Sa Briselom „dijalog o dijalogu“

RAZGOVORI TEK PREDSTOJE

VRANjSKE: Od čega zavisi da li će „Samoopredeljenje“ formirati Vladu?

KURTI: Pokret „Samoopredeljenje“ na ovim izborima zabeležio je izvanredan rezultat, tako da smo sada najveća politička stranka na Kosovu. Verujemo da će ova velika nada građana, nakon povratka smelosti da biraju promene, treba da bude krunisana ne samo novom Skupštinom, nego i novom Vladom. Ne može biti nove Vlade od predstavnika starog režima. S toga mi smo ubeđeni da formiranje nove Vlade pripada Pokretu „Samoopredeljenje“. O tome ćemo razgovarati tokom narednih susreta,u prvom redu sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), Alijansom za novo Kosovo i Alternativom, Pokretom za pravdu, ali i sa pojedinim poslanicima koji su u sklopu koalicije PAN (Demokratska Partija Kosova, Alijansa za Budućnost Kosova, NISMA, i još više nego deset manjih političkih subjekata). Tehnički, PAN koalicija sa 15 ili 16 stranaka ima pravo da prva pokušava da formira Vladu, a posle nje smo mi na redu. Imajući u vidu da DSK neće ići sa PAN, „Samoopredeljenje“ ima veoma dobre šanse.

Ukoliko se to desi i vi postanete premijer, da li će se i u čemu razlikovati odnosi između Prištine i Beograda?

Jedini dijalog koji je do sada vođen sa Srbima i Beogradom je diplomatski, uz posredovanje Evropske unije. Taj dijalog je nametnut za takozvanu normalizaciju odnosa i pomirenje. Ali, Kosovo i Srbija nisu normalne zemlje, te normalizacija odnosa bez normalizacije samih ovih dveju država jeste doprinos abnormalizaciji. Istovremeno, potreban je unutrašnji dijalog u obe zemlje. Nisam protiv pomirenja. No, ako razgovaramo samo o pomirenju, gde se u stvari ništa ne menja, završićemo na obnavljanju neprijateljstva. Ovaj dijalog stvara utisak normalizacije odnosa, ali u suštini samo produbljuje antagonizme, segregaciju i etničke podele. Najbolji odnosi između Srba i Albanaca su bili u vreme Ustava iz 1974. Tada je bila najveća distanca između Beograda i Prištine. Odnosi između Srba i Albanaca mogu se meriti distancom između Srbije i Kosova. Što dalje bude Priština od Beograda, to će biti bolji odnosi.

Da li ćete, ukoliko formirate Vladu, nastaviti pregovore sa Srbijom? Da li postoje preduslovi za nastavak dijaloga?

Dijalog Kosovo – Srbija sada je već prekinut. Najpre, Srbija treba da ispuni jedan dugi niz uslova.

Na kakve uslove konkretno mislite?

Dosadašnji dijalog koji je vođen sa Srbijom nije predvideo nikakve uslove Srbiji, a razgovara se o unutrašnjim pitanjima Kosova. Sledstveno tome, ishod nije mogao biti pravedan. Mi u principu nismo protiv dijaloga, nego smo protiv ovog dijaloga koji Kosovu pretvara u temu, a Srbija određuje agendu. Pravi dijalog kreće sa dna ka vrhu.

Šta to znači?

 „Samoopredelenje“ predlaže jednu vrstu socijalnog, otvorenog i demokratskog dijaloga sa manjinama, uključivši i kosovske Srbe. Za nas prednost će imati dijalog sa Srbima sa Kosova. Imamo plan za severne opštine na Kosovu i za Srba sa Kosova koji predviđa kombinovane ekonomske i socijalne mere. Ne verujem da je integracija Srba moguća bez ekonomskog razvoja Kosova i obrazovanja. Kad bi smo imali fabrike gde bi Albanaci, Srbi, Romi. radili zajedno, komunicirali, zarađivali platu, to je pravi način za zajednički život. Ima Srba koji priznaju nezavisnu Republiku Kosovo i javno, a još više ih to priznaju privatno. Beograd ne dozvoljava Srbima sa Kosova da predstavljaju sebe. Treba nam otvoreni socijalni, demokratski dijalog sa kosovskim Srbima o mogućnostima razvoja naše zajedničke države. Od kada je u opštini Priština na vlasti „Samooopredeljenje“ u dva sela, unutar urbanog prostora glavnog grada Kosova,  u kojima žive Srbi, sve ide u najboljem redu.

Zašto ste vi protiv formiranja Zajednice srpskih opština na severu Kosova?

Predsednica Atifete Jahjaga bila je primorana da potpisani sporazum u Briselu prosledi Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti. Konstatovano je da je Sporazum u koliziji sa čak 23 člana Ustava! Projekt „Zajednice“ je blokiran. Zajednica srpskih opština je projekat Beograda, a ne Srba na Kosovu. A, korumpirana vlast u Prištini je to prihvatila.

Niste odgovorili na pitanje?

Formiranjem te „Zajednice“ nastupila bi „federalizacija“ Kosova, podela na „kosovski“ i srpski entitet, pri čemu Srbija ne priznaje Republiku Kosovo kao suverenu državu. Time će se doći do defunkcionalizacije Kosova i pretvoriće ga u drugu Bosnu. Srbija je nekada smatrala da je Kosovo njeno unutrašnje pitanje. Danas je Srbija postala unutrašnje pitanje Kosova. Ono što Srbiji nije brzo pošlo za rukom u ratu, sad sporo pokušava da ostvari u miru.

MILOŠEVIĆ I VUČIĆ

Da li ćete poštovati Briselski sporazum?

Mi nameravamo najpre da obrazujemo istražnu parlamentarnu komisiju koja će ispitati, osnovu, postupak, procese, okvir na kojima su zasnovani Birselski sporazumi čija implementacija ionako, u najvećoj meri, nije uspela. Smatram da Vlada Republike Kosovo ima potrebu da, pre svega, otvori dijalog sa Briselom o dijalogu sa drugim zemljama Balkana, uključivši tu i Srbiju, dakle „dijalog o dijalogu“ sa Evropskom unijom.

Da li ćete razgovarat sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije?

Vučić me vraća u moje studentske dane, kada sam organizovao proteste protiv Miloševića, a on bio njegov ministar za informacije, te održavao konferencije za novinare ispred Grand Hotela u Prištini gde je bila smeštena Arkanova paravojska. Moguće je da iz Brisela on izgleda drugačije, ali ne i iz Prištine. Vučić i Dačić su nasleđe su Miloševića i Šešelja. Ne vidim nikakvu razliku u njihovim ciljevima. Vidim samo razliku u strategiji i metodu, jer su okolnosti različite. Vučić ne mari za Srbe, on misli samo o svojoj vlasti. Predstavljajući se pred međunarodnom zajednicom kao „proevropljanin“, Vučić, unutar Srbije imitira Miloševića, njegove velikosrpske ideje i ciljeve. Stvaranjem satelitskih kvazidržava u regiji oponaša Putina. Srbija se nije suočila sa svojom prošlošću, ne zna gde njene granice počinju, postaje autokratsko društvo. Dugoročni mir i stabilnost na Balkanu zavisi i od promena koje treba da nastanu u Srbiji, ali to se i dalje ne dešava.

PREŠEVSKA DOLINA

Gde vidite Preševsku dolinu: pripojenu Kosovu ili u okviru Srbije?

Albanci Preševa, Bujanovca i Medveđe, pa i drugde po Srbiji, su potlačeni i eksploatisani. Oni se tretiraju kao građani drugog reda. Zato oni treba da se organizuju i da dignu svoj glas. Ne može niko da zameni njihovu volju. Vlada Srbije treba da što pre otpočne dijalog, koji je ona blokirala, sa Albancima Preševske doline, o sprovođenje, već usvojenih, političkih sporazuma i dokumenta  koja se odnose na tu regiju, kako i za nove urgentne mere koja treba preduzeti ubuduće radi poboljšanja političkog i socio-ekonomskog položaja Albanaca Preševske doline, koji je aktuelno najdiskriminirana  i najnerazvijena zajednica u Srbiji. Sa naše strane, kao Vlada Republike Kosovo, mi ćemo se zalagati za institucionalnu podršku Albancima iz Preševa, Bujanovca i Medveđa, stvaranjem, bez odlaganja, razvojnog fonda za taj deo, diskriminisan od strane Srbije i zaboravljen od prethodnih kosovskih vlada.

Šta mislite o ideji razmene teritorija Preševska dolina za sever Kosova?

Nisam za razmenu teritorija sever Kosova sa Preševom, Medveđom i Bujanovcem. Srbija želi da mi tražimo upravo ovu razmenu. Jer, ukoliko bi smo to tražili, to bi podrazumevalo odricanje od severa Kosova, dok Srbija ne da Preševsku dolinu. Ovo malo liči na jednu situaciju iz teorije igre: greši onaj ko prvi bude zahtevao.

KO JE ALBIN KURTI

Albin Kurti je krajem devedesetih bio svojevrsna zvezda takozvane građanske Srbije i bloka koji je bio protiv režima Slobodana Miloševića. Zbog organizovanja studentskih demonstracija proveo je gotovo tri godine u zatvorima u Lipljanu i Požarevcu, po optužbama za terorizam. Bio je zvanični portparol albanskih studenata na Kosovu, a u tadašnjim intervjuima naglašavao je da njihove demonstracije „nisu političke i da nemaju ništa sa političkim partijama“. List „Naša borba“ odlikovao ga je krajem devedesetih ordenom za toleranciju, ali Kurti nije došao u Srbiju da primi nagradu.

Prvi put je uhapšen u oktobru 1997. godine, zbog organizovanja studentskih protesta na Univerzitetu u Prištini. U avgustu naredne godine zapošljava se u kabinetu Adema Demaćija, političkog lidera Oslobodilačke vojske Kosova. Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, Kurti je pokušao da napusti zemlju, kako su tada pisali mediji, preobučen u ženu, ali ga je srpska policija uhapsila. Kada su se u junu 1999. srpske snage povukle sa Kosova, Kurti se našao među nekoliko stotina albanskih zatvorenika koji su prebačeni na srpsku teritoriju, van Kosova. Konkretno, iz zatvora u Lipljanu prebačen je u Požarevac. U martu 2000, pred sudom u Nišu, osuđen je na 15 godina zatvora zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i terorizma. Tokom suđenja, odbijao je odbranu, te poručio: „Meni može da sudi samo sud mog vlastitog naroda. Ne priznajem ovaj sud, ne priznajem Srbiju, ne priznajem Jugoslaviju.“ Na izricanju presude ostao je dosledan: „Nevažno je da li će te me osuditi i na koliko. Sve što sam radio, radio sam dobrovoljno i sa dostojanstvom. Ponosan sam na to, i kad bih mogao, ponovo bih sve isto učinio.“ Petnaestogodišnje robije spasao ga je pad Miloševićevog režima i međunarodni pritisak na novu vlast da što pre oslobodi sve zatvorenike sa etiketom „politički“. Iz zatvora u Požarevcu oslobođen je 2001. godine.

U prvim godinama nakon izlaska iz zatvora nije se otvoreno politički angažovao, ali jeste bio prisutan u javnosti kao žestok kritičar međunarodne zajednice i UNMIK-a, i kao neko ko je stalno i uporno ukazivao na korupciju u kosovskim institucijama. Organizovao je proteste u znak podrške porodicama kosovskih Albanaca nestalih tokom ratnih sukoba i konstantno proklamovao važnost prava Kosova na samoodređenje i samoopredeljenje. U međuvremenu, 23. aprila 2003. doveo je do kraja studije prekinute političkim angažmanom i potonjim dešavanjima. Stekao je zvanje inženjera kompjuterskih i telekomunikacionih nauka na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Za svo to vreme, bio je aktivista Mreže Akcija za Kosovo (Action for Kosovo Netnjork, AKN), koja je osnovana još 1997. godine. Programski ciljevi ove organizacije bili su ljudska prava, socijalna pravda, kultura i umetnost.

U junu 2005, aktivisti AKN ispisali su grafit na nekolicini zgrada UNMIK-a: „Bez pregovora, samoopredeljenje!“ Tako je nastao pokret Samoopredeljenje, ali je to je bio povod za hapšenje stotinak aktivista AKN-a, uključujući i Kurtija. Ovim grafitima, pokret Samoopredeljenje zahtevao je referendum o statusu Kosova, tvrdeći da se samo referendumom i upotrebom međunarodno priznatog prava na samoopredeljenje može naći demokratsko rešenje za Kosovo. Za pokret Samoopredeljenje, bilo kakva vrsta pregovora značila je kompromis sa slobodom.

Stalni protesti, incidenti i hapšenja obeležili su kako sam pokret Samoopredeljenje tako i političku biografiju Albina Kurtija. U februaru 2007. dvojica aktivista Samoopredeljenja poginula su, a još njih 80 je povređeno, kada su rumunski policajci UNMIK-a ispalili plastične i gumene metke na protestante koji su izazivali nerede. Sam Kurti je uhapšen. U pritvoru je ostao do jula, a onda je prebačen u kućni pritvor. Način na koji je uhapšen i zadržan kritikovan je od strane Amnesti internešenela i drugih organizacija za zaštitu ljudskih prava, zbog brojnih nepravilnosti tokom procesa. Na kraju je, 2010. godine, osuđen na devet meseci zatvora. Kurti je osuđen za „učešće u grupi koja je opstruirala zvanična lica u obavljanju svojih zvaničnih dužnosti“. Ipak, ubrzo je pušten na slobodu jer je Okružni sud u Prištini uzeo u obzir vreme koje je već proveo u pritvoru. Sama presuda je u određenim krugovima, kako kosovskim tako i međunarodnim, učvrstila njegov status borca za ljudska prava i ikonu nenasilnog otpora.

No, jedna epizoda iz 2009. godine svedoči o tome da otpor Samoopredeljenja nije baš uvek bio nenasilan. U avgustu te godine, aktivisti Samoopredeljenja isprevrtali su tridesetak Euleksovih vozila, gnevni zbog činjenice da ova misija Evropske unije planira da sklopi sporazum sa srpskim Ministarstvom unutrašnjih poslova. Događaj je bacio ozbiljnu senku na sliku koju je Samoopredeljenje do tada imalo u javnosti, a osim toga, doveo je u pitanje i političku zrelost čitavog pokreta kao i samog njegovog lidera. Jedno od poslednjih hapšenja Albina Kurtija dogodilo se u januaru 2012. godine. Kosovska policija uhapsila ga je sa još nekoliko desetina pristalica Samoopredeljenja kod Merdara gde su izbili sukobi policije i demonstranata, koji su uprkos jakim snagama bezbednosti na putu između Podujeva i Merdara, blokirali saobraćaj za kamione natovarene robom iz centralne Srbije. Pre hapšenja Kurti je rekao da „postoje ljudi u Prištini kojima ne odgovara da Kosovo funkcioniše kao parlamentarna republika, jer imaju mnogo interesa kada je u pitanju uvoz, odnosno prodaja srpske robe“. „Zapravo se čitava priča o uvozu srpske robe i nepristajanje zvaničnih organa Republike Kosova na reciprocitet, kada su u pitanju mere u vezi sa trgovinom dešavaju zbog toga što određeni krug ljudi u Prištini koji sedi u vladi, odlučuje o svemu u korist sopstvenih interesa“, rekao je Kurti.