Narod protiv veštaka

NOVO VEĆE

Dok je običan, sa aspekta poznavanja prava laički svet komentarisao kako su potencijalne zatvorske kazne, izrečene prvostepenom presudom lekarima Civkarovskom i Kanačkom „blage, previsoke ili taman po meri“, četiri meseci nakon odluke Osnovnog suda u Vranju da ih osudi na po tri godine efektivne zatvorske kazne (uz zabranu bavljenja lekarskim pozivom, obojici na period od pet godina), Apelacioni sud u Nišu, nadležan da odlučuje po žalbama, ukinuo je prvostepenu, osuđujuću presudu. Podsećanja radi, obojica su nepravnosnažno osuđeni iz razloga što su 8. januara 2011. godine, u vremenu od 20.30 do 4.45 časova, na Dečjem odeljenju Bolnice u Vranju, kao dežurni lekari otorinolaringologije (Civkarovski) i anesteziologije (Kanački), navodno napravili stručne propuste u lečenju maloletne D.M. (5), što je za posledicu imalo smrt deteta.

U rešenju niškog Apelacionog suda (Kž.1 98/17), od 15. marta ove godine, kaže se da se „usvajanjem žalbi branilaca optuženih ukida presuda Osnovnog suda u Vranju (K.br.253/12) od 7. novembra prošle godine i predmet vraća na ponovno suđenje“.

„Ali, drugom krivičnom veću“, ključan je detalj iz rešenja Apelacionog suda u Nišu.

Ova stvar zanimljiva je iz tog razloga što neposredno viši sud (u ovom slučaju Apelacioni u Nišu), vrlo retko određuje da u ponovljenom postupku mora suditi drugi, a ne onaj sudija ili veće koje je donelo prvostpenu odluku. Apelacioni sud je, najpre, odlučujući po žalbama branilaca, „našao“ da su napravljene „bitne povrede krivičnog postupka“ iz člana 438, stav 1, tačka 11 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP). U zakonu piše da se ta povreda sastoji u tome što je „presuda nerazumljiva“. Izreka pobijane presude, smatraju u apelaciji, „nerazumljiva je u pogledu postojanja obeležja krivičnog dela iz člana 259, stav 4, u vezi sa članom 251, stav 3 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika. Da bi se ukopčalo šta znače navodi Apelacionog suda, neophodno je vratiti se na detalje iz prvostepene sudske odluke.

„Optuženi Civkarovski i Kanački u oglašeni krivim da su, prilikom lečenja D.M, „očigledno nesavesno postupali, iako su bili svesni da mogu prouzrokovati pogoršanje zdravstvenog stanja maloletne devojčice, ali su olako držali da do toga neće doći“.

„Nisu prepoznali životnu ugroženost deteta i činjenicu da prethodno data medikamentozna terapija ne dovodi do poboljšanja, nisu izvršili detaljne preglede iz domena svoje specijalnosti“, pisalo je u prvostepenoj, sada ukinutoj presudi vranjskog suda

U obrazloženju te, nepravnosnažne presude donete u Vranju, konkretno je navedeno da lekar Civkrovski „nije pregledao dete kako bi na osnovu pregleda „postavio dijagnozu akutne upale grlenog poklopca ždrela“. I kako bi sa kolegom Kanačkim „napravio plan lečenja, organizovao hitan transport deteta u operacionu salu i blagovremeno, bez odlaganja, pripremio neophodne instrumente za urgentnu traheotomiju“. Zamereno mu je u prvostepenoj presudi da „nije od optuženog Kanačkog zahtevao da preduzme intubaciju, radi obezbeđenja prohodnosti disajnog puta, pre nego što bi on obavio urgentnu traheotomiju“.

NEŠTO NIJE JASNO

Kanačkom je u prvom stepenu spočitano da „nije postigao dogovor sa optuženim Civkarovskim da ovaj maloletnu D.M. prebaci u operacionu salu, kako bi se pokušala intubacija u prisustvu specijaliste ORL (Civkarovskog), spremnog da učini hitnu traheotomiju u slučaju da postupak ne uspe zbog otoka grlenog poklopca i okolnog tkiva, zvog čega je zbrinjavanje disajnih puteva D.M. odloženo za najmanje 30 minuta“.

„Zbog toga je došlo do gubitka dragocenog vremena i daljeg pogoršanja zdravlja oštećene, što je direktno rezultiralo smrtnim ishodom“, pisalo je u prvostepenoj presudi.

Naknadni pokušaji traheotomoje „obavljeni su prekasno“, pisalo je u istoj presudi, „u fazi kada je došlo do nepovratnog oštećenja životno važnih organa (mozga i srca) i nastupanja smrti usled ugušenja“, zbog „potpuno zatvorenih gornjih disajnih puteva u početnom delu grkljana“.

Ovakva izreka prvostepene presude je za Apelacioni sud u Nišu bila „nerazumljiva“. U čemu se ta nerazjmljivost ogleda, pa najpre „u protivrečnim radnjama za koje su optuženi oglašeni krivim“, navode iz Apelacije.

„Iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela, proizilazi da je obaveza optuženog Civkarovskog bila da zahteva od optuženog Kanačkog da preduzme određene radnje u vezi sa lečenjem oštećene, a da je istovremeno Kanački bio u obavezi da se o tome dogovori sa Civkarovskim. Nejasno je, dakle, da li je u konkretnoj situaciji trebalo da postoji dogovor njih dvojice, ili je reč o propustu Civkarovskog koji nije izdao nalog Kanačkom“, obrazlažu „nerazumljivost“ prvostepene presude iz Apelacionog suda.

Nišlijama nije bila jasna još jedan stvar. Naime, tvrde da iz opisa radnji proizilazi, ali da je „ostalo nejasno da li je reč o saizvršilaštvu ili ne“.

„Činjenica je da se optuženima stavlja na teret, a u vezi s tim su i oglašeni krivim za po jedno krivično delo „teško delo protiv zdravlja ljudi“, iz člana 259, stav 4, u vezi sa članom 251, stav 3  uvezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika (KZ). Međutim, iz izreke proizilazi da su optuženi postupali kao saizvršioci i da su iz nehata zajednički izvršili krivično delo (njihove radnje su bile povezane i međusobno uslovljene, te zahtevale koordinisano postupanje), što izreku presude takođe čini nerazumljivom“, konstatuje sud u Nišu.

Ceneći navode prvostepene presude o ne/savesnosti dvojice lekara prilikom lečenja, Apelacioni sud dovodi u pitanje konstrukcije iz prvostepene presude „o očigledno nesavesnom postupanju“, obrazlažući da se „savesnost u postupanju pretpostavlja, a nesavesnost dokazima utvrđuje“. Oni tvrde da su dokazi u prilog nesavesnosti „izostali u pobijanoj presudi“, pa je ocena o „očiglednoj nesavesnosti“ od strane apelacije kvalifikovana kao „paušalna“.

U rešenju Apelacionog suda tvrdi se i da se „bitne povrede odredaba krivičnog postupka“, sastoje između ostalog i u tome što je činjenično stanje utvrđeno „samo na osnovu nalaza sudsko medicinskih odbora medicinskih fakulteta u Beogradu i Nišu i na iskazima predstavnika ta dva odbora saslušana na glavnom sudskom pretresu“.

„Čak su i odbrane optuženih dovedene u vezu sa veštačenjima dva sudsko-medicinska odbora, ne i sa ostalim dokazima, jer je na 27. strani prvostpene presude navedeno da odbrane branilaca nisu prihvaćene „jer su u suprotnosti sa nalazima i mišljenjima sudsko-medicinskih odbora“. To je u suprotnosti sa članom 419, stav dva Zakonika o krivičnom postupku (sud je dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice)“, navode iz Niša.

JOŠ NEKI LEKARI

Oni zameraju prvostepenom sudu da je prevideo „razliku u veštačenjima dva sudsko-medicinska odbora iz Beograda i Niša“. Naime, zbog zaključka vranjskog suda da oba veštačenja, beogradsko i niško, „upućuju na propuste Civkarovskog i Kanačkog“, prvostepeni sud „odbio je je predlog branilaca optuženih da i Sudsko-medicinski odbor u Novom sadu obavi veštačenje kako bi se otklonile suštinske razlike“. Apelacioni sud smatra da je to važno, „posebno u pogledu eventualne odgovornosti lekara Desanke Milenković i Slavka Živkovića“.

„Njih komisija veštaka iz Niša takođe označava kao lekare čiji su propusti u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa smrtnim ishodom, za razliku od Odbora u Beogradu koji propust vidi jedino u postupanjima optuženih Civkarovskog i Kanačkog“, navodi Apelacioni sud.

Dodaje se da je „neprihvatljivo obrazloženje da je krivična prijava protiv drugih lekara odbačena, jer je bitno utvrditi njihovu ulogu i da li je ona zaista u uzročnoj vezi sa opisanim propustom optuženih u lečenju“.  

„Posebno je trebalo voditi računa o tome da zadatak veštaka nije da utvrđuje da li postoji krivica na strani optuženih ili ne, već samo da daju mišljenje o tome da li su optuženi postupili suprotno pravilima struke, a da je utvrđivanje postojanja krivičnog dela i krivice optuženih isključivo u nadležnosti suda. Iz obrazloženja prvostepene presude proizilazi da su u ovom predmetu presudili veštaci“, zameraju iz niškog suda.

Na kraju se konstatuje da niški sud vraća predmet na ponovno suđenje prvostepenom sudu, „ali drugom sudskom veću“, nalazeći da je „to nužno radi otklanjanja navedenih bitnih povreda postupka, pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja“, po čemu je vranjski sud „obavezan da postupi“, posebno u pogledu „protivrečnosti nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke“.

Nekome će možda biti zanimljiv detalj da je apelacioni tužilac u Nišu, u dopisu KTŽ 135/17 od 26. januara ove godine, predložio da se žalbe branilaca okrivljenih odbiju kao naosnovane, a prvostepena presuda potvrdi. Kako to nije uvaženo, a prvostepena presuda je u nastavku ukinuta,  ponovni postupak protiv lekara Darka Civkarovskog i Slaviše Kanačkog počeće 16. juna pred krivičnim većem kojim će predsedavati Aleksandra Tošić-Arsić.

DRAGAN STOJANOV

ZADOVOLjNI SMO

Uz konstataciju da su timovi odbrane zadovoljni ukidanjem presude u Apelacionom sudu u Nišu, advokat Dragan STOJANOV, jedan od branilaca lekara Kanačkog, obrazlaže da je to zadovoljstvo posledica toga da je niški sud uvažio njihove primedbe.

„Apelacioni sud je u svom rešenju konstatovao ono što smo mi tvrdili tokom čitavog postupka. Zadovoljni smo i što je promenjeno veće koje će ubuduće postupati i nadamo se da će novi predsdnik veća utvrditi da li je i ko je sve od prisutnih lekara propustio da preduzme određenu radnju, pa da se na osnovu svega pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje“, navodi Stojanov. 

JOVAN ALEKSIĆ

SUDI SE OPTUŽENIM LICIMA

Punomoćnik porodice pokojne D.M, advokat Jovan ALEKSIĆ, konstatuje da je uobičajena stvar da viši sud ukine presudu nižeg, pa i da Apelaacioni sud odredi da se suđenje ponovi pred drugim većem, odnosno predsednikom veća.

„To je zakonska mogućnost. Moje iskustvo, međutim, govori da to nije baš česta pojava“.

Aleksić drži do stava da su u celoj priči „ključni nalazi i mišljenja sudsko medicinskih odbora iz Beograda i Niša“.

„Svi ostali dokazi su irelevantni. Iznenađen sam komentarom Apelacionog suda, jer se ovakvi predmeti i presuđuju na osnovu ekspertskih nalaza veštaka. Podsećam, oba odbora govore o krivici dvojice lekara i njihovim stručnim propustima. Treće, super-veštačenje, koje je tražila odbrana, po mom mišljenju je nepotrebno“, navodi Aleksić.

Aleksiću je čudan i zahtev Apelacionog suda za proširenje eventualne odgovornosti na druge lekare.

„U ovom predmetu postoje optužena lica. To su dva lekara i njima se sudi. Tih drugih lekara nema u optužnici i oni ne mogu biti deo ovog predmeta, jer nisu ni optuženi. To je strogo formalna stvar i utoliko me više čudi stav Apelacionog suda“, zaključuje Aleksić.

STOJADIN STANKOVIĆ

DVA SLUČAJA PROMENE VEĆA

Predsednik Osnovnog suda u Vranju Stojadin STANKOVIĆ, odgovarajući na pitanja redakcije Vranjskih, navodi da „viši sud, u postupku odlučivanja po žalbi, može u skladu sa zakonskim odredbama odrediti da u ponovnom postupku pred prvostpenim sudom postupa drugo veće“ nižeg suda.

„U ovoj godini, takvih slučajeva je bilo ukupno dva, računajući i predmet za koji ste tražili informaciju“, navodi Stanković, uz opasku da bi za pružanje informacije o broju ovakvih slučajeva u poslednje tri godine, što su Vranjske tražile, „bilo potrebno više vremena“.