Vrt dobre nade

Ni malo prijatno kada je zdravlje u pitanju?

Onda je lekar, pored redovne terapije, insistirao da primenim metod stalnog jačanja imuno sistema, da promenim načinu ishrane i da negde potražim životu bez stresa.

U POTRAZI ZA MIROM I TIŠINOM

U takvoj situaciji čovek najčešće nema izbora?

Kako su roditelji imali jednu malu vikendicu na Vlasini, ja sam se, u potrazi za zdravljem, za promenom načina ishrane, u potrazi za mirom i tišinom, zaputila u to carstvo prirode. Od tada, ja sam svih 365 dana na Vlasini.

Tako je krenula vaša „avantura Vlasina“?

Može se tako reći. S jedne strane borba za zdravlje, a s druge za egzistenciju. A ja sam tada bila postiđena svojim neznanjem: toliko magije i lekova u bilju, toliko gljiva u prirodi, a pred njima ja, analfabeta. Kako sam imala sam i previše slobodnog vremena, u meni onda probudilo neki novi svet. Prvo sam počela da se zanimam za biljke, pa za gljive, a kada se toga nakupilo, krenula sam u biznis.

U toj priči vaši roditelji imaju i sama Vlasina, dali su svojevrstan pečat?

Da, ja sam ponosna na svoje roditelje, na njihove veštine, gledala sam pažljivo šta rade i učila. A tek Vlasina? Kao devojčicu budio me cvrkut ptica, zavolela sam pecanje, brala zelje, bokvicu, štavolj, šumske jagode, borovnice…i uživala u mirisima trava, treperenju breza, u noćima kada se nebo okiti zvezdama.

Od borbe za zdravlje do biznisa, proteklo je samo osam godina. V ste dakle uspešna žena?

Sve bi ovo, kako kažete, bila avantura da sve vreme, i za svaku odluku, nisam imala podršku moje porodice. Dve mlade dame, tada studenti, starija ćerka Milena, sada profesor engleskog jezika i sudski tumač i mlađa ćerka Jelena sada doktor nauka u sportu, moj pokojni suprug Zoran i moja majka Vera. Ovoj ekipi sada se pridružio se i unuk Andrej.

Kako se vama danas čini ovaj, ni malo naivan, pređeni put?

Lep je to osećaj: svaki član porodice ugradio je deo sebe, svoj trud i vreme, tako da su Apartmani „Vlasinski vrtovi“ jedno bogato porodično zaveštanje i deo života svih nas. Sagradili smo ih na temeljima male porodične vikend kuće iz 1995, a dograđivali dva puta do sada

Oni koji vas poznaju, kažu da ste „žena krtica“, čiji radni dan traje 12 sati?

Radim sasvim dovoljno, ali ne merim svoje radno vreme. A, kada god je potrebna pomoć, porodica je tu.

BROJ NOĆENjA STALNO RASTE

Ukupnom turističkom ponudom izgradili ste visoke standarde na Vlasini?

Znate, jedini način da živite od posla koji radite, jeste da ga radite profesionalno i da stalno podižete lestvicu i kvaliteta i kvantiteta. Eto, prema podacimaTurističkog bukinga (boouking.com),već deset godina broj noćenja u Srbiji svuda opada, a ovde raste. Kod nas je toliki rast da se od ovog posla može pristojno živeti.

Vi klijenteli nudite samo noćenje sa doručkom? Zašto tako?

Da, samo noćenje sa doručkom, a što se tiče fakultative, sve je stvar želje gostiju. Cene su na našem sajtu a kreću se od 20 do 50 evra. Ove godine smo napravili zanimljivu ponudu za strance koji voze monti bajk – biciklisticke staze. Imamo ih pet ukupne dužine 190 km. mapirane su i altitudno, a ponuda je na sajtu „Bike tour Vlasina like“.

Zanimljivo je, da skoro da nema portala, sajta, gde nema vašeg banera, aplikacije. Ko vam radi taj deo marketinga i ponude.

Verujem u mlade. Oni nisu ono sto nam poslednjih godina serviraju rialiti programi. Da pomenem dvojucu: Marko Tasić, mladi Leskovčanin, sa referencom Google Street Trusted Photographer, sa preko četiri miliona pregleda, autor je portala Vlasinskojezero.net, svih virtuelnih prezentacija, sajtova i najlepših fotografija Vlasine.

A drugi?

Drugi je Marko Nikolić iz Beograda, predsednik asocijacije Saveza za ekstremne sportove Srbije, čiji su roditelji iz našeg kraja. On je organizator je najboljih i najatraktivnijih sportskih takmičenja koje je Vlasina ikada videla.

HRANA ZA PRIRODNO LEČENjE

Marko Nikolić nije nepoznato ime na Vlasini? To je unuk na jugu Srbije čuvenog partizanskog komandanta i narodnog heroja Živojina Nikolića Brke?

Tačno, ali na žalost, ova dva mlada čoveka, lokalna samouprava i ljudi koji brinu o razvoju Vlasine nisu ni razumeli ni prihvatili njihovo profesionalno angažovanje. Sa njima smo napravili rezultat koji je vidljiv na svim Internet lokacijama. Mišljenja sam da smo ovaj domaci zadatak odradili dostojno mnogo većeg sistema od „Vlasinskih vrtova“.

Slika i reč o vašem turističkom proizvodu odavno krstare planetom? Kakva su iskustva u tom novom poslu?

Praksa je samo potvrdila teoriju: možete imati najbolji proizvod na svetu sa najpovoljnijom cenom, a da niko ne zna za vas. Potrebno je da vaš proizvod pokažete i prikažete. A Vlasina svake godine ima neku novu, veću vrednost.

A za kraj, kako vidite „Vlasinske vrtove“ za 5, 10 godina?

Bez obzira na sve društvene nedaće, mi idemo dalje. Mi od ovoga živimo, ovo je nas izbor. Mi ćemo i u godinama koje dolaze da podižemo kvalitet i promovišemo Vlasinu, gde god nas pozovu i ko god nam bude došao ugoste.

Da li sebe doživljavate kao uspešnu poslovnu ženu?

O tome ne razmišljam. Uostalom, šta je to uspešna poslovna žena? Umesto toga, razmišljam o nečemu važnijem – volela bih da nastavim put u još jednom pravcu kojim sam krenula pre par godina, u pravcu proizvodnje hrane za prirodno lečenje. Reč je o lekovitim gljivama koje doživljavaju ekspanziju kod lečenja bolesti imuno sistema i alergija. Tu već imamo pomoć i podršku eminentnih mikrobiologa, pa već sada, u prodavnicama zdrave hrane, možete naći proizvode, „Brezina voda“, „Organski Borov Med“ ili gljivu „Chaga“.

PROFIL

Lidija Arsić je rođena 1962. godine u Leskovcu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu stigla je do apsolventa. Danas je viši stručni radnik u turizmu. Potomak je stare leskovačke ugostiteljske porodice čiji je nadimak Gušter. Otac joj je bio strasni ribolovac, a jedan potez na Vlasinskom jezeru gde je godinama pecao, ribolovci danas zovu Gušterova obala.

Majka je dveju ćerki – profesorice engleskog i doktorke nauka.

PRE 20 GODINA BILO VIŠE TURISTA

Vi ste jedna od onih osoba koje mogu vrlo kompetentno odgovoriti na pitanje na šta Vlasini danas nije dobro?

Ne, radije ću ja vas da pitam šta je dobro? Ili, šta je na Vlasini danas bolje nego pre 20 godina? Plan detaljne regulacije za Vlasinu radi se već 20 godina, pa zato nema dozvola za novu gradnju. Svako ko želi da nešto sagradi moraće to da odloži za neki sledeći život ili da gradi pod pretnjom krivične odgovornosti.

Drugo, da nema kombi prevoza jednom dnevno, na Vlasinu bi dolazili pešice.

Treće, imamo užasno loše telefonske veze, a bankomat, menjačnica ili benzinska pumpa, nisu tekovine kojih smo mi na Vlasini dostojni. Onda, Vrtop i Čemernik su puni smeća koji ce sačekati nove generacije. A, najveći apsurd je da je već sada, u letnjim mesecima, pijaća voda deficitaran artikal, da za par godina na Vlasini nećemo imati zdravu pijaću vodu, a u bajku o izgradnji kanalizacionog prstena, ne veruju čak ni naše bake.

A sada o turizmu: na Vlasini je pre 20 godina bilo više turista nego danas. Tako se, broj turista i Srbiji iz godine u godinu povećava, a na Vlasini smanjuje. Ja garantujem da bi ova dva momka, koje sam već pomenula, Marko Tasić i Marko Nikolić od Vlasine napravili vrhunsku destinaciju. Po svemu sudeći, to lokalnoj samoupravi nije potrebno.

I poslednje, Vlasina i visoravan su zastićeno područje, to je rudnik koji ostvaruje ozbiljne milionske prihode. Ne vidim se da se taj novac ovde vraća.

Vlasina sutra: kako je vidite?

Sutra, za par godina, ništa se ovde neće promeniti. Vlasina je davno izgubljena za mlade i vredne ljude, koji imaju viziju i znanje, za vizionari kojima nije bitno partijsko poreklo. Vlasina je za ljude koji ostavljaju trag u vremenu, a ne šarane papiriće u nasledje.

LEČENjE KOKSAKI VIRUSA PRIRODNIM PUTEM?

Iz ishrane izbaciti upotrebu soli i industrijske hrane (supe, grickalice, beli hleb…). Umesto tuga uzimati med, propolis, sok od limuna, svežu sezonsku salatu i svež beli luk.

Najbolji saveznik u borbi protiv koksaki virusa je čaj od matičnjak, koji se ne sme kuvati, već samo preliti vodom.