U kancelariju mi je ušao Bred Pit

VRANjSKE: Kako su članovi vaše porodice reagovali na odlazak?

TOŠIĆ: Jako teško. Porodično smo jako vezani i to je uvek nešto na šta sam izuzetno ponosan. Na tome sam najviše zahvalan majci Nini koja nas je od malena učila da je porodica najvažnija i da uvek moramo da gajimo i negujemo porodične vrednosti. Na svu sreću, često se viđamo. Na žalost, uvek najmanje vremena provedemo u Vranju. Dolasci su uvek vezani za period letnjih ili zimskih odmora pa često idemo na more ili skijanje van rodnog grada.

VRANjANCI I KANADjANI

Kakvi su, zapravo, Kanađani? Ima li sličnosti sa Vranjancima?

Apsolutne nikakve. U Kanadi žive milioni ljudi iz bukvalno celog sveta. Ovde je multikulturalnost zastupljena do maksimuma i ne postoji baš ništa što je, po mom mišljenju, slično. U početku mi je to malo smetalo ali sam se brzo navikao na tu kulturološku razliku.

Da li vam nešto, i šta, fali iz Vranja?

Iz Vranja mi najviše fali porodica. Sa majkom se čujem preko „skajpa“, makar tri do četiri puta nedeljno, koliko nam vreme dozvoljava zbog vremenske razlike od šest sati. Mama Nina i sestra Aleksandra su uvek najdraži gosti. Sestra je jako zauzeta poslom i mladom porodicom i trudimo se da što češće razgovaramo preko društvenih mreža. Nedostaju mi i dragi prijatelji sa kojima sam proveo detinjstvo. Puno njih je otišlo iz Vranja, ali mnogi su i ostali, pa pokušavamo da održimo kontakte.

DjOKOVIĆ

Čime se bavite u Kanadi? Koje ste sve poslove radili od kad ste otišli?

Nisam radio puno različitih poslova. Imao sam tu sreću da ubrzo počnem da se bavim svojom strukom. Radio sam neko vreme na rentanju nekretnina i poslovnih objekata, ali sećam se i perioda kada sam pored toga radio još dva posla. Radio sam neko vreme i za Tommy Hilfiger, u njihovom predstavništvu za Kanadu. Jedan od najneobičnijnih poslova bio je za firmu koja prodaje kostime za Noć veštica. To je ovde veliki praznik i zabava za male i velike, tako da sam zaista uživao u tome i dobro se zabavljao. Naredni korak u karijeri bio je posao menadžera za protokol na Internacionalnom filmskom festivalu (TIFF), u Torontu, koji sam započeo 2010.

Recite nam nešto o tom festivalu.

Održava se u septembru i svake godine privlači ljubitelje filma iz celog sveta. Posle Kanskog, TIFF je najprestižniji festival na svetu, po broju filmova i talenata, naročito iz Holivuda. Na festival je 2015, u roku od dve nedelje, prikazano 397 filmova iz gotovo 70 različitih zemalja i zabeleženo nešto više od 500.000 posetilaca. Često sam se susretao sa poznatim glumcima. Sećam se da sam prve godine po otvaranju novog kompleksa sedeo u svojoj kancelariji kada je Bred Pit ušao sa svojom pratnjom u potrazi za salom u kojoj je imao konferenciju za štampu. Imao sam i situacije da sretnem mnoge popularne glumce i ljude iz šou biznisa po hodnicima ili ispred liftova: Madonu, Nikolas Kejdža, Denzel Vošingtona, Al Paćina, Sandru Bulok, Džordža Klunija i mnoge druge.

U kom kanadskom gradu živite? Po čemu je zanimljiv?

Živim u Torontu, glavnom gradu provincije Ontario i najrazvijenim i najvećem gradu u državi. Najveća gradska znamenitost je televizijski toranj CN Tower, visok je 533 metra i do nedavno je bio najveća samostojeća građevina na svetu. Toronto ima i podzemni grad koji se zove Path. Sastavljen je od 28 kilometara povezanih tunela, zauzima područje oko deset gradskih blokova prepunih prodavnica, restorana, banaka. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, to je najveći podzemni trgovački kompleks na svetu, sa više od 1.200 trgovina i usluga na prostoru od 371.600 kvadratnih metara. Toronto je centar sporta i rekreacije, a Nijagarini vodopadi su udaljeni samo sat vremena od grada. Yonge Street u Kanadi, sa 1.896 kilometara, najduža je ulica na svetu.

Kakvi su klimatski uslovi u Kanadi?

S obzirom da ima nekoliko časovnih zona, vremenski uslovi mogu drastično da variraju. Zime su oštre, s prosečnim dnevnim temperaturama od minus 15 do minus 40 stepeni u roku od samo nekoliko sati. U oblastima daljim od obale sneg može da se zadrži i do šest meseci godišnje. Najviše prosečne temperature leti se kreću od 20 do 25 stepeni, dok na obalama najviša prosečna letnja temperatura varira od 25 do 30. Sa površinom od skoro deset miliona kvadratnih kilometara Kanada je druga po veličini država u svetu. U Kanadi je ilegalno zaključati vrata automobila u centru grada Čerčila, u Manitobi, u slučaju da neko treba da pobegne od polarnog medveda.

SRBI VOLE PREDGRADjE

Pratite li sportska dešavanja u ovoj severnoameričkoj zemlji?

Od sportskih događaja u Torontu bih posebno izdvojio NBA, hokej i bejzbol. Fudbal je sve popularniji. Ragbi je takođe zastupljen, a svake godine se održava i Rodžers kup na kome uživam gledajući Novaka Djokovića. Igrom slučaja sam naleteo na Novaka u jednom hotelu i imao prilike da se upoznam i popričam sa njim. Do sada, za ovo vreme koje sam u Kanadi, nisam propustio nijedan Rodžers kup.

Da li u komšiluku ili gradu imate prijatelje Srbe? Koliko ste povezani?

Iz nekog razloga naši ljudi vole predgrađa Toronta. To su zapravo odvojeni gradovi od centra i tamo ne zalazimo često. Uvek volim kad čujem naš jezik u prodavnici ili tržnom centru pa rado zastanem da popričam sa našim ljudima. Pre nekoliko godina sam krstio svog druga Srđana, sadašnjeg kuma, a iako živimo u istom gradu, može da prođe i po nekoliko meseci a da ne stignemo da se vidimo. Moji prijatelji i poslovni saradnici su mahom Kanađani, Grci, Iranci i Nemci. Ovde se svi osećamo kao Kanađani i nema osećaja da si građanin „drugog reda“.

Planirate li da se vratite u Srbiju?

Često mi postavljaju to pitanje, mada nisam o tome puno razmišljao. Vreme leti kad ste zauzeti i život je ovde je umnogome drugačiji nego kod nas. Trenutno sam srećan tu gde jesam, ali ko zna, možda se to i promeni jednog dana.

PROFIL

Miloš Tošić je rođen u Vranju, 29. februara 1980. Završio je OŠ „Vuk Karadžić“ i srednju Veterinarsku školu „Stevan Sinđelić“. Nakon dve godine napustio je prava i nastavio na Višoj školi za menadžment u Zaječaru. Diplomirao je 2003. na odseku za Opšti menadžment. Nedavno je stekao i diplomu kanadskog koledža „The Humber Institute of Technology and Advanced Learning“, poznat kao „Humber College“, i primio zvanje Certified in Management, od Kanadskog instituta za menadžment.

DANIJELA

Suprugu ste upoznali u Kanadi?

Svoju lepšu polovinu, Danijelu, upoznao sam u Torontu pre nešto više od deset godina, putem interneta. Dopisivanje je trajalo nekoliko meseci dok se nismo konačno sreli. Danas i dalje gradimo zajednički zivot. Ona je poreklom iz Osijeka, iz Hrvatske, i bavi se projektantskim poslom za jednu uspešnu građevinsku firmu u Torontu. Zajedno smo posetili Vranje i Hrvatsku u više navrata prilikom naših poseta Evropi.

.

PORODIČNO STABLO

Iz koje vranjske porodice potičete?

Odrastao sam u gornjem delu grada, na nekoliko minuta od gradske opštine. Tata Miomir  je bio čuveni advokat, boem i poznata gradska faca, koga i danas ljudi pamte i rado spominju. Završio je Pravni fakultet u Beogradu i stekao prijateljstva sa ljudima poput Veljka Guberine, reditelja Jovana Ristića ili Tome File, sa kojim je bio pripravnik kod Tominog oca, File Filote. Dok je živeo u Beogradu, cimer mu je bio čuveni Toma Zdravković. Malo ljudi zna da je tatina porodica sa majkine strane u bliskom srodstvu sa Justinom Popovićem.

A sa majčine strane?

Što se mamine porodice tiče, to su stari Vranjanci, poznati pod nadimkom „Ježinci“. Mamin deda po majci bio je jedan od najstarijih vranjskih trgovaca, Pera Stošić – Pera Ježa. Njihov dućan se nalazio na mestu današnje stare pošte u samom centru grada