Vučić je glavni upravnik Zvezde

JAVNO PRIZNANjE

VRANjSKE: Kraj prvenstva u fudbalu otvorio je prilično neočekivan sukob na relaciji FK Crvena zvezda -FSS, odnosno Terzić – Kokeza. Šta je pozadina ovoga, ako znamo da su do nedavno sarađivali u Zvezdi?

Terzić je pomogao Kokezi da postane predsednik FSS, a ovaj je njemu pomogao da postane gensek Crvene Zvezde. Iz toga možemo da zaključimo da je ovo svađa među prijateljima u kojoj svako želi da se obrani zbog „neuspeha“ Zvezde u ovoj sezoni. Na čudan način, obojica su u pravu jer, čini se, ni jedan ni drugi nisu mogli da nauče tim da igra kako treba, a tu je najveća odgovornost bivšeg trenera Miodraga Božovića.  Pored toga, obojica bi da se umile Vučiću koji jeste glavni upravnik kluba.

Na koji način Aleksandar Vučić upravlja klubom? Koje odluke on to donosi i ima li to veze sa njegovim stažom sa “severa”?

Upravlja tako što je instalirao svoje ljude u “upravu” direktno i lično on, i što se nagodio sa vođama navijača sa “severa”. Njegovim ortacima je to donelo javno priznanje, jer ko bi znao za nekog Kokezu da nije bio u Zvezdi, a navijačima unosne poslove.

Koliko stoje Terzićeve tvrdnje da je Zvezdi oteta titula, za šta je optužio Kokezu i FSS? S jedne strane očito je bilo da Zvezda nema ni igru ni ekipu, ali je na drugoj imala čitavog prvenstva prednost nad Partizanom.

On je morao nešto da kaže, a nije ta vrsta ličnosti koja će  reći: Moja greška, odlazim. Pored toga, on je poprilično usamljen u upravi Zvezde dok na drugoj strani u Partizanu, ako ništa drugo, postoji  više nekakvih struja, ima više ličnosti koje se u javnosti zalažu za taj  klub. Ovako, Terzić je ostavljen na vetrometini, a on je verovatno verovao da to može da iznese, upao je u histeriju traženja krivca za Zvezdin slab rezultat. Partizan je imao bolji tim, igrali  su bolje i dobilijali Zvezdu cele godine. To je najbolji pokazatelj.

Ko je i zašto Terzića ostavio na vetrometini? Ima li on Vučićevu podršku ako novi predsednik Srbije, kako kažete, upravlja klubom, ili ga je upravo Vučić ostavio na cedilu? Ko čini Terzićevu opoziciju u Zvezdi i protiv koga se on to borio?

Nema on nikakvu  opoziciju u klubu jer se za sve pita Vučić lično, plus navijači koji imaju dogovor sa Vučićem. Tako da Terzić radi na polju koje mu je dodeljeno i gleda da se pozicionira što je bolje moguće. Pored toga, postoji još jedan sloj odnosa koji se tiče uticaja Terzićevih prijatelja iz Crne Gore na ono što se dešava u Crvenoj zvezdi, tako da je on deo jednog šireg “paketa” odnosa Vučića sa Crnom Gorom.

A koliko je realno da Partizan odigra skoro 30 utakmica bez poraza?

S obzirom na to da se novac ulaže samo u Zvezdu i Partizan i da ti klubovi imaju budžete veće od svih ostalih zajedno, očekivano je da oni pobede svaku utakmicu, ali se onda postavlja pitanje zašto se igra pšrvenstvo, zašto se samo ne igra utakmica između Zvezde i Partizana kao što u Engleskoj postoji veslačka trka između Oksforda i Kembridža jednom godišnje, pa ko pobedi on je prvak i gotovo. Šalu na stranu, nije normalano ni da Partizan pobedi u svim utakmicama, ali i to govori o načinu na koji fudbal  u Srbiji funkcioniše.

Pa, na koji način funkcioniše? Imamo situaciju da svi pričaju o neregularnostima i nameštanjima, ali svi glasno ćute i igraju.

Prvenstvo je pretvoreno u takmičanje u kome samo večiti derbi nije moguće “dogovoriti”, a sve ostalo je moguće. A to je tako jer nema trećeg i četvrtog i petog kluba, nego je sve dekor za Zvezdine i Partizanove igrarije i nadmetanje u tome ko ima više titula, i ko će namamiti više igrača koje je moguće prodati.

Da li se i kako se, zapravo, nameštaju utakmice u Srbiji?

Čini mi se, kao posmatraču, da se nameštaju i to se radi na fini način: prvenstveno uticajem na sudije koje mogu da utiču na rezultat i bez dosuđivanja penala (ako na primer dosude 30 prekršaja oko šestnaesterca, a vi imate u ekipi nekog ko zna da šutira ili dobro igra glavom), a sa druge strane namešta se po „liniji uprave“, pa imammo situaciju da su pojedini klubovi označeni kao Zvezdini a drugi kao Partizanovi. I to svi iz fudbala znaju. Nekada je jedan čovek u isto vreme bio predsednik lokalnog tima i član uprave Partizana, danas je bivši član uprave Zvezde predsednik jednog prvoligaša.

Koji je onda interes malih klubova da se takmiče ako su daleko od ozbiljnog novca, a uz to nemaju šansu da budu prvi?

Nema klubova u pravom smislu. To su lokalni projekti bilo nekog biznismena, bilo vlasti sa lokala, i njihov je zadatak regrutacija mladih igrača za Partizan i Zvezdu i učestvovanje u predstavi koja se zove Super liga Srbije.

REPREZENTACIJA

Opet, na drugoj strani imamo reprezentaciju sa ozbiljnim šansama da se plasira na SP u Rusiji dogodine. U nedelju protiv Velsa bilo je 50.000 gledalaca i postoji generalni utisak da Savez  i ekipa dobro funkcionišu. Da li je to zasluga Vučića, Kokeze i FSS, postoji li u tome nekakva njihova uloga? Ili je u pitanju trener jer isti igrači, uz male izmene, igraju poslednjih godina za reprezentaciju koja od 2010. nije zabeležila značajniji uspeh?

Srbija ima dobre igrače koji igraju u velikim ligama. Čak i da nisu glavni u svojim klubovima, dosta njih igra u timovima koji su jači od većine reprezentacija sa kojima Srbija igra u kvalifikacijama. Dakle, igračkog nam umeća  ne fali, a sada se dogodilo da je Slavoljub Muslin uspeo da ih na dobar način motiviše, stvar je od početka krenula dobro, tim pokazuje karakter, uspeva da se vrati posle primljenog gola, i to  sada izgleda kao velika šansa da se ode u Rusiju 2018. Međutim, rano je još za prognoze, baš poslenja utakmica sa Velskom je pokazala da smo daleko od stabilne igre, ali borbenosti ne nedostaje.

Na početku razgovora rekoste da je Vučiću politički isplativo što je Partizan postao prvak, kako bi “grobari” prestali da mu podrugljivo skandiraju. On je, međutim, jednom prilikom rekao kako ne može da obuzda navijače. Da li je to zaista tako ili se radi o tome da navijači predstavljaju pravu i u bukvalnom smislu vojsku pa vlast ne želi da se konfrontira sa njima?

Vučić ne može  da obuzda one za koje tvrdi da su mu drugovi i poslovni partneri, jer sa drugovima i poslovnim partnerima sarađuješ i zabavljaš se, ne teraš ih u zatvor. On je trebalo da posluži kao politička ličnost koja će  rešiti „problem huliganizma“, ali se to nije desilo jer on nastupa kao političko krilo huligana, proizvodeći klimu nasilja i podela.

Kad je 2012. ušao u Zvezdu, Vučić je obećavao „brda i doline“, a danas, pet godina kasnije, vidimo da od toga nema ništa. Koliki je uopšte uticaj politike na fudbal, pre svega Partizan i Zvezdu?

Uticaj politike je presudan. Da tog uticaja nema danas ne bi bilo  ni ovog fudbala, što bi možda bilo dobro za ozdravljenje. Političari se motaju oko klubova samo iz dva razloga: da bi ljudi znali za njih i da bi se kontrolisala tribina koja je uvek bila važna u srpskoj politici. Vučić je u Zvezdi još od 2009. godine i on je bio spona između tadašnje vlasti i Gorana Vesića koji je neformalno vodio klub, ali nije bio u ljubavi sa Borisom Tadićem. Kao i u drugim stvarima tokom svoje petogodišnje vladavine, Vučić je i u Zvezdi obećavao i najavljivao, ali ništa od toga se nije dogodilo. Zato često kažem da ako hoćemo da merimo šta je uradio za pet godina na vlasti treba samo da gledamo Zvezdu i sve će biti jasno.

Kad je 2012. u jesen Vučić ušao u Zvezdu, tu se pojavio i Ivica Tončev. Odakle on tu?

Koliko ja znam, on je došao preko Saše Antića, ministra energetike koji je dugo u klubu i trebalo je da „pomogne“ svojim preduzetničkim iskustvom da se klubom bolje uprvalja. Naravno, to je površinski plan, ali  kada se pogleda ta uprva jasno je da je pravljena prema „koalicionom sporazumu“ pa se i Tončev našao i ugri kao važan saradnik Ivice Dačića, koji je u to vreme bio predsednik vlade, što su ljudi već zaboravili.

Koja je zapravo uloga Ivice Tončeva u srpskom fudbalu, ali i u politici?

Kao i svih iz politike i biznisa – da pomognu, kako oni kažu, ali ja mislim da budu viđeni, jer je mesto u upravi Zvezde i Partizana gotovo ravno ministarskoj poziciji, pa ko bi to odbio!? On nije uspeo dugo da „opstane“ u Zvezdi, ali, evo, vidimo da se premestio u Radnički iz Niša i da sada tamo pokušava da napravi neki rezultat.

 Ivica Tončev je sada prvi čovek Radničkog, a vodi ga sa Radetom Bastom iz Novog Sada, čovekom koji je šef vojvođanskog odbora Palmine Jedinstve Srbije. Kakve su to kombinacije i interesi u pitanju?

Ne znam pojedinosti, ali mi to izgleda kao prirodna koalicija SPS-a i JS-a, koja „radi“ po celoj Srbiji. Meni je uvek bilo zanimljivo koliko je Palma jak i u Vojvodini, jer sam verovao da je ta njegova stranka čisto lokalnog karaktera. S druge strane, FK Radnički je gradski klub tako da tu postoji i jak uticaj SNS-a koji je na vlasti u Nišu od 2012. godine. Dakle, preslikano iz vlade, s tim što SNS nije imao „nekog svog“ pa su pristali na Tončeva. To mi tako izgleda.

BRAĆA TONČEV

Da li se, kada govorimo o mlađem Tončevu, radi o sposobnbom, stručnom čoveku ili je on plod „ove situacije“?

Moguće je da je on sposoban u poslovima kojima se bavio dok nije „ušao u politiku“ ali, naravno, nepoznati su njegovi motivi da se bavi i politikom i fudbalom. Ako si uspešan privrednik zašto bi ulazio u politiku, a ako ti je biznis toliko dobar zašto ti lično ne investiraš u klub? Naravno, za sad nema odgovora na ova pitanja, a on nije ni prvi ni poslenji za koga ćemo se pitati otkud on u Zvezdi ili Ministrastvu spoljnih poslova. S druge strane, to je, čini se, jedini čovek sa juga Srbije koji je dobacio do nekog nivoa u izvršnoj vlasti  i u fudbalu, na mesta koja su po pravilu rezervisana za neke druge „regione“.

Imamo njegovog brata Novicu Tončeva koji, doduše ne formalno, vodi surdulički Radnik, ekipu koja će treću sezonu igrati u Super ligi. On je istovremeno i potpredsednik FSS. Da li je Radnik primer „dobre prakse“ srpskog fudbala?

Voleo bih da braća Tončev kupe Radnik i Radnički i da se onda tako postave, kao pravi vlasnici tih klubova jer privatizacija klubova jeste nešto što bi možda neke  stvari pomerilo s mrtve tačke i možda bi se dogodilo da osim Zvezde i Partizana, i ponekad Vojvodine, imamo još neki relevantan fudbalski centar u Srbiji. Ali, dok ne vidim da se izjašnjavaju kao vlasnici tih klubova, ne verujem u dobre namere.

Radnik dobrim delom funkcioniše kao privatni klub, tako je i u percepciji navijača, ali je ipak za njega opština izdvaja 160 miloiona (petina ukupnog budžeta) godišnje, ali Tončev važi za gazdu?

Delimično sam već odgovorio, gazda je jedno a vlasnik je drugo. Naši ljudi vole da gazduju, a kada treba da se plate računi zovu celu zajednicu da pomogne. Ako su toliko sposobni i jaki, pa još i vole fudbal, neka kupe te klubove (oni i tako ne vrede više  od tri evra) i neka počnu da stvaraju nešto. Ovako to je princip: ja upravljam a vi plaćate. To nije neka dobra praksa.

Hoće li ova ili bilo koja vlast dozvoliti privatizaciju Zvezde i Partizana jer bi, u slučaju da to bude prava privatizacija, ostali bez uticaja u tim klubovima?

Verujem da bi oni to prodali da mogu, odnosno, kada bi se pojavio neko ko bi to kupio. Međutim, da bi se to desilo ti moraš da razjuriš huligane iz uprava i sa tribine i da od fudbala napraviš mesto gde će porodice dolaziti sa decom a da se ne plaše da će neko da nastrada. Ovakvi klubovi sada predstavljaju preveliki teret za svaku normalnu vlast, ali su na neki način kao preduzeća  u restrukturiranju: uvek postoji neko ko veruje da će da mazne neku subvenciju i  da se ogrebe o imovinu.

Voleo bih da braća Tončev kupe Radnik i Radnički i da se onda tako postave, kao pravi vlasnici tih klubova jer privatizacija klubova jeste nešto što bi možda neke  stvari pomerilo s mrtve tačke i možda bi se dogodilo da osim Zvezde i Partizana, i ponekad Vojvodine, imamo još neki relevantan fudbalski centar u Srbiji. Ali, dok ne vidim da se izjašnjavaju kao vlasnici tih klubova, ne verujem u dobre namere

DINAMO I SUPER LIGA

Rukovodstvo lokalnog FK Dinamo, preciznije Dragan Antić Recko, predsednik i trener, najavljuje dogodine napad na Super ligu. Na primeru Radnika, ili Bačke i Mladosti Lučane, vidimo da to nije nemoguće. Pitanje je, međutim, da li je Vranju potreban superligaš ako znamo da sezona košta million evra samo za osnovne troškove. I šta je osim para i igrača potrebno za Super ligu?

Klub na lokalu, po meni,  ima smisla samo ako je narod zainteresovan da to prati, gleda, da kupuje karte i ako postoji  dobra škola fudbala gdeće  se klinci učiti tom sportu. Sve drugo je banalni politički projekat za jedno leto, gde se polupa silan novac ni u šta, ljudi ne dolaze na stadion, nikoga to ne zanima, a vlast priča kako im je grad uspešan. A da bi se došlo do punog stadiona treba prvo da postoji stadion, da postoji način da se on održava pa tek onda da se priča o velikim planovima. Neka pitaju Vranjance da li bi plaćali 200 dinara kartu, na primer, i neka vide da li bi imali 5.000 ljudi na tribinama. Pa ako ima, onda da se nešto i uloži.

TRANSFERI IGRAČA

Kad se sve sabere, ko onda stvarno danas upravlja Partizanom i Zvezdom?

Klubovi su danas nebitni. Jedino je važno ko upravlja igračima, odnosno, kome pripadaju igrači jer klubovi jedino njih imaju od imovine. Sve ostalo može  da se rasproda za tri evra, kao šećerane nekad. A igračima upravljaju razni i na tom polju se vode najveći „ratovi“. Ako imaš talentovanog igrača, na uloženih dvadesetak hiljada evra od njegove trinaeste, četrnaeste godine možeš da zaradiš nekoliko miliona kad postane punoletan. Srpska liga i služi tome da deca imaju gde da se kao takmiče pre nego što odu napolje sa 18, 19 godina.

Osim klubova i menadžera, ko se tu još ugrađuje od prodaje? Samo Zvezda je za poslednjih desetak godina prodala nekoliko sastava, a među tim igračima bilo je dosta reprezentativaca raznih uzrasta. Kako uopšte u Srbiji funkcioniše to tržište?

Ma kakvi! Zvezda je od 2007. naovamo imala samo jedan značajan transfer, i to odlazak Marka Grujića u Liverpul, što je “doneo” njegov menadžer Stojadinović, koji je u jednom trenutku posle 2012. bio u upravi pa je pobegao odatle kad je video  kakvi eksperti kolo vode. Kad kažemo “menadžer” to je širok pojam jer je bilo slučajeva da su igrači “pripadali” zapravo nekom kriminalnom klanu što niječudno s obzirom da se u Beogradu kriminalci i fudbaleri mogu naći u istim mestima “za provod”. Oni su “ista ekipa”.