Ljudi ili pretnja

SPINOVANjE

E sad, Vranjanci…

 Nisu samo komentari u pitanju, ovakva, pa i radikalnija „rešenja“ o migrantima u vranjskom Motelu, ali i generalno o migrantskoj krizi, možete čuti u svakoj vranjskoj mehani, na svakom vranjskom sokaku. I to neizbežno dovodi do pitanja – da li su Vranjanci, koji inače slove za miroljubiv i gostoprimljiv svet, u susretu sa prvim iskušenjem pokazali i svoje drugo lice, lice ksenofobije i netrpeljivosti prema drugom i drugačijem, koji je pritom u ljutoj nevolji?

Kao što se i očekivalo, u odbranu vaskolikog vranjanstva od migrantske pošasti i okupacije motela, prve su barjak podigle organizacije – srBske uzdanice poput „Obraza“ i „Naših“, a vranjski odbor „Dveri“ tim povodom je izdao i saopštenje za javnost, u kome se između ostalog kaže:

„Srpski pokret Dveri se najoštrije protivi otvaranju bilo kakvih prihvatnih centara za migrante u Vranju, poput ovog koji je najavljen, i za čije svrhe se renovira Motel „Vranje“. Smatramo da u trenutku kada susedna Makedonija pod pritiskom albanskih političara najavljuje tužbu za genocid protiv Srbije, a koalicioni partneri Aleksandra Vučića u takozvanoj vladi Kosova najavljuju formiranje vojske Kosova, otvaranje migrantskih centara na jugu Srbije predstavlja dodatni rizik za sigurnost građana na ovom području“.

Iz tih razloga „Dveri“ traže da odluku po ovom pitanju donesu građani Vranja na lokalnom referendumu. Ovo već sadrži i jake političke implikacije, pa „Dveri“ nastavljaju u tom tonu:

„Oni bi bez problema odobrili i odlaganje nuklearnog otpada na deponiji Meteris, kada bi dobili takvo naređenje iz Surdulice ili Beograda. Ako na to dodamo i njihovu sklonost prema korupciji i verovatnu nameru da pojedinci iz svega izvuku ličnu materijalnu korist, smatramo da se njihov sud o tome šta ugrožava bezbednost građana Vranja, a šta ne, ne možemo osloniti. Uvereni smo da će i svi oni koji su iz nekog interesa, straha, ili vere u lažna obećanja, dali svoj glas SNS-u ili SPS-u, ipak dobro razmisliti kad je u pitanju direktno ugrožavanje njih i njihove dece”.

Gradonačelnik Vranja, Slobodan Milenković misli da se to samo „spinuje“ i kaže da je u pitanju neutemeljen strah od nečega što je, nada se on, prolazno. Da li je bilo nekih ugrožavanja, retorički se pita Milenković, na čemu se zasnivaju ovakve tvrdnje?

„Setite se samo kolona migranata koje su ovuda prolazile 2014. i 2015. godine; mnoge sam i lično zbrinjavao na ortopediji. Nije bilo nikakvih incidentnih situacija, ali to ne znači da ne treba voditi računa da do takvih situacija ne dođe“, kaže gradonačelnik.

Milenković navodi primer Bujanovca, gde su u fabrici „Svetlost“ smešteni migranti, i ističe da negativnih pojava nije bilo.

„Biće sigurno pojedinačnih ispada, kao i do sada, ali se to ne sme generalizovati. Uostalom, verujem u nadležne organe koji će celu situaciju propratiti kako valja. Građanima bih poručio da se podsete pakla rata kroz koji smo i mi prošli, talasi migracija su išli prema zapadu, tako da mi nije jasna ta pojava ksenofobije koja se javlja na društvenim mrežama“.

Ivana Hadži Stošić, iz Romskog centra za demokratiju kaže ljudi povezuju migrante sa islamom i radikalnim islamizmom a ne sa ljudima koji beže od rata, bombi i stradanja. Kao da i mi kao nacija nismo prošli kroz isti egzodus pre samo 20 godina. „Oni će silovati našu decu“,  što se najčešće čuje nakon snimka kolektivnog silovanja devojčice u Nemačkoj ili će početi da nas raznose bombama. Migranti se ne posmatraju kao ljudi već kao pretnja.

„Da li smo mi sami spremni za ljude koji sa sobom donose i svoju sopstvenu kulturu? Imala sam tu sreću da boravim u Siriji pre rata i ne mogu opisati lepotu te zemlje, njihovu gostoprimljivost i dobroćudnost. Sirijci beže od rata. Da li ćemo se pokazati kao dobri domaćini, čime se vrlo često ponosimo, našom južnjačkom kulturom i mentalitetom. Migranti su stranci, ali je ksenofobija rastuća što pokazuje i istraživanje koje je sproveo Romski centar za demokratiju u okviru projekta STOP, podržanim od strane EU“, kaže Stošićeva.

Kako pobediti strah od nepoznatog sa tolikom medijskom kampanjom oko radikalnog islamizma i migranata? Migranti, kaže sagovornica, nisu radikalni islamisti, oni samo traže bolji život kao i mnogi od nas. „Edukacija lokalnog stanovništva o bogatstvu suživota sa ljudima različitih kultura, religija, nacionalnosti i rasa je ključ prihvatanja ovih ljudi i istovremeno podsećanje na reči Patrijarha Pavla:’Budimo ljudi’.

Za izvođača radova na renoviranju Motela na tenderu je izabrano GP „Banković“, već znamenito po svojim radovima na Institutu za majku i dete, Banku matičnih ćelija i „smrdljivim zgradama“ u Beogradu, te obnovi vranjskog pozorišta. Ovakvim odabirom, izgleda da smo našli odgovor na migrantsku krizu – formula „oplatol“.

„Ma, šta će nam još migranti – pita se jedan stari ovdašnji kolenović, redovan gost Motela u njegovo zlatno doba – pa mi Vranjanci smo si migranti u Vranje“!

ZORAN DIMIĆ, FILOZOF

Društvo u razvalinama

„Mene ne čudi to što Vranjanci iskazuju ksenofobičnost prema najavi da će se u bivšem Motelu formirati Centar za privremeni smeštaj izbeglica. Naša država u celini, a naročito lokalna zajednica u Vranju, predstavljaju jedno društvo u razvalinama. Ni mnogo jača, koherentnija i konzistentnija građanska društva u stabilnim zapadnim demokratijama ne mogu da se izbore sa problemom izbeglica i vrlo često na njega  reaguju ksenofobično. Otuda ne čudi što se to dešava i ovde u Vranju“, kaže doktor filozofije Zoran Dimić.

– Dakle – nastavlja Dimić – ja bih voleo da sada možemo da teoretišemo o problemu jednog ksenofobičnog društva na malo ozbiljniji način. Ali, za to nam je potrebna pretpostavka da uopšte imamo društvo. Međutim, problem Srbije, a naročito Vranja, je upravo u tome što nam pred našim vlastitim očima svakim danom ubrzano nestaje bilo kakva naznaka društva, a ostaje uboga raja kojom manipuliše takozvana „politička elita“.