Ne zanima me Milenkovićevo mesto

ŠRAF

Iako je Goran Nikolić bio od početka svoje karijere važan šraf u „Simpo“ mašineriji, on se tek preuzimanjem tada raštimovanog naprednjačkog orkestra u Vranju početkom 2014, zajedno sa Slavišom Bulatovićem, vinuo do ozbiljnih. Činjenice to potvrđuju – on je danas i potpredsednik GrO SNS-a u Vranju, i direktor lokalne ispostave Elektrodistribucije, i Koordinator SNS-ovog izbornog štaba za Pčinjski okrug. Uz to, on je šef odborničke grupe SNS-a u vranjskoj skupštini, i u njegovim rukama našla se, slučajno ili ne, velika koncentracija moći. Nikolić je do svih ovih dodataka ispred svog imena stigao relativno brzo, i za sada suvereno pliva, pa često određuje i pravac svih lokalnih političkih i inih dešavanja. Zlobnici tvrde da je zaposlio suprugu, a Nikolić odgovara da je ona pre žrtva nego dobitnik načina života koji on trenutno vodi. Iza sebe nema ozbiljnijih repova, ali, kao i svi naprednjaci, pomalo je zatvoren sagovornik, koji uvek više zna nego što želi da kaže. Ali, ljubav i kašalj ne mogu se sakriti, pa tako i Nikolić iznosi više zanimljivih teza o političkom životu na lokalu, onako kako ga on vidi i kako njime, čest je slučaj, i direktno upravlja.

VRANjSKE: Navršilo se godinu dana od, neki bi rekli, istorijske pobede SNS na lokalnim izborima 24. aprula 2016. Kako vi, sa vrha hijerarhije u vranjskom odboru stranke, posmatrate ovaj period?

NIKOLIĆ: Imajući u vidu da smo nastupali kao opozicija, stvarno sam siguran da je reč o istorijskom rezultatu sa velikom težinom. Mora se imati u vidu i da smo osvojili apsolutnu većinu na izborima, i da je SPS ovde toliko dugo bio na vlasti. To je posledica organizacije i timskog rada, kao i apsolutne podrške koju smo imali od centrale stranke, potpredsednika IO Dragana Stevanovića, a moram da pomenem tadašnjeg predsednika IO Radomira Nikolića, koji je dao veliki doprinos. Sve su to bili preduslovi koje smo mi nadogradili.  Efekat rada je i dovođenje velikog broja novih članova, kojih sada ima oko 12.500.

Vlast ste preuzeli nešto kasnije, 15. juna?

Imali smo izuzetnog kandidata, sada gradonačelnika Slobodana Milenkovića. Početak je prošao u preuzimanju funkcija na lokalu, i stabilizaciji nezavidnog stanja koje smo zatekli, kao stvaranje preduslova za značajnije projekte i investicije. Zatečeno stanje naravno nije opravdanje, a mi smo u proteklih desetak meseci uradili dosta toga, pre svega na pravljenju čvrste baze za budućnost. Neki od projekata započeti su ranije, i mi smo ih nastavili, ali tu su i potpuno novi, koji će tek dobiti pravu verifikaciju. Više nemamo prava da se pozivamo na prethodno stanje, jer mislim da smo „ispeglali“  to, uz sve probleme koji i dalje postoje.

U času preuzimanja vlasti niste imali ni dovoljno „sportske sreće“. Pored redovnih dubioza, tu su i privatne tužbe, pa „Tuš“, pa „Novogradnja“, blokada računa u školama… Kako ste sa tim izašli na kraj?

Da, svi smo bili zatečeni, da je pola gradskog budžeta, preko milijardu dinara došlo na naplatu. I „Tuš“, i blokade, i stručna praksa sa dugom od preko 47 miliiona, za najmanje 350 ljudi. Ništa nije plaćano i sve nas je dočekalo, i to, i mesne zajednice, i mnogo toga što je rađeno pre izbora. Dugovi su u jednom času prešli 1,3 milijarde dinara. I to je naš najveći uspeh, što je Milenković sa svojom ekipom pre svega radio na smanjenu  troškova, što nisu pravljene neke nove obaveze  nepotrebnog tipa, mi smo vratili oko 800 miliona po ovim osnovama, i to je takođe veliki uspeh.

Šta direktno izdvajate kao učinak nove vlasti na lokalu?

Tu su pre svega radovi na dve škole, preko 115 miliona dinara. Tu je obilaznica oko Bunuševca, ali i Hirurški blok koji su već posetili potencijalni izvođači, i sledi tender. Završavamo i put prema Besnoj kobili, pet miliona evra je veliki projekt „Vodovoda“, završavamo pijacu u Oglednoj stanici, i to je nešto što se vidi, bez  obzira da li su projekti od ranije ili su novi. Stvaramo i osnovu za dalji napredak. Komunalna infrastruktura za sada je zastala, ali promena lica grada naš je sledeći i vrlo hitan zadatak.

PREPORUKA

Da li vi smatrate da i vaši glasači, a naročito oni koji vas ne vole, vide vaš rad na način koji ste upravo izložili?

 Narod je prepoznao naš rad, jer nikome, ni u kampanji ni ikada, nismo obećavali kule i gradove. Sve što je bilo realno, sve smo ostvarili, i imamo razumevanje za ovo što radimo. Grad nam izgleda daleko bolje i čistije nego ranije, svi daju svoj doprinos, sa resursima koje imaju, sa daleko manjim izdvajanjima grada prema javnim preduzećima… Radi se i više nego ranije.

Vi ste praktično neprekidno u izbornoj kampanji. U ovoj predsedničkoj trci, Vučić je krenuo kampanju iz Vranja. Primetno je bilo prisustvo radnika „Jumka“ na mitingu, i to organizovano. Da li ste vi to preuzeli matricu SPS i njihovog predizbornog rada?

Sa unutarstranačkim izborima, mi smo stalno u kampanji, ali ja to posmatram kao plus koji nam nije dozvolio opuštanje.  Dobar deo „Simpa“, zahvaljujući nama koji smo došli iz te kompanije, nam je ukazalo poverenje. Na prvim izborima, nismo imali podršku centrale, zahvaljujući pre svega prethodnom lokalnom rukovodstvu naše stranke. Sve smo postigli sami, naravno uz vetar u leđa koju nam je davao Vučić. Neko je prepoznao naš rad, tu su i rezultati, i vrata su nam sada i u centrali i u ministarstvima širom otvorena. U tom smislu, Vučić nije slučajno počeo kampanju odavde, a drugo je što Vlada daje prioritet jugu Srbije. Sve je to očigledno, i ljudi su to znali da prepoznaju, te naše iskrene namere.  U „Jumku“ je situacija pre nas bila katastrofalna, štajkovi svuda, desetak plata se kasnilo… I zna se šta smo mi uradili za „Jumko“, a ništa ne bi uspelo bez podrške Vučića i Vlade. Isto to donekle važi i za „Simpo“. Zar je bila potrebna još neka preporuka ili moranje?  

Iako stalno ističete dobar odnos prema centrali, neke druge lokalne samouprave, na primer Leskovac, dobile su daleko više novca iz Vlade kao podršku budžetu. Da li je i zašto je to tako?

U nekom ranijem periodu taj odnos možda nje bio ujednačen, ali smatram da je Vranje sada, oko Nove godine, dobilo i više novca od onih koji su i veći od nas. Zaslužili smo takav odnos svojim radom. Pčinjski okrug je u Srbiji ostvario najbolje rezultate na predsedničkim izborima. Sa tog aspekta, zaslužuje možda i više prostora za veći broj ljudi koji bi bili i na nekim značajnijim funkcijama, odakle bi mogli da ozbiljno doprinesu.

Ali, Vlada očigledno sa jedne strane daje, ali sa druge i uzima lokalnim vlastima. Eto, tu je pitanje Apoteke, gde Vranje mora da plati 180 miliona dinara ne bi li ta ustanova stala na noge. Pri tome, to je nadležnost Vlade. Ima li Vranje snagu da se takvim i sličnom ponašanjima stane na put?

Ponovo se vraćamo na domaćinsko ponašanje i uspešan menadžment. Otkako je u Apoteci došlo do premene direktora i UO, obaveze su smanjene za 30 miliona, u daleko težim uslovima. Postavlja se pitanje: Zašto je napravljen toliki manjak i ko je to učinio? Beograd nije rekao – ako imaš deset radnika, zaposli 50. Neko se ponašao kako je hteo, i tu je napravljen takav minus.

Vi u SNS-u ste više puta, na razne načine, rekli da je Slobodan Milenković najbolji gradonačenik Vranja u istoriji grada. Na osnovu čega?

Dobro, baš u istoriji… Ali, imajući u vidu neke prethodne gradonačelnike, ili, najsvežije, prethodnog gradonačelnika… Milenković je odgovoran, pošten, posvećen poslu, i imamo najboljeg gradonačelnika, koji sve svoje i resurse svojih saradnika usmerava u pravo smeru, poštuje prioritete i rešava slabosti. Donosio je teške odluke čiji će se rezultati tek videti. Videće se da sa daleko manje para može da se uradi daleko više posla.

Vi ste šef odborničke grupe SNS u lokalnoj Skupštini. Opšti je utisak, od kad ste preuzeli vlast, da sednice deluju dosadno, bez ozbiljne rasprave, da se sve dogovara ranije, van očiju javnosti?

Da loše radimo, opozicija bi imala prostora i za kritike. Smatram da bi naše oduke imale jednoglasnu podršku da nema stranačkih razloga. SNS pred svaku skupštinu ima sastanak odborničke grupe, i uvek ima govornike koji su spremni da obrazlože stavove stranke. Nema nikakve zabrane, svako može da se javi i govori, ali za sada jednostavno za tim nema potrebe. Čak i opoziciona SPS preko 70 odsto naših predloga podržava.

Skupština bi morala da bude ključna institucija. Ne vodi li ovakav vaš rad, praktično bez dijaloga, marginalizaciji Skupštine?

Nedostatak opozicije jedan je od razloga. Svaki predlog ili amandman koji je prihvatljiv nije odbijen. Prilikom pripremanja Skupštine važan je  rad saveta i komisija, na kojima je rad ozbiljan i koji doteruju oduke posle čega više nema potrebe za nekakvom „dramom“ na skupštini. Smatram da skupština nije marginalizovana, nego da treba da uvek pruža neku lepu i kulturniju sliku. I mislim da smo uspeli u tome, čemu je svakako doprineo način na koji Dejan Tričković vodi skupštinu.

SKUPŠTINA

Na političkoj strani priče ima više problema, koji se neminovno održavaju na funkcionisanje koalicije. Šta su SNS-u trebali koalicioni partneri koji su doneli toliko problema? SDS je izašao iz vlasti, odbornička grupa JS-a je prepolovljena?

Jesmo mi imali apsolutnu većinu, ali za neki opšti interes grada želeli smo stabilnu većinu i podršku za komotno donošenje bitnih odlluka. Sa SDS-om je saradnja bila dogovorena još pre izbora, i ja o tome mislim sve najbolje. Andonov je sam dao ostavku, koju ja, moram priznati, ne razumem, i desilo se to što se desilo. Ulazak JS u vlast je ojačao našu poziciju, ali njihova pozicija sada, i pre recimo mesec dana, nije ista. Imali su sedam, sada imaju četiri odbornika, i to je njihov potencijal. U tom pravcu idu i razgovori sa njima.

Ali, šta sa SPS-om? Oni pretenduju na vlast, obzirom na republičku koaliciju, SNS uporno ćuti, ništa se ne menja?

Nemam tu šta da dodam. Oni nisu na lokalu sa nama u koaliciji, ali smo imali izuzetnu saradnju na izborima. I samo smo o izborima razgovarali na sastancima. Ni jednog časa nije bilo reči o ulasku u vlast ili o funkcijama. Ni nakon izbora o tome nema priče. Što se tiče gradskog odbora, ako bude drugačijih instrukcija, ili je u pitanju viši, državni interes, kao što su bili prethodni izbori, sigurno ima prostora za razgovor i sigurno ćemo razgovarati. Trenutno, to nije u fokusu.

Ali, smatra li SNS da su socijalisti suviše krupna stranka da bi se ostavli u nejasnoj situaciji u kojoj ne znaju da li su opozicija ili vlast?

Ne vidim da se mora biti u vlasti po svaku cenu. Ima i primer Surdulice, gde je situacija obrnuta, pa SNS tamo ništa ne traži. Tu su izbori, građani su rekli šta žele, i politički je nekad bolje da se neke stvari vide i iz opozicije. Da li ima prostora za saradnju? Sigurno da će na nekim narednim izborima biti prilike i za pred i za post koalicije, mi smo otvoreni za razgovor.  

Na kraju, kakvi su vaši lični planovi?

Ostajem tu gde sam, i tu su moju planovi. Ako se ukaže potreba ili mogućnost, da kažem, za bilo koju vrstu posla koji bi bio neophodniji, ja sam na raspolaganju. Ali, mislim da trenutno sve funkcioniše kako treba, i mislim da tu treba da dam neki svoj doprinos. Želimo bolji život građana, a to znači prava kadrovska rešenja, promene gde nešto ne valja, i budućnost je vezana za to. Opet, ko zna?

ZAPOŠLjAVANjE

SNS mora da zapošljava svoje ljude, ali, u samoj stranci ima mnogo polemika tim povodom. Drugim rečima, vaša kadrovska politika, naročito na nižim nivoima, izaziva veliko nezadovoljstvo?

Nama su najpreča bila neka vodeća mesta, i sa sigurnošću kažem da su to u datom trenutku bila najbolja rešenja. Uvek postoje suprota mišljenja i sujete, ali to su ulične priče. U svakom javnom preduzeću zatekli smo veliki broj ljudi preko mogućnosti. Jeste nepopularno, ali smo morali nekima da se zahvalimo da bi bili u okvirima zakona. Nema stranačkog zapošljavanja – ukoliko je neko loš, ima prijava ili šta, ne bi mogao da opstane na nekom radnom mestu. Želimo napredak, i on se u većini javnih preduzeća i oseća. Iskorak se vidi u bilo kom pogledu. Niko nije zaštićen, i svi koji ne rade kako valja, a već se vrše analize, svi smo promenljiva kategorija. Svi su svesni toga i ponašaju se u skladu sa tim.