Vranje je uspavan grad

PIŠE SE O LjUBAVI

Obojica povučeni iskustvom iz drugih gradova i nezadovoljstvom da se u Vranju očito ništa ne dešava po pitanju kvalitetnih kulturnih projekata, došli su na ideju da osnuju poetsku grupu sa željom da se tradicionalno održavaju kulturne večeri.

„Sa Ivanom smo se mimoilazili na sličnim večerima poezije i proze, a u Vranju smo se upoznali pre otprilike četiri meseca, koliko živi Stihija. Njome smo želeli da oživimo pisanu reč na jedan nekonvecionalan način i da izađemo iz klasičnog izvođenja poezije. Koncepcija večeri je takva da se u dva kruga čitaju po dve pesme ili kraći prozni tekst. Pre zakazane večeri, učesnici nam šalju njihove pesme i tekstove na mejl, a onda dođu da se družimo“, objašnjava.

Sa pisanijama, Nemanja je počeo još u trećem razredu osnovne škole. Napisao je, seća se, prvu pesmu u leksikonu, a nešto ozbiljniju u sedmom ili osmom razredu. Nakon završene vranjske gimnazije, otišao je van grada, ulazio ozbiljnije u pesničke vode, posećivao različite večeri na kojima se poezija čitala i video kako takva stvar funkcioniše u drugim gradovima.

„Imamo više ciljeva. Jedan od njih je da zaživi književna scena u Vranju, da se doživi pisana reč baš blisko, da se oseti dodir sa publikom i intiman odnos sa pisanom rečju. Veče poezije je jedno vrlo slobodno veče, nije ograničeno nikakvim pravilima, atmosfera je izuzetno prijatna. Ovom prilikom pozivam i profesore književnosti da se uključe. Ljudi koji nešto znaju, neka dođu i pokažu to ili neka samo dođu i prisustvuju“, kaže.

Stihija je, navodi, nastala povodom okupljanja stvaralaca i ljubitelja pisane reči, ne samo onlajn nego i uživo, a jedan od ciljeva je da se uključe u to što više mladih sugrađana.

„Svi su dobrodošli, to želim da naglasim, ali akcenat se stavlja na mlade i buđenje njihovog talenta. Ima onih koji razmišljaju ‘ja sam ovo napisao i šta sad’ ili ‘stidim se, ne znam kome da pokažem’. A ovim želimo da dođu i vide da smo svi isti. Onda mogu da se osmele i nastave sa pisanjem. Uverili smo se da ima talentovanih. Svaki put nam dolaze neki novi klinci. Večeri se održavaju jednom mesečno, uglavnom četvrtkom u kafiću !!!!!!!!!!!!!The Riff. Jeste mali prostor, ali nam je srce puno”, sa ponosom govori naš sagovornik.

Od nastanka Stihije, do sada, organizovane su tri večeri, u planu je i četrvta, sredinom maja. Odziv Vranjanaca je, kako kaže, iznenađujuće dobar.

„Sasvim smo zadovoljni odzivom ljudi. Otprilke je nas desetak autora sa brojnijom publikom. Ivan slemuje. Slem poezija je performerska. U sebi sadrži poeziju i performans. Stihija je otvorena za svakog, za svaki vid saradnje i nove predloge. Slobodnog je karaktera, prepliću se razne teme, ali ništa škakljivo. Ljubav je uvek popularna tema. Neko je iskazuje na patetičan način, neko piše ozbiljnije. Ima dosta osetljivih tema o pogledu na svet, o institucijama i njihovom funkcionisanju”, navodi Nemanja.

UZ POMOĆ ŠTAPA I KANAPA

Na nedavnom lokalnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture, Nemanja nije dobio podršku grada ni za projekat Stihija, ni za knjigu pesama koja spremno čeka svoje objavljivanje.

„Naša ideja je bila da svakog meseca dovodimo poznate pesnike i pisce koji bi držali radionice, a mi bismo imali prilike da razgovaramo sa njima. Tu bismo uključili i talentovane ljude iz regiona, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Ranijim učestvovanjem na večerima takvog tipa, Ivan i ja smo se susretali sa ljudima koji žele da dođu i vide Vranje. Veoma sam razočaran, jer vlast nije prepoznala šta gradu treba. Na veliku žalost, zanemaruje se ovde kultura, pogotovo književnost”, konstatuje naš sagovornik.

Iako, kaže, nemaju sredstava za sve planove, ne odustaju i snalaze se pomoću štapa i kanapa.

„Ljudi udruženi u Beogradu i Novom Sadu, žele na leto da dođu kod nas.  Reč je o poetskoj grupi Poezin iz Beograda i novosadskog Poetarijuma. Dolazi, takođe, pesnikinja iz Švedske koja nam dosta pomaže. Tražićemo pomoć od evropskih, državnih fondova. Bitno, ne odustajemo jer ovo može samo da koristi gradu”, siguran je Nemanja.

Dok je putovao i s vremena na vreme, dolazio u Vranje, kaže da je uvek delovalo kao da je pod anestezijom jer je Vranje uspavani grad.

„Smatram da je sramno za grad koji ima potencijala i pozadinu koju svi prepoznaju, da ne čini ništa da se razvija u kulturnom pravcu. Činjenica je da Bora Stanković dolazi u prvi plan i da je svima znan. Vojvodina je uvek bila na visokom nivou, ima neverovatne časopise, dok je Beograd jak kao jedan univerzitetski centar”, obrazlaže.

Vranje nije, prema njegovim rečima, naročito univerzitetski jak, pa ima malo studenata koji se bave književnošću.

„Za mlađu decu nema dovoljno podstreka u školama. Izražen je strah od javne osude, a pisana reč je povezana sa intimom. Deca se onda plaše, a treba ih osloboditi od stega. Voleli bismo da naša okupljanja budu skoncentrisana pored čitanja i pisanja poezije i proze, na komentare i predloge u kom časopisu možemo da objavimo radove”, kaže Nemanja koji je svoje pesme objavljivao u različitim časopisima, zbornicima za poeziju i prozu kod nas i u regionu.

PROFIL

Nemanja je rođen 1986. godine u Vranju, dok je Ivan mlađi od njega tri godine i rođen je u Požarevcu. Iz Vranja vuče korene zahvaljujući svojoj majci. On, kao i Ivan, imaju spremne knjige, ali obojica su bez neophodnog novca da ih i objave. Ivanova poezija je, veli Nemanja, jako bliska njegovoj.

„Ivanova poezija iskazuje ogoljene emocije i važno je da ima jak stih koji će da pogodi čitaoce. Nema veće pohvale za nas kad nam čitalac kaže da se baš pronašao u nekom stihu ili celoj našoj pesmi. Moja pesma je prožeta jakim stihovima takođe i ima veliki dijapazon tema. Ono što na kraju želimo je to da se širimo kao stihija”, završava razgovor Nemanja Stojković, lokalni pesnik koji se kulinarstvom bavi 10 godina i koji je obećao pripremu keteringa na nekoj od sledećih poetskih letnjih večeri.

Svi zainteresovani mogu da pošalju svoje radove na mail [email protected]. Ili na fejsbuku putem stranice Stihija @Stihijski.