ODUŠEVLjENjE
Godinama unazad salu su obilazili samo političari uz obećanje da će je završiti.
Nenad Antić, zamenik gradonačeknika je u više navrata obilazio unutrašnjost zgrade Doma kulture, koja ga je, priznaje, impresionirala:
„Oduševljen sam enterijerom. Mislio sam da Grad Vranje izradi i finansira projektno-tehničku dokumentaciju, i da se taj projekat nađe u planu kapitalnih investicija, koji treba uskoro da izradimo i usvojimo. Nakon toga trebalo bi da nađemo finansijera kako bi posao oko rekonstrukcije unutrašnjosti Doma kulture bio okončan. Investicija bi po mom mišljenju koštala nekoliko miliona evra“ kaže Antić.
Njegova želja je da se Dom kulture osposobi i da radi punim kapacitetom:
„Grad Vranje može da finansira projektno-tehničku dokumentaciju a da li ćemo i kada ćemo da nađemo investitora to je teško reći u ovom trenutku. To bi bilo ostvarenje mog životnog sna. Nadam se da ću u svom mandatu započeti realizaciju sređivanja unutrašnjosti objekta“, završava Antić.
Zgrada je građena prema projektu Zorana Petrovića, beogradskog arhitekte koji je u to vreme bio vrlo anagažovan u Srbiji. Pored pozornice, projektom su previđeni bioskop, garderobe i svlačionce, diskoteka, veliki hol za izložbe i dvorana za operu, muzej sa umetničkom galerijom na čak 850 metara kvadratnih, Istorisji arhiv, Biblioteka, redakcije „Slobodna reč“ i Radio Vranja. Deo projekta odnosi se na likovni i muzički kabinet, salu za balet, kuglanu, klub pionira,klub radio amatera. Sve to je trebalo da bude smešteno na 11.000 metara kvadratnih, u doba kada je Vranje imalo oko 30.000 stanovnika. U to vreme predsednik Skupštine opštine je bio Dragoljub Mitić, koji od 1982. godine živi u Beogradu. Kaže da je tada kulturni život grada bio u usponu, i da je to jedan od motiva da se gradi Dom kulture:
„Borina nedelja se afirmisala takvom brzinom da je prevazišla okvire lokalnog. U organizaciji „Borine nedelje“ najveći problem je bio nedostatak prostora za održavanje kulturnih manifestacija. Tada je Branko Golubović, samoinicijativno, bez našeg poziva i zahteva, predložio da privreda Vranja izgradi Dom kulture. On je nama objasnio da će Dom da izgradi Pamučni kombinat, ali da se kod radnika Kombinata ne sme stvoriti nezadovoljstvo, a da nosilac izgradnje bude cela privreda“, seća se Mitić.
Postignut je dogovor da sve privredne organizacije donesu odgovarajuće odluke o izdvajanju sredstava strogo namenski za izgradnju Doma kulture i da delegiraju svog predstavnika u Odboru za izgradnju. Za predsednika Odbora izbran je Branko Golubović, koji je je zbog narušenog zdravlja morao da ode u penziju, ubrzo je preminuo a Dom kulture je do danas ostao nezavršen:
„Tada smo izgradnju Doma preneli na SIZ kulture. Sekretar je bio Boško Trajković. On je tu obavezu preuzeo uz punu odgovornost i veoma angažovano. Bez sumnje on je to dobro radio u čemu mu je pomagao naš Vranjanac, izvesni gospodin Ružić, koji je tada bio direktor pozorišne scene u Zemunu. Napravili su i neke izmene u projektu. Predvideli su skromnije opremanje i izvršili prenamenu nekih prostora. To smo paralelno radili sa pripremom mesnog samodoprinosa“, objašnjava Dragoljub Mitić.
PREPREKE
Prema Mitićevom sećanju, sredstvima od samodoprinosa trebalo je završiti izgradnju Doma kulture 1981. godine. On, međutim, kaže da ne može nikome pa ni sebi da objasni zašto to nije učinjeno, a i ne zna o kojoj sumi novca je reč.
Arhitekta u penziji Nikola Manasijević, direktor Projektnog biroa „Novogradnje“,kaže da mu je žao što enterijer zgrade Doma kulture nije završen:
„Ne želim da ulazim u to da li je prepreka bila nedostatak novca. Moj i zadatak Projektnog biroa je bio da kompletiramo tehničku dokumentaciju. Zna se da finansije zavise od investitora, a investitor je bila Opština Vranje. Sa ove distance, kao arhitekta smatram da je potrebno, a moguće je, unutrašnjost zgrade završiti, iako nisam suguran u kakvom je stanju bina. Potrebno je da se enterijer završi. Mislim na podove, uvođenje instalacija, postavljanje unutrašnje rasvete, ventilacije i klima uređaje. Bilo kakvo narušavanje prvobitnog projekta ne dolazi u obzir. Šteta je da se posao ne završi do kraja“, smatra Manasijević.
Tokom vladavne socijalista, preprojektovn je prostor u kome je sada Galerija Narodnog muzeja,otvoren je Američki kutak pri Biblioteci i izgrađen Atrijum koji povezuje ulaz u zgradu Biblioteke i salu OKCE. Godine su prolazile i prolaze, a zgrada Doma kulture doživljava skromna saniranja, najčešće na krovu.
Bilo kako bilo, većina Vranjanaca je već zboravila na ogromnu rotirajuću binu sa hiljadu i sto mesta iz 1974. Zanimljivo je, međutim, da smo mi sami plaćali izgradnju zgrade, a ne znamo kolika je vrednost investicije. A do tad, umesto bine, okretaćemo se mi sami. Ali u mestu.
RADNA GRUPA
Aktuelna vlast, je nedavno formirala Radnu grupu za deo Doma kulture koji je u funkciji. Oni treba da utvrde koje su sve ustanove tamo, da li plaćaju komunalije, po kom pravnom osnovu su u Domu kulture, da se vidi ima li praznog prostora i da li su neki za adaptacaju. Radna grupa na čijem je čelu Slavoljub Stojmenović, pomoćnik gradonačelnika za infrastrukturu, treba da sagleda stanje u tom zdanju, kako bi Grad rasteretio admiisraciju jer je izvršena je deconalizacija objekta gde su sada komunalna policija i inspekcija i služba Dečje zaštite. Ovaj posao je inicirao Nenad Antić, zamenik gradonačelnika, radi racionalizacije gradske administracije.
ZoraN Antić (SPS) bivši gradonačelnik
KAO BEOGRADjANKA
„Što se unutrašnjosti zgrade tiče, ništa nismo mogli da uradimo jer je reč o ogromnom prostoru, sa pokretnom rotirajućom binom, za šta je bila potrebna velika suma novca. Ja sam imao ideju da se napravi zgrada slična Beograđanki. Smatrao sam da treba da se formira javno-privatno partnerstvo, da se „izvuku“ stubovi naviše i da tu bude poslovni cenar na nekoliko spratova. To bi bila najviša zgrada u Vranju, a na prizemlju sam mislio da budu ustanove kulture, parking prostor, čak i da se iskorisri ta velika sala i da to bude rerezentativni objekat u cenru grada. Mislili smo čak i da se zgrade oko nje sruše i da se potpuno otvori plato. Postoje i idejno rešenje i projekat, ali se nametnulo pitanje, šta raditi sa ovom zgradom. Ta zgrada ima perspektivu, može da se stavi u funkciju, može da bude jedan od najreprezentivnijih objekata na jugu Srbije, takve veličine i takvog luksuza, ali za to su zaista potrebna ozbiljna novčana sredstava. Pretpostvaljam da će za rekonstrukciju zgrade biti potrebno nekoliko miliona evra.
Nela Dimitrijević (DS), bivša većnica za kulturu
NIJE NAM ODOBREM PROJEKAT
Mi smo polušavali da preko projekta Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“ obezbedimo pare za rekonstrukciju krova Doma kuture. Projekat postoji i urađen je, ali nam nije odobren i nismo mogli ništa da uradimo. U okviru strategije razvoja kulture bila je ideja da se formira Kulturni cenar u Vranju koji bi ujedinio sva udruženja i likovna i književna i dramska, koja bi bila stacionirana u Domu kulture i da se u okviru toga uradi rekonstrukcija objekta i prenamena svih prostorija, jer tu ima mnogo onih kojima tu nije mesto
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.