Posledica emocija

Vaša prva aktivnost je vezana za  akciju koju je organizovao Odbor za ljuska prava, za šta ste dobili zahvalnicu. Šta se kasnije dešavalo?

STRIZE-TRAJKOVIĆ: Da, ali je  bilo i projektnih predloga koji nam,  doduše, nisu doneli neku veću finansijsku sigurnost, ali su nam omogućili da učestvujemo na seminarima i tako edukujemo članstvo u pravcu ojačanja civilnog sektora.

TRAJKOVIĆ: Često smo bili angažovani u mnogim kulturnim manifestacijama koje je organizovala ili lokalna samouprava ili opštinske institucije kulture ili organizacije neprofitnog sektora. Kao volonteri smo čak i inicirali održavanje „Letnjeg ateljea“ u Vranju pre pet godina i pošto je ova inicijativa zaživela možemo reći da je prerasla u tradiciju.

ILIĆ: „Svetosavsku nedelju“ koju organizuje Grad podržali smo našim profesionalnim angažovanjem tako što smo organizovali radionice sa školskom decom čiji su se radovi prodavali, a prihod od prodaje je bio uplaćen na račun bolesne dece. Sve akcije su bile volonterske. Organizovali smo radionice u krugu Udruženja MS-a, Udruženju obolelih od dečije i cerebralne paralize „Sunce“ iz Vranja, Udruženju „Srpski domaćin“ iz Vranjske Banje. Izradili smo suvenire za predstavljanje udruženja „Pozitiv“ u Guči 2014., bavili smo se ukrašavanjem predmeta od drveta za manifestacije„ Karanfil devojče“ i „Dani Vranja“.

TRAJKOVIĆ: Izradili smo poklone u okviru tradicionalne posete Udruženja iz Soluna „Φως του Χριστού“ koji im se uručuju na Lazarevoj suboti, potom smo oslikali treći sprat, hodnik, čekaonicu i hol Dečjeg odeljenja u Vranju, zatim zid sportskog centara „Kunjak“ u Vladičinom Hauni dečju igraonicu „Vila Ani“.

ŽIVKOVIĆ:Oslikali smo i zidove u OŠ „Dositej Obradović“ u Vranju, dok smo za scenografiju u OŠ „Svetozar Marković“ bili edukatori na projektima MS-a i DCDP-a Sunce, NEXUS Vranje, turističke organizacije Vranja i Raške.

STRIZE-TRAJKOVIĆ:Svojim radovima smo učestvovali po treći put na Međunarodnoj strip koloniji u Raškoj. Tamo smo imali i izložbu slika Udruženja „Folk“.

Kada se susretnete sa belim zidovima, šta se dešava sa vašim emocijama a šta sa raciom? Šta prevagne?

STRIZE-TRAJKOVIĆ: Naše okupljanje i naše druženje je „posledica“, emocija. U „Folk“  smo ušli dobrovoljno i do sada smo razrešili deo oko toga ko radi koji deo posla. Profesionalci smo pa nam deo racionalnog nije opterećenje. U trenutku kada neko i posustane tu su ostali da nadomeste trenutnu slabost.

ŽIVKOVIĆ:Što se tiče izbora teme uvek prevagnu emocije, uvek želimo da odradimo odgovarajuću temu shodno ustanovi koju oslikavamo. Uglavnom oslikavamo prostore namenjene deci tako da su nam i teme prilagođene njima. To su likovi iz crtanih filmova za koje su deca a i mi sami emotivno vezani.

Ideje vam ne manjkaju, ali na koje projekte ste posebno ponosni?

ILIĆ:To je rad na Dečjem odeljenju. Sam posao na pedijatriji je bio poseban izazov za nas, jer smo hteli da deci i njihovim roditeljima, u teškoj situaciji, oplemenimo prostor i učinimo da se ukoliko je to moguće bar u tom prostoru osećaju prijatnije.Bilo je jako zanimljivo raditi tamo.

TRAJKOVIĆ:Tokom našeg boravka deca su zajedno sa roditeljima izlazila u hodnik.  Smejala su  se i radovala likovima iz crtanih filmova i priča koje su prepoznali. Osoblje pedijatrije nam je maksimalno izašlo u susret sredivši zidove i pripremajući površine za naš rad.

STRIZE-TRAJKOVIĆ:To  je ujedno i projekat koji je naišao na najpozitivnije reakcije građana i ukoliko smo uspeli da deci olakšamo vreme koje provode tamo, onda smo ispunili svoju misiju.

Šta je komplikovanije oslikati, enterijer ili eksponate van ustanove?

ŽIVKOVIĆ: Do sada smo uglavnom radili u zatvorenom prostoru, ali verujemo da nam i bilo koja druga  intervencija ne bi predstavljala problem. Za  ovo vreme stekli smo široki krug prijatelja, što kolega, što ljudi iz drugih branši.

ILIĆ: Ono što ne znamo pitamo i tražimo pomoć. Problem kod oslikavanja enterijera je osvetljenje jer mi ove projekte uglavnom radimo  popodne ili u večernjim časovima.

Već ste imali tri samostalne izložbe? Kako se u takvim prilikama pravi postavka?

STRIZE-TRAJKOVIĆ:Naše postavke nisu konceptualne, već autorske. Obično procenjujemo po prostoru u kome izlažemo i od toga zavisi broj dela sa kojima se predstavljamo. Odgovornost je na pojedincu.

TRAJKOVIĆ:Na naše izložbe dolaze ljudi zainteresovani za različite vrste likovne umetnosti, što im mi kao grupa i nudimo. Dok Vladimir na grupnim izložbama izlaže grafike, ikone i slike sa motivima mora i brodova, ja učestvujem sa svojim slikama koje za temu imaju pejzažne predele iz mog detinjstva.

ILIĆ: Za sve sladokusce boja i tema iz svakodnevnog života tu je Ljilja sa svojim mrtvim prirodama, cvećem i temama sa kojima se svi susrećemo svakodnevno.

ŽIVKOVIĆ:Za one  okrenute pop kulturi tu su moji radovi, bilo da su to ilustracije inspirisane filmom, stripom, modne ili dečije,tako da je to spoj raznih tema i tehnika koje su ljudima zanimljivi.

Na kakav odjek nailazi rad grupe „Folk“ u gradu gde ima više od sto umetnika?

TRAJKOVIĆ:Povratne informacije koje dobijamo neposredno ili preko društvenih mreža su uvek do sada bile pozitivne, što nam pričinjava zadovoljstvo i satisfakciju.

STRIZE-TRAJKOVIĆ:Spremni smo da čujemo i konstruktivnu kritiku i uvažimo mišljenje kolega. Reakcije naših kolega, sugrađana su za sada samo pozitivne.

Ljiljana i Dejan su pripadnici srednje generacije umetnika, dok su Vlada i Miloš nešto mlađi. Ko kreira koncept „Folka“?

ILIĆ:Ljilja organizuje aktivnosti, a u samom konceptu učestvuju svi članovi. Jedan klasičan radni sastanak protiče tako što se bira tema, stil i tehnika kojom će se raditi kao i procenjivanje prostora i vremenskog perioda za koji ćemo projekat završiti.

ŽIVKOVIĆ: Kada znamo osnovne stvari jednog projekta krećemo u razrađivanje detalja i to su uglavnom tehničke prirode tipa, koliko nam boje treba i koje ćemo alate koristiti  kao i raspodela posla. Ljilja i Dejan su zaduženi za široke površine, a Vladimir i ja za detalje i završnicu.

Vi ste diplomirani slikari, grafičari i dizajneri. Svako od vas se i samostalno predstavlja. Koliko je jednostavno ili komplikovano kada treba da delujete u oviru grupe?

STRIZE-TRAJKOVIĆ:To je olakšavajuće, svako nosi deo odgovornosti i obaveza. Stvar je dogovora, a nama to nije nikada bio problem. Mi smo jedni drugima podrška. Kao što smo već rekli svako od nas doprinosi svojim jedinstvenim stilom koji je karakterističan samo za njega.

TRAJKOVIĆ:Ljudi na našim izložbama mogu videti ekspresionizam, impresionizam, tradicionalno slikarstvo, apstrakciju i sve one pravce kojima se svako od nas individualno bavi.

ŽIVKOVIĆ:Svi se bavimo različitim temama i tehnikama pa su i ljudi koji posećuju naše izložbe raznoliki, od starih majstora do „new age“ umetnika koji se bave konceptualnom umetnošću i multimedijom.

Kreirate li godišnji program u okviru grupe?

TRAJKOVIĆ: Smatramo da je od izuzetne važnosti da uspešnim i konkretnim primerom pokažemo ostalima šta sve možemo mi, kao građani, da uradimo  sami, našim sopstvenim trudom. Naša namera je da animiramo i oživimo opustele i klonule delove svakog segmenta našeg neposrednog okruženja i da svaku dalju aktivnost usmerimo ka njihovom poboljšanju.

STRIZE-TRAJKOVIĆ:Želeli bi smo da  organizujemo edukacije, kurseve, seminare, da edukujemo i osnažujemo i naše članstvo u borbi za prosperitetnijim društvom, da organizujemo kulturna i sportska dešavanja i pozivamo eminentne stručnjake iz različitih oblasti.

Šta ste planirali za ovu godinu da oplemenite?

TRAJKOVIĆ: Planirali smo da nastavimo oslikavanje drugog sprata Dečjeg oeljenja. Konkurisali smo preko Grada za sufinansiranje projekta iz oblasti kulture, ali  nažalost, nismo prošli. Da bi se ovakav projekat realizovao potrebna nam je podrška i razumevanje institucija.

ŽIVKOVIĆ:Ono što nas očekuje je četvrto učešće na Međunarodnoj koloniji stripa „Raška“,  2017.

STRIZE-TRAJKOVIĆ: Svoje ideje želimo da pretočimo u realnost putem konkursa na lokalnom, državnom i međunarodnom nivou, da nastavimo da sarađujemo sa strukom i ljudima dobre volje.

DRUGI GRADOVI

Predstavljali ste se i u drugim gradovima Srbije. Kako reaguju umetnici i ljubitelji umetnosti van Vranja?

STRIZE-TRAJKOVIĆ:Naziv grupe ih u početku zaintrigira, bude jako interesantno, a i sama koncepcija im je zanimljiva, imaju želju da sarađujemo i hoće da organizuju sa nama slične aktivnosti u svojim gradovima.

TRAJKOVIĆ:U svim gradovima gde smo nastupali do sada uspostavili smo kontakte sa kolegama umetnicima i otvorili vrata za dalju saradnju.

Profil

„FOLK“ je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje čiji je cilj uspostavljanje komunikacije na svim nivoima i uspostavljanje ekonomske, kulturne i socijalne stabilnosti, očuvanje životne sredine i kulturnog nasleđa na teritoriji opština Pčinjskog okruga. Odluke u organizaciji donosi Skupština, predsednik ili zamenik predsednika. Udruženje je sastavljeno od   volontera i trenutno ih ima petnaest. Članovi „FOLK“-a su iz Vranja i aktivnosti sprovode na teritoriji Pčinjskog okruga.