Uzbuna zbog uzbunjivača

UPRAVNI SUD

U međuvremenu, od Tomićeve smene do otkaza smestilo se nekoliko sudskih tužbi i prijava koje je on podneo protiv ljudi iz bivše firme i nje same, od kojih je jedna, ona Upravnog suda od 5. maja ove godine, već doneta u njegovu korisist i koju on posebno ističe:

„Kada sam smenjen sa mesta direktora i premešten na dužnost koordinatora, žalio sam se vladinoj Žalbenoj komisiji koja je potvrdila rešenje Poreske uprave. Ja sam sam se na rešenje Žalbene komisije žalio Upravnom sudu koji je poništio njeno rešenje“, kaže Tomić i daje na uvid ovu presudu.

Ako navode presude prevedemo na svakodnevni jezik, videćemo da je Upravni sud zaključio da nije bilo potrebe da se Tomić za stalno premešta na mesto koordinatora, te da je zakon povređen na štetu tužioca. Sud, konačno, obavezuje Žalbenu komisiju Vlade R. Srbije da „donese novo, na zakonu zasnovano rešenje“ u predviđenom roku koji je u toku.

Dok je čekao odluku suda, međutim, Tomić je, kako tvrdi, na poslu počeo da doživljava „hajku direktorke Stojanović“.

„Posle smene najpre sam prebačen na službu u Vladičin Han, a zatim, kada sam vraćen u Vranje, dobio sam rešenje za radno mesto inspektora kancelarijske kontrole, što je svojevrsna degradacija, pošto je Disciplinska komisija je konstatovala da sam nemarno obavljao posao u vezi jednog predmeta dok sam bio direktor“, priča Tomić.

Posle smene je, tvrdi, službenici za to zaduženoj u filijali Poreske uprave (tzv unutrašnje uzbunjivanje) slao dopise zbog kršenja zakona i propisa u svom i još nekim slučajevima, pozivajući se na Zakon o zaštiti uzbunjivača, ali je ona te prijave odbacivala.

„I ne samo to! Ona, protivno zakonu, nije zaštitila moj identitet kao uzbunjivača“, kaže Tomić.

Zbog toga se on obratio Višem sudu u Vranju gde je tužio Poresku upravu Vranje. Sud, na osnovu njegove tužbe 19. februara 2016. donosi privremenu meru po kojoj se zabranjuje premeštanje tužioca na niže radno mesto, konkretno u Vladičin Han, a sve na osnovu Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Tomić je krajem prošle godine, takođe kao uzbunjivač, poslao predstavku Upravnom inspektoratu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, o nezakonitom zapošljavanju jedne službenice u Poresku upravu.

Inspektorat je na ovaj dopis poslao Tomiću odgovor u kome se navodi da je bio u pravu, te da je direktorki naloženo da dotičnoj službenici otkaže ugovor o radu.

„Pre inspektora, o nepravilnosti pri zapošljavanju obavestio sam i službenicu za to zaduženu u Poreskoj upravi, ali sam od nje dobio izveštaj u kome je konstatovano kako nisam u pravu. Sve ovo dovelo je do otkaza“, ogorčen je Tomić.

Rešenje o otkazu donela je disciplinska komisija Poreske uprave, prema kojoj je Tomić odgovoran što se kao direktor tokom 2014. i 2015. nije izuzeo prilikom pravljenja spiskova za isplatu „mesečnih naknada za dolazak na posao i odlazak sa posla“:

„Navedenim posatupanjem imenovani je učinio težu povredu radne obaveze iz člana 109, stav 1 tačka 11 Zakona o državnim službenicima-neprijavljivanje interesa koji državni službenik ili s njime povezano lice može imati u vezi sa odlukom državnog organa u čijem donošenju učestvuje“, piše između ostalog u rešenju disciplinske mere o prestanku radnog odnosa.

„U prevodu, otkaz sam dobio jer sam naplaćivao putne troškove koji pripadaju ne samo meni, već svim zaposlenim ne samo u Poreskoj upravi. Na rešenje o prestanku radnog odnosa poslao sam tužbu vranjskom Osnovnom sudu i taj postupak je u toku“, kaže Tomić.

MOBING

On dodaje da je sve vreme mobingovan  na poslu, sve do uručenja otkaza:

„Stavljan sam u izolaciju, čitav kolektiv je počeo da me izbegava i niko nije hteo da priča sa mnom, radio sam u kancelariji bez grejanja po ciči zimi, premeštan mimo zakona na niža radna mesta, otvarana mi je lična pošta adresirana na moje ime ali na adresu Poreske uprave. Pošto mi je radni odnos prekinut zbog disciplinske mere, nisam imao pravo ni na otpremninu i sada sam na evidenciji NSZ. Duboko verujem da se radi o ličnim motivima direktorke Stojanović koja je na to mesto došla političkim vezama“, kaže Tomić.

Direktorka za Vranjske ponavlja reči sa početka da nema ništa lično protiv Tomića, odbijajući svaku pomisao da je tu došla preko politike (Stojanovićeva je sestra Srećka Pejkovića, načelnika okruga i člana SNS; p.a.):

„U Poreskoj upravi radim 20 godina, a pre ovog obavljala sam posao šefa Opštih poslova“, kaže ona uz savet da sve ostale podatke zatražimo od centrale Poreske uprave koja je „donela sve odluke u vezi Tomića“.

Kako god da se završe postupci koje je Tomić poveo protiv bivše firme, na delu je uzbuna zbog uzbunjivača!

ZAKON O ZAŠTITI UZBUNjIVAČA

„Uzbunjivač“ je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društv.

Lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog dostavljanja informacije.

Lice koje je ovlašćeno za prijem informacije dužno je da, štiti podatke o ličnosti uzbunjivača, odnosno podatke na osnovu kojih se može otkriti identitet uzbunjivača, osim ako se uzbunjivač ne saglasi sa otkrivanjem tih podataka, a u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.

Lice ovlašćeno za prijem informacije dužno je da prilikom prijema informacije, obavesti uzbunjivača da njegov identitet može biti otkriven nadležnom organu, ako bez otkrivanja identiteta uzbunjivača ne bi bilo moguće postupanje tog organa, kao i da ga obavesti o merama zaštite učesnika u krivičnom postupku

Uzbunjivanje može biti unutrašnje, spoljašnje ili uzbunjivanje javnosti.

Unutrašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije poslodavcu.

Spoljašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije ovlašćenom organu.

Uzbunjivanje javnosti je otkrivanje informacije sredstvima javnog informisanja, putem interneta, na javnim skupovima ili na drugi način kojim se obaveštenje može učiniti dostupnim javnosti.

Poslodavac je dužan da, u okviru svojih ovlašćenja, preduzme mere radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u vezi sa informacijom.

Poslodavac je dužan da, u okviru svojih ovlašćenja, zaštiti uzbunjivača od štetne radnje, kao i da preduzme neophodne mere radi obustavljanja štetne radnje i otklanjanja posledica štetne radnje.

Poslodavac ne sme preduzimati mere u cilju otkrivanja identiteta anonimnog uzbunjivača.

Poslodavac je dužan da svim radno angažovanim licima dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog zakona.

Poslodavac je dužan da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem.