Djoša ne ide po kafane

FAKTURE

JP „Vodovod“ je na ime troškova reprezentacije u prva četiri meseca ove godine potrošio 179.625,38 dinara, ili u proseku po mesecima, da zaokružimo, 45.000 dinara, jednu platu profesora srednje škole, što bi primetili „neprijatelji“ nove gradske vlasti. U odgovoru na novinarski zahtev iz „Vodovoda“ su odgovorili „da u ovom periodu nisu vršili uplate po fakturama u napred navedenu svrhu i nije vršen izbor ugostiteljskih objekata zato što ne postoji zakonska obaveza, shodno odredbama o javnim nabavkama“. Na pitanje zašto „Vodovod“ nije dostavio prateću dokumentaciju, Goran Djorđević, direktor ovog javnog preduzeća, odgovorio je u svom prepoznatljivom i karakterističnom stilu „da to nije učinio, jer je shodno važećem zakonu dužan da dostavi informaciju, a ne i kopije prateće dokumentacije“. (vidi okvir).

JP „Novi dom“ u prva četiri meseca ove godine utrošio je 139.471,93 dinara. Goran Petrović, direktor ovog javnog preduzeća, potencira „da neće probiti budžet firme predviđen za troškove reprezentacije za ovu godinu“ i obrazlaže zašto nije dostavio prateću dokumetaciju, što je predviđeno članom 5. Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja.

„Finansijskim planom preduzeća za 2017. predvićena su sredstva u iznosu nešto manjem od 500.000 dinara i taj iznos ne sme da se probije. A što se tiče dokumentacije, pošto sam direktor od 3. aprila, nisam hteo da mašem papirima na račun prethodnog direktora, to nije moj način“, naglašava Petrović.

Slobodan Ignjatović, prethodnik Petrovićev na položaju direktora „Novog doma“, u izjavi za Vranjske ne može da se pohvali dobrim pamćenjem.

„Ne mogu da se setim, nisam vodio evidenciju, ali pamtim kafane gde smo dočekali goste. To su Gradska meana, Pržar i Morava, drugih kafana se ne sećam“, priseća se Ignjatović.

Uvidom u dokumentaciju preduzeća, „Novi dom“ je koristio usluge tri ugostiteljska objekta u Vranju, restorana Gradska meana, Pržar i Morava. Kafanski cehovi kretali su se od 3.500, 6.000 i 8.000 dinara, a najveći ceh je napravljen 8. marta na Pržaru kada je za proslavu Dana žena plaćeno oko 38.000 dinara. U aprilu, mesecu u kome je kafanske račune potpisivao aktuelni direktor Goran Petrović, organizovane su dve sedeljke, jedna u Gradskoj meani, a druga „preko puta“, u restoranu Morava.

KOMPENZACIJA

JKP „Komrad“, za razliku od „Vodovoda“ i „Novog doma“, u potpunosti je ispoštovao Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja i dostavio iznos troškova reprezentacije u prva četiri meseca ove godine i kompletnu prateću dokumentaciju sa kopijama računa u ugostiteljskim objektima u Vranju. Momir Stoiljković, direktor „Komrada“, poručuje „da će uvek poštovati sve što važeći zakon iz ove oblasti nalaže, jer nema šta da krije kada je u pitanju reprezentacija“.

„Budžet predviđen finansijskim planom preduzeća za troškove reprezentacije nećemo probiti, to je iznos od 300.000 dinara, a deo ćemo izmiriti putem kompenzacije i nastojati da budemo štedljivi na ovom planu“, kaže Stoiljković.

„Komrad“ je u prva četiri meseca ove godine na ime troškova reprezentacije potrošio 120.865 dinara, a od tog iznosa u ugostiteljskim objektima 100.525 dinara, a u sopstvenim prostorijama 20.340 dinara. Najveći iznos je na računu u Pržaru, 58.560 dinara, prilikom proslave godišnjice postojanja preduzeća i to je najveći kafanski ceh koji je napravio „Komrad“. Za potrebe poslovnih partnera „sedeljke“ su organizovane u vranjskim restoranima Sofka, Papilon, Ponte bjanko i Kod Mrkelu 2, a ceh se kretao od 4.610 dinara, 6.705, 8.360, 12.220 i 14.590 dinara.

JP „Zavod za urbanizam“ u svom izveštaju o troškovima reprezentacije za prva četiri meseca tekuće godine napominje „da te troškove nije pravio u ugostiteljskim objektima“, što obrazlaže Miodrag Protić, direktor ovog javnog preduzeća.

„Troškovi reprezentacije će uvek biti skromni u našem preduzeću, jer moramo da poštujemo limitirane mogućnosti. Tu za kafane nema mesta, ali ne možemo da zaobiđemo 8. mart, Dan žena, kada smo našim koleginicama, a imamo ih 11, uručili poklon čestitke u iznosu od 2.000 dinara po osobi u prodavnici „Mona“, navodi Protić.

Ostali troškovi napravljeni su za potrebe zaposlenih, kafa, šećer, kisela voda, što se nabavlja jednom mesečno, stoji u izveštaju i kopiji dokumentacije koju je dostavio Zavod za urbanizam. Direktor Protić ne postavlja pitanje zakonske obaveze da javnosti dostavi izveštaj o troškovima reprezentacije i kopiju prateće dokumentacije.

„Uvek ćemo poštovati važeći zakon i novinarima dostavljati sve što traže, jer nemamo šta da krijemo“, kategoričan je direktor Zavoda za urbanizam.

JP „Uprava Banje“ u Vranjskoj Banji takođe je ispunila svoje obaveze shodno odredbama Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja i Vranjskim dostavila izveštaj o troškovima reprezentacije u prva četiri meseca tekuće godine i kopiju računa u ugostiteljskom objektu Morava u Vranju. To je jedina kafanska „sedeljka“ koju je napravilo ovo javno preduzeće sa cehom od 3.480 dinara, po čemu je rekorder u lokalnom javnom sektoru sa najmanjim iznosom reprezentacije. Ivica Milenković, direktor „Uprave Banje“, „priznaje“ da ne voli kafane.

„Iskreno, ne vilim kafane, ali ovaj račun napravljen je u restoranu Morava u Vranju za naše goste iz Niša koji su boravili u Vranjskoj Banji zbog bušotina termalne vode. I nadalje ćemo se ponašati najskromnije, jer smo samofinansirajuće preduzeće, treba obezbediti plate za radnike, pa je reprezentacija u drugom planu“, poručuje Milenković.

Direktor „Uprave Banje“, na kraju, precizira „da su planirana sredstva za nabavku usluga reprezentacije – ugostiteljske usluge ispod 500.000 dinara, ali da to ne znači nikakvu obavezu za ovo javno preduzeće koje se samofinansira i mora da vodi računa o svakom dinaru“.

BULATOVIĆ: JEDVA ČEKAM DA VIDIM KAKO TROŠE

Slaviša Bulatović, predsednik Gradskog odbora SNS u Vranju i narodni poslanik, reaguje na opasku novinara „da direktori javnih preduzeća, „Komrada“ i „Vodovoda“, ne poštuju Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja“.

„Predstavnici vlasti i direktori javnih preduzeća iz redova Srpske napredne stranke moraju da poštuju, ne samo taj zakon, već i sve ostale zakone. Lično ću insistirati da moraju da odgovore na sve novinarske zahteve onako kako to predviđa Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja. Na drugoj strani, jedva čekam da vidim kako su i koliko trošili na reprezentaciju i da ih pitam zašto su toliko trošili i zašto nisu bili štedljivi i racionalni“, nagoveštava Bulatović.

DjOŠA 1

 „Dostavili smo vam informaciju, jer zakon tako predviđa, a ne predviđa fakture, to nije informacija“, tvrdi Goran Djorđević, direktor JP „Vodovod“, reagujući na primedbu novinara da na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja iz ovog preduzeća nisu dostavili kopiju prateće dokumentacije.

Vranjske: Član 5. Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja predviđa ne samo uvid u dokumentaciju, već i dostavljanje kopije računa i drugih dokumenata!?

Djorđević: Ako je tako, žalite se povereniku!

Vranjske: Žalili smo se!

Djorđević: Dobro!

ZAKON JE JASAN

Član 5. Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja glasi:

„Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se kopija, na zahtev, uputi poštom, faksom ili elektronskom poštom ili na drugi način“.  

DjOŠA 2

U „minut do 12“, pred samo zaključenje ovog izdanja Vranjskih, Goran Djorđević, direktor „Vodovoda“, pozvao je redakciju lista i „izvinio se zbog nerazumevanja Zakona o dostupnosti informacija“.

„Bili ste u pravu, zato vam šaljem kopije faktura troškova reprezentacije iz kojih ćete videti kako smo u prva četiri meseca trošili sredstva predviđena za reprezentaciju“, reče „pokajnik“ Djoša i ispuni dato obećanje.

Vranjske su od finansijske službe „Vodovoda“ dobile 16 faktura iz perioda od 1. januara do 30. aprila ove godine na kojima su prikazani troškovi reprezentacije u internoj upotrebi. Radi se o „pazaru“ ovog javnog preduzeća kod firme „Leon konditors“ d. o. o. iz Vranja, na adresi Baba Zlatina ulica 9, od kojeg je nabavljana „razna roba“, čajevi, „nekst“ sokovi od različitog voća, kakao, koka-kola, „bivoda“, „rosa“, neskafe, „fanta“, salvete… Iznosi na fakturama su različiti i variraju od 500 do 11.000, 15.000, 20.000, pa do maksimalno 22.000 dinara.

U dostavljenim fakturama nije bilo nijednog kafanskog računa!