Surdulička veza

SAGLASJE

Privredno društvo „Ansal stil“ d. o. o. iz Beograda i Miloš Borovčanin, stečajni poverenik za vranjski „Zavarivač“ koji je u stečaju od 12. maja ove godine, potpisali su ugovor o zakupu proizvodnih hala ovog preduzeća, površine 10.000 kvadratnih metara, u saglasju sa Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika, i Ćirom Mitićem, stečajnim sudijom Privrednog suda u Leskovcu. Miloš Borovčanin, u skladu sa svojim strogo limitiranim ingerencijama, potvrdio je da je „Ansal stil“ zakupio hale „Zavarivača“.

„To je sve što mogu da kažem“, kratak je Borovčanin.

Nešto širu informaciju o zakupu dela imovine „Zavarivača“ pruža Branislav Popović, do 12. maja direktor ovog vranjskog preduzeća, aktuelni šef vranjske kancelarije Regionalne privredne komore Leskovac.

„Zakupac još nije ušao u hale, čeka se uključenje električne energije, ali je najvažnije što je obećao da u startu uposli 50 do 70 radnika, održi delatnost Zavarivača  i obnovi proizvodnju“, kaže Popović.

Još više detalja o zakupu hala u „Zavarivaču“ iznosi Zoran Dodić, predsednik Skupštine „Zavarivač inženjeringa“ koji je sudskom odlukom, a po tužbama 11 radnika za potraživanja od matične firme, postao njihovo vlasništvo.

„Ansal stil Dragana Lakićevića zakupio je hale Zavarivača koje su u vlasništvu države, ali pod hipotekom poverilaca, što će biti rešeno tokom stečajnog postupka, a za nas je najvažnije da naša imovina nije zakupljena, jer to ne bi bilo u skladu sa zakonom“, objašnjava Dodić.

Predsednik Skupštine „Zavarivač inženjeringa“, za razliku od Branislava Popovića, međutim, tvrdi „da je Lakićević već ušao u zakupljeni deo „Zavarivača“.

„Ovih dana nekoliko Lakićevićevih šlepera doteralo je materijal u hale, sada se čeka samo da bude uključena struja i da se krene sa radom“, napominje Dodić.

U odnosu na poslovičnu i empirijski uslovljenu opreznost i uzdržanost nekadašnjih radnika „Zavarivača“, Zoran Velinović, pomoćnik gradonačelnika za privredu, rad i zapošljavanje, sa optimizmom gleda na zakup hala „Zavarivača“ i mogućnost obnavljanja proizvodnje.

„Pozitivno ocenjujem zakup dela imovine Zavarivača, posebno zbog toga što je 155 radnika ovog preduzeća otišlo na socijalni program, a sada se otvara mogućnost da se zaposli pedesetak ljudi i održi delatnost, što je za mene svakako ohrabrujuća vest“, ističe Velinović.

DIL

Da je nekadašnji direktor „Mačkatice“ pokazao interesovanje da kupi „Zavarivač inženjering“ i time se ne zadrži samo na zakupu hala u „Zavarivaču“, potvrđuje i Slobodan Trajković, direktor „Zavarivač inženjeringa“.

„Pogađao se s nama kao na pijaci, verovatno računa na podršku svojih Surduličana koji su na istaknutim funkcijama u Beogradu i Vranju“, smatra Trajković.  

Branislav Popović, pak, negira da je deo surduličke veze kao logistike Draganu Lakićeviću i njegovom „Ansal stilu“.

„Do stečaja 12. maja, kao direktor bio sam u kontaktu sa zagrebačkim Vijaduktom, ali posle uvođenja stečaja nadležnost je prešla na stečajnog poverenika koji je sklopio ugovor sa Lakićevićem sa kojim ja nemam ništa. Uostalom, Lakićević neće zapošljavati Surduličane u Zavarivaču, već Vranjance, to treba da se zna“, kategoričan je Popović.

Za razliku od Popovića, Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, „nema komentar o postojanju surduličke veze u slučaju Lakićević i „Zavarivač“, uz uvažavanje nadležnosti Agencije za licenciranje stečajnih upravnika i stečajnog poverenika“, dok se Srećko Pejković, označen kao „četvrti ugao“ te „surduličke antivranjanske zavere“, nije javljao na više novinarskih poziva.

LAKIĆEVIĆ I MAČKATICA

STANOVI U BEOGRADU

Dragan Lakićević, diplomirani mašinski inženjer iz Surdulice, do 2002. godine bio je direktor „Mačkatice“ u Belom Polju u čijem sastavu su bili pogon livnice, pogon za proizvodnju brusnih ploča i pogon za proizvodnju električnih brojila. Poznat je kao direktor čvrste ruke i autokrata, zapamćen po otpuštanju poverenika UGS „Nezavisnost“, inženjera Milanče Spaskova, koji je u „Mačkatici“ formirao inicijativni odbor pomenutog sindikata. Ova fabrika sa oko 200 zaposlenih radnika privatizovana je pod sumnjivim okolnostima 2002. godine, kada je kupio Djorđe Nicović, kontraverzni beogradski biznismen, uz jaku logistiku Dragana Lakićevića koji je tada napustio SPS i priklonio se stranci Vladana Batića DHSS. Da paradoks bude veći, „Mačkatica“, koja je pod Nicovićem imala problematično poslovanje, posebno kad je propao ruski aranžman, 2008. odlazi u stečaj kada je 140 radnika ostalo bez posla, a u isto vreme Lakićević registruje svoju firmu „Ansal stil“ za proizvodnju rezervnih delova za rudarsku i mašinsku industriju. Od uvođenja stečaja pa do 2015. bilo je pet neuspešnih pokušaja prodaje imovine „Mačkatice“, pa je ona danas crna mrlja surduličke privrede. Paralelno s tim, u surduličkoj javnosti Lakićevića označavaju kao glavnog krivca za propast fabrike, zbog loše privatizacije na principima dogovorne ekomonije i tajkunskog pristupa, usmerenih na prodaju firme ispod cene, za manje od 200 miliona dinara, a kasnije po višestruko većoj ceni koja je smišljeno procenjena na 650 miliona dinara. Surduličani ga optužuju ga za navodno iznošenje novca u kiparske banke i kupovinu više stanova u Beogradu.

„ANSAL STIL“ NA DVE LOKACIJE

Privredno društvo „Ansal stil“ d. 0. 0. Beograd registrovano je u APR sa osnivačkim kapitalom od 40.377,25 dinara i sa zakonskim zastupnicima, Draganom Lakićevićem, direktorom i vlasnikom, i Lidijom Lakićević, njegovom suprugom. Sedište preduzeća je u Beogradu, a proizvodni pogon je u prostorijama preduzeća „Zvezda“ u Surdulici koje je privatizovano pod sumnjivim okolnostima 2002. godine u režiji Milana Kostadinovića, tadašnjeg direktora, bliskog socijalističkom establišmentu Surdulice toga vremena. „Ansal stil“ je u bliskim poslovnim odnosima sa rudnicima u Boru, Majdanpeku, Kostolcu i Kolubari i Livnicom „Ljig“ u istoimenoj varošici čije je akcije u većinskom paketu otkupio od malih akcionara Dragan Lakićević. Krajem 2009. na račun Dragana Lakićevića iznete su optužbe da je odradio štetne poslove za Livnicu „Ljig“, što je ocenjeno kao primer „burazersko-tajkunskog socijalizma sa recidivima dogovorne ekonomije iz 90-ih godina“.

PIK NA „ZAVARIVAČ INŽENjERING“

Dragan Lakićević je nedavno pokušao da napravi dogovor sa 11 akcionara „Zavarivač inženjeringa“ sa ciljem da kupi njihov udeo u ovom sudskim putem izdvojenom delu „Zavarivača“. Prva pogodba je propala, ali je vlasnicima „Zavarivač inženjeringa“ jasno zašto otcepljeni deo „Zavarivača“ želi da kupi Lakićević.

„Naša nepokretna imovina, pogon Vaga sa pripadajućim zemljištem od blizu 300 kvadratnih metara, kao i vozni park i celokupna oprema, što predstavlja našu pokretnu imovinu, privlačni su za Lakićevića, ali on bi to hteo da dobije za male pare, što nećemo dopustiti“, zajedno ističu Zoran Dodić, predsednik Skupštine i Slobodan Trajković, direktor.

TAJANSTVENI LAKIĆEVIĆ

Na telefonski poziv u petak 19. maja, sekretarica Dragana Lakićevića, obećala je razgovor sa novinarom do utorka u 9 sati ili odgovor na pitanja upućena mejlom istog dana u vezi cene zakupa, ponuđene cene za „Zavarivač inženjering“ i daljih planova sa vranjskim „Zavarivačem“. Do zaključenja lista, u utorak 23. maja do 15 sati, nije ostvaren kontakt sa Lakićevićem, iako je ista sekretarica tog dana oko 9,30 obećala kontakt novinara sa direktorom. Dragan Lakićević je zadržao istu odioznost prema medijima kao i početkom prve decenije ovog veka.