. godine, bio direktor Si marketa“, ne boluje od kratkog pamćenja anonimni sagovornik.

On pamti i detalje iz novinarske karijere Mirjane Dodić, potencirajući da su „njena opuštenost i samouverenost bili indikativni“.

„Znala je kako je dobila posao u „Slobodnoj reči“, svesna da je imala jaka leđa i zato nije radila na sebi, nije se trudila, pa je skoro svaki tekst morao da bude prerađen od strane urednika. Na početku je pratila oblasti van politike, jer su te teme bile veliki zalogaj, ali kada je ponekad pisala o politici, bila je pomalo uznemirena u iščekivanju šta će reći njeni socijalisti“, navodi sagovornik, nekadašnji novinar „Slobodne reči“.

Mirjana Dodić, pak, naglašava „da kao novinar nije pisala o politici“.

„Pratila sam kulturu, nešto malo događanja u privredi, socijalu, a politiku retko, osim ponekad na konferencijama za medije“, priča Dodićeva.

PREBEG: Dobijanjem posla u „Slobodnoj reči“ započeo je period političke pasivnosti Mirjane Dodić u organima Gradskog odbora SPS u Vranju. Na dužnosti predsednika mladih socijalista zamenio ju je Zoran Antić, a okretanje leđa aktivnoj politici poklapa se sa promenama u društvu nakon 5. oktobra. Dodićeva priznaje da se pasivizirala zbog pada Slobodana Miloševića sa vlasti.

„Sve je postalo drugačije, a i sama sam svesno otvorila stranice sopstvenog političkog sazrevanja koje je trajalo 14 godina“, ističe Mirjana Dodić.

Ona je kao novinar, međutim, ipak bila na liniji partije i vlasti koje su je zaposlili u „Slobodnoj reči“, što potvrđuju novinari ovog lista koji su radili s njom do decembra 2008. godine, kada je vranjski nedeljnik prestao da postoji, a formalno je i dalje bila član SPS. „Zlobnici“ su primetili „da je crvena ideološka boja u koju se kao mlada socijalistkinja zaklinjala, vrlo brzo nakon gašenja „Slobodne reči“ počela sve više da bledi i poprima ružičaste nijanse, a posle 2012, kada SNS stupa na veliku scenu državne i lokalne vlasti, gubi se i „pink“ nijansa Dodićkine ideologije“.

Dve godine kasnije, u januaru 2014, usledio je preokret; Mirjana Dodić napustila je SPS i učlanila se u Srpsku naprednu stranku i vrlo brzo izabrana za predsednicu Saveta za informisanje vranjskog odbora naprednjaka. Još jednom je očekivano iskazala smisao za politički pragmatizam, napuštajući partiju koja polako, ali sigurno gubi svoj ideološki i svaki drugi identitet u koaliciji sa naprednjacima, a pristupajući stranci čije vreme tek dolazi i koja već tada postaje nezaobilazna okosnica i gotovo jedini nosilac državne vlasti. Na mišljenje da je važan faktor ulaska u redove naprednjaka „simpovska“ veza Nikolić – Bulatović, koji su postavljeni za poverenike raspuštenog vranjskog odbora SNS, Dodićeva reaguje negiranjem tih „neproverenih navoda“.

„ Slavišu Bulatovića i Gorana Nikolića nisam ni poznavala, već me je jedan mladi naprednjak ubedio da je u pitanju dobra priča, a i politički sam dovoljno sazrela“, pravda svoj ulazak u SNS Mirjana Dodić.

Njene navode potvrđuje i Goran Nikolić, potpredsednik Gradskog odbora SNS i jedan od poverenika raspuštenog vranjskog odbora naprednjaka.

„Mirjana Dodić se svojom voljom učlanila u SNS i nema govora o nekakvoj „simpovskoj“ vezi“, kategoričan je Nikolić.

Na primedbu „da njen transfer iz SPS u SNS predstavlja nelogičan ideološki zaokret“, Mirjana Dodić odgovara  s ubeđenjem koje potvrđuje njen smisao za pragmatično i korisno u postojećem društvenom okruženju.

„Moj prelazak u SNS ne predstavlja ideološki salto mortale, kako to neki potenciraju, jer su zajedničkim radom i delovanjem u republičkoj vlasti od 2012. ideološke razlike svedene na minimum“, obrazlaže Dodićeva.

Zoran Antić, lider vranjskih socijalista i politikolog, međutim, ističe „da kao homo politikus ne može da razume velike obrte u stranačkim transferima“.

„Mogu da razumem ideološko-politička pomeranja u horinzotali, dakle, one koji pređu u drugu stranku slične ideologije, ali skakanje sa ideje na ideju ne mogu, pa tumačim da se to radi iz golog interesa“, tvrdi Antić.

Da je prvi SPS-ovac Vranja sasvim dobro detektovao namere i ciljeve ne samo Mirjane Dodić, već i svih stranačkih preletača, potvrdio je „rasplet“ događaja koji će uslediti dve godine kasnije od njenog učlanjenja u SNS. Dodićeva postaje vlasnica novoformirane lokalne televizije „Vranjska plus“ i time relativno brzo kapitalizuje svoju pripadnost naprednjacima. Iako tvrdi „da je SNS bez uticaja na njenu TV karijeru“, Mirjana Dodić dobro zna kako je i pod kojim okolnostima postala vlasnica lokalnog medija pod okriljem medijske imperije Bratislava Gašića, kruševačkog naprednjaka na visokom položaju u stranci i državnim institucijama, nekadašnjeg ministra a sada direktora Bezbednosno-informativne agencije. Iako ne naročito značajna u lokalnoj medijskoj sferi u Vranju, TV „Vranjska plus“, priznali to ili ne, predstavlja simbol naprednjačke vlasti, moći i sile“.

Zanimljivo bi bilo da se zna da li tako misli i vlasnica ove vranjske televizije Mirjana Dodić.

NEISPLETENE ČARAPE VRANjSKIH ŽENA

Na mitingu ispred zgrade Načlestva Pčinjskog okruga, 1998. godine, Mirjana Dodić, tada Mirković, predsednica mladih vranjskih socijalista, održala je „nezaboravan“ patriotski govor.

„Sve sposobne vranjske žene  će morati da pletu čarape našim borcima u ratu protiv belosvetskih moćnika i domaćih izdajnika koji žele da ugroze nezavisnost naše zemlje i da dozvole da ovu zemlju gaze strane vojske“.

VOLELA JE DA BUDE NOVINAR POZER

„Mirjana Dodić je kao novinarka „Slobodne reči“ više volela da bude pozer, viđena u novinarskom društvu, nego da radi na sebi kao novinaru, da se usavršava, napreduje. Stekao sam utisak da je vrlo brzo nakon dolaska u redakciju bila ubeđena da je dostigla plafon u novinarstvu, što je sasvim pogrešno i velika zabluda. Plafon nikada ne može da se dosegne, tome jedino treba težiti, jer u novinarstvu uvek može i bolje i više“, kaže nekadašnji novinar „Slobodne reči“.