Živeti kao sav normalan svet

EDUKACIJA: Nakon toga, seća se, otišli smo u Bukovičku banju u Aranđelovcu jer je to specijalizovani centar u koji se upućuju sva deca sa roditeljima na nastavak edukacije.

„Tek nakon svega toga, vraćate se kući i ostajete sami sa problemom i morate da primenite sve što ste naučili: sami detetu dajete insulin, određujete dozu kada je šećer visok da biste ga vratili u normalu, usklađujete insulin sa hranom i fizičkom aktivnošću kojom se dete bavi, trčanje, fudbal, vožnja bicikle, šetnja“ kaže Jelena.

Nijednog trenutka, kako kaže, nisu skrivali od svog deteta problem koji postoji u njegovom životu.

„On ima svest o tome da je drugačiji i da u toku dana mora da ispoštuje sve što je vezano za dobar tok njegovog zdravstvenog problema. Učim ga da priča otvoreno o svom problemu, da ne krije jer je to značajna stvar za njegov život. Tako će ljudi koji su sa njim, znati da mu pomognu. Biće bolje prihvaćen ako je otvoren prema drugima. Skoro godinu dana sam sebi daje insulin i provera šećer u krvi, zna da prepozna kada je broj koji se pojavi na ekranu aparata „dobar“, a kada „loš“. To radi i u školi, a pored njega su za početak samo oni najbliži“, objašnjava.

BEZ TAJNI: Bez obzira na činjenicu da se radi o hroničnoj  bolesti, savremena terapija šećerne bolesti omogućava normalan život i razvoj dece.

„Osobe sa dijabetesom mogu da jedu sve, ali da svoju dozu insulina prilagode tome. Može da se živi bez ikakvih ograničenja. Nisu uskraćeni čak ni za omiljeni slatkiš jer nam savremena insulinska terapija to omogućava. Jedino je važno da se šećer redovno proverava i da se koriguju doze insulina. Sada kada smo problem prihvatili i želimo da živimo punim plućima bez obzira ne sve, u društvu onih kojima je dijabetes sastavni deo života kao i mojoj porodici, imamo naše šale kao što su „previše sam sladak“, „sladak sam i to je dokazano“, napominje i ponavlja da je jedini lek za dijabetes tipa 1 – insulin.

Kada se susrela sa ovim problemom, htela je što više da sazna o bolesti, tragala je za raznoraznim informacijama i izborima, a kao glavni izvor koristila je internet.

SLATKA PORODICA: Priča o kampu je, kako kaže, ustvari ideja da se čuje o postojanju udruženja „EBERS VRANJE“.

„Mi edukujemo i učimo roditelje da život prilagode dijabetesu, a ne dijabetes životu.  Pozivam sve mlade osobe i roditelje čija deca žive sa dijabetesom, da nam se jave kako bismo pojačali naš tim jer zajedno udruženi, možemo sve. Neku bitku, jednostavno ne možete dobiti sami, a jako je važno kada znate da u vašem gradu postoji još neko sa istim problemom kome možete da se obratite za savet, pomoć, razgovor, jer nekada to bude jako važno za osnaživanje i nastavak svakodnevne borbe. Kamp, kako kaže, čine deca uzrasta od devet do 18 godina, ali ukoliko roditelji odluče da pošalju mlađe dete, u dogovoru sa organizaorima i to je moguće.

„Deca sa dijabetesom zaslužuju da odrastu u društveno korisne i radno sposobne ljude. To je i jedan od razloga zašto sam pokrenula udruženje. Želim da pomognem deci sa dijabetesom iz Vranja jer znam da ih ima. Sa ovom dijagnozom, može da se živi punim plućima, srećno, bez umanjenja kvaliteta života. Moja porodica nije dozvolila da jedina tema u našem životu bude dijabetes i nismo uskraćeni ni za šta, ni za porodična putovanja. Kad se tako ponašamo, onda će nas i okolina prihvatiti. Jedino je važno držati problem pod kontrolom i svoje aktivnosti planirati prema potrebama koje dijabetes zahteva. Da bi se to desilo, na prvom mestu je stalna edukacija i prihvatanje problema“, napominje naša sagovornica.

Dijabetes je, ističe, porodični problem, a bez edukacije, prerasta u ozbiljan socijalni i društveni problem.

„Kada dobijete dijabetes on postaje vaš saputnik za ceo život. Ako ga dobro kontrolišete, ići će sa vama ruku pod ruku kao prijatelj, ali prijatelj kome vi pokazujete put. U suprotnom, postaje okrutan neprijatelj koji će vas uništavati sve više“, zaključuje Jelena.

Jovana Ristić

ANTRFILE

„EBERS VRANJE“, UDRUŽENjA RODITELjA DECE SA DIJABETESOM

EBERS Asocijacija osnovana je u Nišu 2009. godine. Onda se proširila u Vlasotincu, Prokuplju, Pirotu, Leskovcu, a sada, zahvaljujući našoj sagovornici i u Vranju.

„Mi smo sada jedna velika „slatka“ EBERS porodica. Asocijacija je pre tri godine  krenula sa organizacijom kampova za decu sa dijabetesom. Moj suprug i ja smo kampove prepoznali kao korak ka osamostaljivanju našeg deteta i pokazalo se da oni i jesu bili odskočna daska za to. Prvi kamp bio je na Kopaoniku, a prošle godine u Kladovu“, seća se Jelena.

Na tom kampu je, kako kaže, njen sin Luka bio u društvu osoba koje žive sa istim problemom kao i on.

„Boraveći na kampu, imala sam utisak da je za Luku sve to zabava i da ništa ne prati na  predavanjima koja su držali lekari, medicinske sestre i Boban Milosavljević, osnivač EBERS Asocijacije u Nišu, neko ko je neprimetno uticao na mene da realizujem ideju o postojanju udruženja u Vranju. Kasnije sam se uverila da je Luka i te kako upijao sve informacije“, kaže Jelena.

Pored osnivanja udruženja, kako kaže, namerava da organizuje i predavanja u školama koje pohađaju deca sa dijabetesom, da bi učitelji i nastavnci znali koji su to simptomi dijabetesa i na koji način mogu da pomognu detetu kada je ono u hiperglikemiji (visok nivo šećera u krvi) ili u hipoglikemiji (nizak nivo šećera u krvi). Cilj joj je, ističe i da roditeljima ukaže koliko je zapravo bitno da svoju decu osamostaljuju.

Na predstojećem kampu u okviru „EBERS VRANJE“ udruženja, kaže da deca prolaze edukaciju i tako olakšavaju brigu roditeljima koja nikada ne prolazi.

„Kamp je organizovan tako da deca imaju adekvatnu izbalansiranu ishranu, fizičku aktivnost u vidu igranja košarke, fudbala, trčanja, plivanja. Tu je i akva park, ali i neizbežna predavanja. Kasnije, sve naučeno, primenjujemo praktično. Uveče organizujemo žurke. Zaboravi se na problem, a provod ostaje u pamćenju. Deca su apsolutno bezbedna. O njima brine čitav tim sačinjen od  volontera, odraslih osoba koje dugo godina žive sa dijabetesom, medicinskih sestara i specijalista pedijatara, endokrinologa sa niškog Kliničkog centra: prof. dr Saša Živić, dr Sandra Stanković i dr Vesna Cvetković“, kaže.

“Naša mejl adresa je [email protected], fejsbuk stranica i grupa Ebers Asocijacija za osobe sa dijabetesom, a moj kontakt telefon je 065/2428723“, kaže naša sagovornica.