Pravni veleslalom

RUPA U PODU

Saša IVANOV, direktor Turističke organizacije Vranje (TOV), koja se stara o Domu, kaže da je dobio jasne instrukcije kad ga je prvi put posetio.

„Kad sam ja išao prvi put upozorili su me da ne gazim na sredinu sobe, na ponjavče, da ne propadnem u sobu ispod. Jedan deo krova prokišnjava. Dom je u veoma lošem stanju, ali činimo sve da u najkraćem roku saniramo najurgentnije probleme“, kaže Ivanov.

On navodi da je ovde rešavanje dva pitanja „preduslov svih preduslova“, kako bi se sprečio dalje propadanje. Treba da se u Republičkom javnom pravobranilaštvu reši pravo prenosa korišćenja, sa JP Skijalište Besna kobila u likvidaciji, na TOV, kao i „zavrzlama oko zemljišta“ koje je u vlasništvu privatnih lica.

“Kad je postavljan ski lift Vetrena vodenica, došlo je do spora sa vlasnicima zemljišta na kome su skijaške staze”, slikovit je Ivanov.

Kad je 2008. osnovano JP Skijalište, da bi mogli da obavljaju delatnost, pojašnjava Ivanov, prave ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Planinarskim društvom, koji je posrednik.

„Umesto da Grad vrati imovinu sebi, pa da je da novoosnovanom preduzeću, oni sklapaju ugovor sa Planinarskim društvom. Taj ugovor je još uvek na snazi. U jednom članu ugovora stoji da je on istekao, ali u obaveštanju koje nam je Planinarsko društvo poslalo stoji da ako se ne odgovori, ugovor se produžava“, kaže direktor TOV.

U međuvremenu, „u krajnje pravno nenormalnoj situaciji“, da bi Dom mogao normalno da funkcioniše i da bi ljude koji asfaltiraju put smestili na spavanje i ishranu, TOV pravi aneks ugovora sa Skijalištem, najpre na mesec dana, pa na dva, jer su dobili obećanje od Javnog pravobranilaštva da će u tom period pravni problem biti rešen.

„Skijalište Besna kobila imaju aktivan ugovor, a aneksom se samo prenosi pravo na TOV da u ovom periodu imamo pravo da koristimo Dom, alat i sitan inventar. Nismo smeli da menjamo namenu objekta, i morali smo da ga održavamo u stanju u kom smo ga dobili, sve dok Grad ne reši pravni problem oko prenosa prava korišćenja. Sad čekamo da se sve reši i funkcionišemo na osnovu aneksa ugovora“, objašnjava suštinu problema Ivanov.

Meštani, ljudi koji gore imaju vikendice su godinama pomagali Dom, davali rekvizite za teretanu, stolove za stoni-tenis, radili su na čišćenju prilaznog puta, pomagali i finansijski i radom. Likvidacioni upravnik trebalo je da ode i vidi u kakvom stanju mu se nalazi Dom, priča Ivanov, i da se angažuju lica da operu posteljinu i čaršave.

Novembra prošle godine doneta je odluka da se JP Skijalište likvidira. Ne vodi se pri tom računa, objašnjava Ivanov, na koga se vodi Dom, koje su ugovorne obaveze, da bi decembra 2016. Skupština izabrala njega kao novog direktora sa ciljem da se Skijalište spoji sa TOV, kako ljudi ne bi ostali bez posla.

„Time dobijam totalno pravno ludilo. Dolazi dvadeset radnika Skijališta, koje preuzimam, plus postojeći, a istovremeno nemam objekat u kome ću da radim. Pokušavamo već pet meseci da rešimo taj pravni problem. Imali smo ideju da od ugovora koji je Planinarsko društvo potpisalo sa Skijalištem automatski napravimo novi, da umesto Skijališta bude Turistička. Ni to ne prolazi, pa Javno pravobranilaštvo dobija zahtev da pravno reši status Doma, tako što će pravo korišćenja Doma prebaciti na Grad, a sa Grada na Turističku organizaciju”.

Ivanov navodi i drugi problem, da su od osnivanja Skijališta 2008. mogli makar da reše pravno pitanje Doma i zemljišta.

„Umesto da se prvo reši pitanje zemljišta, prethodna rukovodstva su pravila žičaru i ukopavali kablove. Infrastrukturni objekti su rađeni bez da se reši pravna svojina zemljišta. Na tom zemljištu koje nije u vlasništvu imaš ukopane energetske kablove, žičaru koja godinama funkcioniše. Postavlja se i pitanje ko je njima davao dozvolu da prave infrastrukturne objekte na tuđem zemljištu“, pita se Ivanov.

KILOMETRI

Predeli za skijanje na Besnoj kobili su idealni, nema šume, samo pašnjaci i trava. Ovde je prirodno bogatstvo, sa odličnom konfiguracijom terena.

„Ako se razvije posao sa skijanjem, 12.000 skijaša na sat, dva dana da radimo punim kapacitetom,to je oko 50.000 evra nedeljno, odnosno 200.000 mesečno. Već posle godinu dana, svake godine u budžetu bismo imali dva miliona evra prihoda“, kalkuliše Ivanov.

Radnik TOV za realizaciju projekata na Besnoj kobili Djorđe DEDINAC, smatra da je ulaganje u ski-staze i liftove – ulaganje u budućnost i mogućnost velikih prihoda.

„Svo zemljište od Planinarskog doma do Musulja, ukupne površine 65 hektara i više od sto parcela, država je trebalo da proglasi javnim interesom zbog izgradnje skijališta, još onda kad je formirano preduzeće. Da su to uradili 2008. kad su osnovali firmu, ne bi bilo problema ni oko zemljišta, ni sa sudskim sporovima“, kaže Dedinac.

Kapacitet jednog ski-lifta bio bi 1.200 skijaša na sat, a drugog 500. Prosečan nagib padine je 37,5 stepeni, sa pet alpskih staza i jednim veznim putem, pa se dobija ukupna dužina od 11 kilometara staze. Poređenja radi, Stara planina ima šest kilometara, i nema kvalitet staza, ni što se tiče dužine, ni što se tiče nagiba, slažu se naši sagovornici.

„To Besnu kobilu svrstava u drugo skijalište u Srbiji, ako govorimo o skijanju, ne o smeštajnim kapacitetima“.

Sa 20 do 30 hiljada evra mogu da se naprave kompletno novi krov Planinarskog doma, spoljna izolacija i stolarija. Poslednji put  objekat je krečen 2013, a kuhinja i restoran 2015. Dom je napravljen 1950. i prvi je posleratni objekat tog tipa u bivšoj Jugoslaviji. Drugi deo dograđen je 1983. i u funkciji je od zime naredne godine.

Ali, sve je to džaba ako objekat propadne i uruši se i ako se ne reše sporna pitanja oko zemljišta. A kod nas je to vrlo moguće.

 ZORAN VELINOVIĆ, BIVŠI DIREKTOR SKIJALIŠTA

POSTAVLjAJTE ŽIČARE

„Skijalište Besna kobila ne treba da se bavi ugostiteljstvom, već postavljanjem žica i pravljenjem staza. To vrlo dobro zna sadašnji direktor Ivanov koga maksimalno podržavam, ima odličnu viziju. Pokušva da postavi žičaru „Duboka 2″, koja je bila dopremljena sa Kopaonika još pre sedam ili osam godina, i stoji u Alatnici u Bujanovcu“, kaže Velinović, direktor Skijališta u period od februara 2010. do marta 2011.

Planinarski dom zahteva da tu radi desetak ljudi, nekoliko konobara i kuvara, čistačica, neko na recepciji, upravnik, ali pitanje je koliko rentabilno s obzirom da preduzeće nikad nije imalo punu podršku, konkretno, osnovnih škola, smatra bivši direktor

Da je Planinarski dom u sistemu Skijališta Srbije, verovatno bi jednom u tri godine Republika donela odluku da se investira na Besnoj kobili, kao što se investira na Staroj planini, Goču, Divčibarama, Zlatiboru i drugim planinama.

„Kad sam ja bio direktor, preduzeće je imalo budžet 15 miliona dinara. Nakon toga znam da je išlo i do 50 miliona, što se tiče finansijskog plana i sredstava koja su dobijana iz budžeta Grada. Polovina je bila namenjana za plate, jedan deo za pripremanje tehničke dokumentacije, deo za održavanje kancelarija, i eventualno za ostale troškove na planini. Imali smo i sopstvena sredstva godišnje koja je Dom zarađivao od turista, spavanja, hrane“, kaže Velinović.

 SLOBODAN MILENKOVIĆ, GRADONAČELNIK

PRAVNI STATUS

„Prvo što Grad mora da učini je regulisanje pravnog statusa Planinarskog doma, jer je to preduslov za bilo koje investiranje. Do tada intervencije Grada će se svesti na tekuće održavanje. Nesumnjivo je da je Besna kobila neiskorišćen priridni i turistički potencijal. Cilj je da uz pomoć države, a tu pre svega mislim na JP Skijališta Srbije, od Besne kobile napravi ozbiljan skijaški i turistički centar. Uređuje se infrastruktura, u toku su radovi na asfaltiranju deonice puta Kriva Feja – Gornja Ljubata, zajedno sa Ministarstvom privrede. Participacija grada je 25 miliona dinara. Takođe je potrebno da zajedno sa TOV osmislimo sadržaje i oživimo funkcionisanje Planinarskog doma“, kaže Milenković.

 LIČNA KARTA PLANINARSKOG DOMA

Planinarki dom „Dragan Spasić“ na Besnoj kobili nalazi se na katastarskoj parceli 9564, koja je vlasništvo Republike Srbije, a nosilac prava je Planinarsko društvo Vranje. Površina parcele  je 2.159 metara kvadratnih, a površina Planinarskog doma – 401 metar kvadratnih u osnovi.
Stari deo doma je građen 1949 i 1950. godine i pušten u rad 1951. Novi deo doma je građen 1983. godine i pušten u rad 1984. Kapacitet je 60 ležajeva u četrnaest soba. U okviru Doma se nalazi i restoran sa 70 mesta. Pored parcele na kojoj se nalazi dom, postoji još jedna parcela na kojoj je nosilac prava Planinarsko društvo Vranje. To je parcela broj 9565, površine 1.921 metara kvadratnih.

JP Skijalište Besna kobila je osnovano 26. februara 2008, odlukom Skupštine opštine Vranje, a likvidirano 14. februara 2017.