Turistički biro za zapošljavanje

NETO PLATE

To se može jasno zaključiti iz dokumenata o transferu sredstava iz Grada prema TOV-u, gde se jasno navode cifre koje grad plaća novozaposlenima, a koje uopšte nisu male. Te plate se kreću od 14.000 dinara pa do 41.000 . Do danas, grad je na osnovu zapošljavanja samo petoro radnika, za pet meseci isplatio iz svoje kase, doduše bruto, oko 220.000 dinara mesečno, illi oko 1,1 milion dinara. Cifru valja duplirati za dupli broj radnika, što opet nije malo.

Kao da je to malo, ili, kako direktori vole da kažu, kao da je obim posla drastično uvećan, ovde po raznim ugovorima, privremenim, povremenim i sličnim poslovima, na određeno ili kako već, radi još najmanje osmoro ljudi, kao malo gde po Vranju. Čak i po zakonu ta situacija ne bi mogla da stoji, jer firma u Srbiji, kad joj se poveća obim posla, može da zaposli do 10 odsto od broja već postojećih radnika, što je ovde premašeno. Očekivano, niko ne vidi problem u ovoj situaciji jer svi učesnici utakmice, od gradskih čelnika do direktora TOV-a i njegovih zaposlenih, učestvuju u partijskoj podeli plena i smatraju to normalnim ponašanjem. Uz to, u TOV-u izgeda ima i zloupotreba finansijskih resursa, osim ako i to nije dogovoreno na višem mestu. Ali, treba poći redom da bi se čitava situacija shvatila na pravi način.

Zakon je hteo da od Nove godine Skijalište, Direkcija i Uprava Banje moraju da budu likvidirane. Vlast je našla rešenje, pa je Skijalište priključeno TOV-u, Direkcija „Vodovodu“ a Uprava Banje je prešla na samofinansiranje. Doduše, mora se reći da je vlast ustanovila princip koji  i pravi razne probleme na terenu: „Niko ne sme da ostane bez posla“. Pošto su likvidirane firme već zapošljavale na određeno ili privremeno, zahtev je bio da se i ti ljudi prevedu na platu kada pređu u novu firmu. I sve bi bilo u redu, i zakon sit i partijski igrači na plati, da se u TOV-u nije dogodila čudna situacija – tamo su na 10 odsto novih radnika pravo polagali i JS i SDPS. Muka je u činjenici da su to manjinski partneri koalicije, pa i nemaju gde da zapošljavaju osim u TOV-u. I, eto belaja.

Direktor TOV-a Saša Ivanov ne spori da ima osam novih radnika, ali tvrdi da su oni tu po dva osnova – zato što su neophodni za ostvarenje planova koji su pred firmom, i zato što su nasleđeni od Skijališta.

„Razumeo sam da je najveće zlo to privremeno zapošljavanje. Sada su ljudi zaposleni na određeno, na po tri meseca, i uklopljeni su u sistematizaciju. Nama su potrebni turizmolozi, i zato sam stavio rampu na partijsko zapošljavanje. Imali smo ljude na budžetu, ali ne i stručnjake“, objašnjava Ivanov.

Pomalo čudno, sad ispada da su u TOV-u, dok ga on nije preuzeo, radili pravnici i ekonomisti, da je sličan profil zaposlenih bio i u Skijalištu, a da nigde nije bilo turističkih radnika. I sad je to ispravljeno, tu su turizmolozi, pričaju i engleski… Samo, šta li rade oni stari radnici kad ovi novi kolo vode? Kako otkriva Ivanov, ponovo je počeo sa radom Dom na Besnoj kobili, pa  se tamo radi u dve smene – konobar, kuvar, recepcionar i turizmolog, plus vozač kombija. To sa kombijem je interesanto – TOV ga je dobio kao donaciju, ali sad pa ima vozača koji je zaposlen u firmi. Opet, smatraju u TOV-u, bolje i to nego da na prevoz privatnicima odlaze milioni, kakav je to bio slučaj ranije u Skijalištu.

ODREDjENO I NEODREDjENO

Da je situacija pomalo čudna potvrdio je i Aleksandar Stajić, šef SDPS-a  i pomoćnik gradonačelnika, koji kaže da u TOV-u ima ukupno devet radnika na određeno.

„Dejan Manić je tražio da prihvatimo petoro lljudi iiz Skijališta na određeno, i mi smo to učinili. Zaposlena su još tri turizmologa, jedan od njih magistar, i vozač kombija. Ništa posebno nije urađeno i niko nov nije primljen.  Nema nikakvog partijskog zapošljavanja, ni ljudi preko potrebnog broja“, kaže Stajić.

I tako, ima devet ljudi ne samo preko broja, nego preko dupliranja broja zaposlenih, ali, eto nema novih zapošljavanja, a kamoli da su ona partijska. Ima tu još jedan problem – Skijalište, iako je likvidirano, još uvek radi. Radi, jer se stvari moraju dovesti u red pre nego što se firma likvidira. I sad, u prostorijama Skijališta radi likividacioni tim na čelu sa Bobanom Petkovićem, ali i još šestoro ljudi koji mu pomažu u tom poslu, među kojima je i Dejan Manić, raniji direktor Skijališta. Po kom sistemu su pa oni birani?    

„Ja sam se papirološki obezbedio, jer sam pisao likvidacionom upravniku i on  je tamo dobio ljude koje je pismeno tražio“, objašnjava Ivanov.

Sad, druga zainteresovana strana, Jedinstvena Srbija, bolje rečeno njen čelnik Dejan Manić, imaju pomalo drugačije mišljenje o čitavom problemu. On kaže da je u Skijalištu bilo osam ljudi na određeno, a koalicioni dogovor podrazumevao je da se zaposle njih sedam.

– U TOV-u su zaposlili samo četiri, ali su zato zaposili neke druge, koji, po meni, nemaju veze sa planinom. Mi smo samo tražili poštovanje koalicionog sporazuma. Eto, zaposlili su ženu koja je proglašena za tehnološki višak u Skijalištu, što nije u skladu sa zakonom, i to za stalno“, objašnava Manić.

Po njemu, nije u redu da u Info centru, ili onom kiosku pored RTV Vranje radi četvoro ljudi na prihod od oko 20.000 dinara godišnje, al ajd sad.

NIKO POJMA NEMA

I tako, stvari idu svojim tokom, ali, malo šta se ovde sa sigornošću može zaključiti, osim da je Grad bio darežljiv pema TOV-u, pa ne samo da mu je broj zaposlenih uvećao sa 12 na 32, nego mu je odobrio i još nova i nova zapošljavanja. Jedni tvrde pet, drugi osam, treći devet…   Na kraju,  sve se plate razlikuju, a kako je to moguće ako su svi novozaposleni turizmolozi?

Muka je velika, ljudima se mora pomoći, poneka i partijska vajda ovajditi, i onda uopšte nije čudno da ovakva i slične priče uopšte postoje. Čudno je što zvanični organi na nju pristaju, pečatiraju je i prave se da je sve u redu. Čekaj  još ovo da rešimo, pa će vidimo, sintagma je koja odzvanja mnogim ovdašnjim glavama. A na pitanje „dokle više ovako“ verovatno niko ne odgovara zbog proste  činjenice da ne zna odgovor. Ili, srpskije rečeno, niko pojma nema.

TOV I VRANjSKA PLUS

Posebna priča vezana za TOV vodi ka najmlađoj lokalnoj televiziji, „Vranjskoj plus“. U dva navrata sa računa TOV-a ovoj medijskoj firmi, sa skromnim, gotovo nevidljivim programom, na račun je upaćeno po 100.000 dinara. Prvi put pare su im prenete za praćenje „Fijakerijade“, a drugi put zato što su pratili „Dane Vanja u Beogradu“. Sad, Ivanov nema jasan odgovor na pitanje zašto baš  „Vranjska plus“, po kom osnovu, kojim kvalitetom su to zaslužili, da li je bilo javnog poziva, tendera ili bilo čega sliičnog što bi onemogućilo da se radi kao nekada, kada se dvoje ljudi dogovore, naprave poslovno  tehnički sporazum i državne pare idu tamo gde ih oni upute. 

„Oni medijski prate. Sve to potiče iz Grada i mi radimo koliko možemo na tome. Imamo većnika i gradonačelnika, i to moramo da poštujemo. Što se kaže, to se sprovodi. Medijski prilozi su nam potrebni za promociju i arhivu“, objašnjava Ivanov.

On smatra da bi sve bilo bolje rešeno da je konkurs za sufinansiranje medija izašao nešto ranije, krajem prošle godine, i da bi to bilo izbegavanje svih dilema vezanih za ovo pitanje.

No, u Gradu tvrde da stvari ne stoje baš tako. Mića Mladenović, većnik za turizam i partijski drug Saše Ivanova, kaže da Grad ne snosi nikakvu odgovornost za poslovanje neke pojedine firme.

„O tom pitanju nemam nikakvu informaciju, nisam potpisnik ničega i nemam šta da kažem o tom poslu. Gradsko veće nije odlučivalo o tome, jer nije ni bilo nikakvih zahteva“, kaže Mladenović.

Vlasnica „Vranjske plus“ Mirjana Dodić nije odgovarala na telefonske pozive. Bilo kako bilo, pare legoše, po osnovu ugovora dve zainteresovane strane, na njihov račun. Po zakonu ili ne, neko će jednom i rasčivijati.