Borim se da sačuvam stranku

NAJBOLjI POBEDjUJE

Vranjske: Vi ste sada predsednik SO Surdulica iz koje su se povukli odbornici SNS-a (vidi okvir). Kako se snalazite u takvoj situaciji? 

Tončev: Svako bira svoj politički put i ja im želim puno uspeha u realizaciji te strateške odluke. Po mom mišljenju to je odraz političke nemoći da ponude alternativu, da se takmiče sa idejama i boljim programom. Reč je o ljudima koji non stop krivca za sve traže u drugome, a nikako svoje dvorište da pogledaju. Kada tim stalno gubi, onda se ili menjaju igrači ili se menja trener. Njima su i igrači i trener već nekoliko puta promenili političke dresove i opet im ne ide. Ja tu ne mogu da im pomognem, jer ih narod u Surdulici neće.

Postoje li naznake da će se SNS vratiti u lokalnu Skupštinu? 

Neću moći oka da sklopim ako se što pre ne vrate.

Posle „pomirbenog“ gostovanja Branka Ružića u Vranju, kada je došlo do određenog približavanja SPS-a i SNS-a u tom gradu, bilo je govora i o približavanju dve stranke u Surdulici? Ima li taj projekt bilo kakve šanse na realizaciju?

Dugo sam u politici, nisam isključiv nikada bio. Na tu temu niko me nije kontaktirao iz rukovodstva SNS. To bi moralo da budu ozbiljni razgovori i da se sve stavi na papir u formi sporazuma. Sva ona pravila prave koalicione saradnje koja je Dačić ukinio od 2012. do danas, ja bih vratio kao primer u Surdulici. Ali o tome ne može da se priča sa Ružićem i Dačićem, nego sa mnom, zato što je u mojoj opštini moje ime kandidovano. Ni ja se njima ne mešam kako će da vladaju u Beogradu u „krugu dvojke“.

Glavni naprednjak juga Srbije, državni sekretar Dragan Stevanović, ne propušta priliku da kaže koju reč o vama i vašem načinu delovanja. Vi, opet, ne propuštate priliku da na nadležnom skupštinskom odboru postavite pitanje njegove diplome. U kom pravcu se razvija vaš odnos, ako ga uopšte ima? 

Ništa se u našem odnosu nije promenilo. Ono što mu zameram ja sam to javno isticao stotinu puta. Verujem da je Boske shvatio ili da će shvatiti da u Surdulici godinama pobeđuje najbolji. To je politička utakmica. Zloupotreba državnih institucija zarad političkih obračuna uvek na kraju da suprotan efekat.  

Da li je taj antagonizam koji imate prema lokalnom SNS-u i njegovim liderima smetnja vašem napredovanju u SPS-u? 

To je pitanje za predsednika Dačića. Ako je to partijska cena, spreman sam da je platim i već je plaćam. Doduše, nisam jedini. Svi socijalisti koji su postigli rezultat u svojim opštinama plaćaju visoku cenu tri ministarske fotelje koje SPS drži.   

Bilo je mnogo reči o tome da ćete biti potpredsednik SPS-a, ali od tog imenovanja za sada nema ništa. Kako je do toga došlo i kako će se situacija dalje razvijati? 

Otkriću vam ovom prilikom jednu „ekskluzivu“, jer ovo do sada nisam nigde želeo da kažem. Pred lokalne izbore 2016. godine meni je predsednik Ivica Dačić svojeručno, u svom kabinetu, svojom olovkom, na belom papiru, napisao i potpisao garanciju da ću biti postavljen za potpredsednika SPS ukoliko ostvarim najbolji lokalni rezultat. Objasnio mi je zašto mora tako da uradi, objašnjenje sam prihvatio, rukovali smo se kao ljudi, a „garanciju“ sam preklopio stavio u džep. Završiše se izbori prošle godine, a ta funkcija je u SPS i dalje upražnjena i do danas ništa od valorizacije mog rezultata.

Kako ocenjute svoje pozicije u vrhu SPS-a posle predsedničkh izbora? 

Stanje nepromenjeno. Nešto ni sada ne verujem da će, zbog velikih vrućina, tokom leta da zaseda Glavni odbor SPS kako bi se Dačićevo obećanje verifikovalo. Ali to nije najvažnije pitanje ni za mene ni za SPS. Ono što je još važnije je prepoznatljivost SPS. U redu, jasno mi je da na nivou generalne politike Vlade Srbije mora da postoji saglasnost između koalicionih partnera oko ključnih pitanja. Ali, da li baš o svemu SPS i SNS moraju da imaju identične stavove? Ja mislim da ne moraju jer onda ne vidim svrhu postojanja SPS kao partije. Ne postavljam ja samo ovo pitanje. Ta dilema lebdi u vazduhu kod većine članova SPS samo većina o tome ne sme javno da govori.

CENIM TO ŠTO RADI VUČIĆ

Zašto ostali socijalisti ćute ako dele vaše stavove?

Kod nas u SPS nametnut je jedan vrednosni kriterijum: dobar si onoliko koliko hvališ Vučića i SNS. To je sistem po kome se napreduje u stranci. Ja to ne prihvatam i zato sam valjda još kandidat za potpredsednika. Cenim to što Vučić radi ali ako saradnja sa SNS podrazumeva da meni, u Surdulici, naređuje Dragan Stevanović Boske ili neko drugi iz SNS, izvinite, neće moći. A, čini mi se da Dačić ne samo od mene, nego i od drugih socijalista, na sličnim pozicijama, baš to očekuje.

Kakav je vaš odnos prema Vučiću i SNS? Čini se da ih često kritikujete.

Ne zameram ja ništa Vučiću. On je na čelu druge stranke i bori se za interese SNS što je savim normalno. Samo tražim i od Dačića to isto. Moj predsednik stranke mora konačno da shvati da SPS nisu on i petoro njegovih saradanika koji se rotiraju u ministarstvima i javnim preduzećima. On mora da nam jasno odgovori jesmo li mi koalicioni partner u Vladi Srbije ili samo frakcija SNS. Ako smo ovo drugo, mora to da nam jasno kaže i onda ćemo u skladu sa tim i da se ponašamo. Ali, ako smo koalicioni partneri, onda moraju da postoje jasna pravila igre koja će važiti i u Surdulici i u Beogradu.

Kakav je vaš lični odnos sa predsednikom Dačićem, od koga, očigledno je, u SPS-u sve zavisi?

Kao i ovo vreme u Srbiji – promenljivo, ali iskreno. Jedan sam od retkih koji mu redovno, otvoreno i bez šlihtanja ukazujem na greške. Naš prijateljski odnos je godinama građen i on se ne ljuti na moje zamerke. Doduše, bude malo nervozan kada ga javno opletem. Mi kao partija nikada nismo bili u ovakvoj situaciji da nam se ljudi u svakom selu i svakom gradu smeju. SPS kao stranka sve ove godine praktično nije deo republičke vlasti sa SNS. Računajući Vladu i javna preduzeća tu je najviše onih petoro istih ljudi iz vrha SPS, a mi svi ostali smo samo taoci tih fotelja. To je istina koju moj drug i predsednik Ivica mora da čuje od onoga ko jedini sme to da mu kaže.

A ta istina je..?

Ivica Dačić mora da shvati da kod velikog broja socijalista postoji opravdan strah da se SPS polako utapa u SNS. On to ili ne vidi ili zatvara oči pred ovom činjenicom. SPS mora jasno da se profiliše kao stranka koja ima svoj program i ideologiju. Nešto po čemu ćemo se razlikovati od drugih stranaka, pa i od SNS. Da li je to jeres? Ne, ja mislim da nije i čak verujem da bi i Vučić i SNS razumeli tu našu i takvu potrebu. Ovako, mi se polako gubimo identitet kao stranka i ukoliko nastavimo na ovaj način SPS će nestati sa političke scene.

Kakva je vaša pozicija u Pčinjskom okrugu? Vi ste bili potpisnik nekoliko saopštenja „socijalista Pčinjskog okruga“ posle kojih je  smenjen predsednik Okružnog odbora Negovan Stanković. Mnogi su očekivali da baš vi budete Stankovićev naslednik, ali do toga nije došlo? 

Ja sam član Predsedništva SPS i predsednik Opštinskog odbora SPS u Surdulici. Nikada nisam pretendovao na funkciju predsednika Okružnog odbora. Inače, nema sukoba između mene i Negovana, to je šuplja priča. Ne može svako različito mišljenje unutar stranke da se tetira kao sukob. A što se tiče saopštenja, ona su tako potpisana, jer Okružni odbor nije funkcionisao u tom periodu. Saopštenja su morala da idu u toj formi zbog masovne odmazde nad našim članstvom, a ona i dalje traje. U Pčinjskom okrugu ne samo da nema zapošljavanja članova SPS od 2012. godine, nego su mnogi dobili otkaz zato što su nama dali glas. A rukovodstvo stranke u Beogradu ne haje previše za golu egzistenciju i frižider naših komšija i glasača.

Kakav je vaš odnos prema situaciji gde vranjski socijalisti traže ulazak u SNS vlast, i koji se nalaze u situaciji kada nisu ni pozicija ni opozicija? Da li je neko od vas tražio posredovanje u nalaženju bilo kakvog rešenja? 

Mislim da sa ove pozicije ne bi bilo korektno da se mešam u rad i odluke socijalista u Vranju.

USLOVLjAVANjE

Situacija je slična i u Surdulici, samo je obrnuta, SPS ima većinu, a SNS manjinu. Da li neko, od centrala stranaka naniže, povezuje ili uslovljava ove dve priče, vranjsku i surduličku?

Za sada nisam čuo da postoji uslovljavanje. To su dva grada, dve teme, dva problema. Ne treba praviti paralelu.  

Da li je vaš odnos prema SNS-u isti danas kakav je bio pre lokalnih izbora 2016. godine? Dakle, da li i dalje smatrate da je za SPS  bolje da ostane u opoziciji, nego da ide sa Vučićem u vlast? 

Stojim iza svake svoje izjave koju sam dao na temu odnosa SPS-SNS. Tu, naravno, ne bih mešao podršku koju je Vučić dobio od mene u Surdulici. Jer, verujem da se i Vučiću digne kosa na glavi uvek kada čuje i vidi ko se sve poziva i krije iz njega. Suština je da uvek organi SPS daju konačnu reč o saradnji sa SNS. Ali bez javno potpisanog koalicionog sporazuma uopšte mi nije jasna misija SPS u Vladi. I mislim da kao partija treba da insistiramo na zabrani izbora na funkcije ljudi sa kupljenim diplomama. Dačić je kao princip to ne sme da predloži SNS-u jer i on prvi forsira takve kadrove u svom okruženju. Narod nije glup, sve se vidi i sve se zna. To je ruganje svakome ko pošteno studira i znanjem polaže svaki ispit, a onda nema gde da se zaposli.

Vi ste imali najbolji lokalni rezultat SPS na izborima 2014. i 2016. godine. Da i ste uspeli, ili, možete lli uspeti, da taj rezultat na neki način „naplatite“ od Beograda? 

Ta „naplata“ bi za mene i građane Surdulice podrazumevala snažniju političku podršku iz Beograda. A ja taj vetar u leđa za ove dve godine nisam osetio ni od ministara iz redova SPS ni od svoje stranke. Ipak, borio sam se i nastaviću da se borim. Pokušaću u narednom periodu lično da ubedim predsednika Vučića da pogura nešto od spremnih projekata. On bar u Surdulicu dođe po danu i postavi kamen temeljac za fiskulturnu salu, a Dačić svrati jednom u četiri godine i to u sred noći.

Da li u Beogradu, u stranci ili Skupštini, imate pomalo drugačiiji status zbog toga što dolazite sa juga, nosite sa sobom ovdašnji govor, načine ponašanja i shvatanja sveta? 

Svi mi južnjaci smo oduvek bili diskriminisani u Beogradu. Dobri smo samo kada plaćamo porez u budžet i donosimo glasove na izborima. Znaju li Beograđani gde su rođeni Bora Stanković, Branko Miljković, Duško Radović, Žika Milenković? Ali ne može negativna selekcija da traje još 100 godina, sve to dođe na svoje mesto.

Kakvi su vaši dalji planovi i u odnosu na šta ih vi pravite?  

Ključ mog uspeh u politici i privatnom poslu je to što nikada nisam leteo u oblacima. Uvek pravim ciljeve i planove u granici realnih mogućnosti. U naredne tri godine fokus mi je infrastrukturni razvoj Surdulice. Investicije i nova radna mesta zavise od stepena razvoja infrastrukture. A što se tiče mog šireg političkog angažovanja otom – potom.  

MEDIJI

Surdulica je jedna od retkih zajednica u Srbiji koja nije raspisivala konkurs za sufinansiranje medija, i to godinama unazad, što je inače zakonska obaveza. Kako ste došli u tu situaciju?

Nije nikakva tajna da Surdulica ima samo jednu TV i radio stanicu. Godinama nije postojala zakonska obaveza raspisivanja javnog konkursa ili javne nabavke. Opštine se rukovdila pismenim mišljenjem Uprave za javne nabavke iz Beograda. Isto smo postupali kao i 160 drugih lokalnih samouprava u Srbiji. Što se tiče ove nove obaveze sufinansiranja medija kroz konkurs, razgovaraću sa opštinskim službama dokle se stiglo sa tim, pa ću vas izvestiti. Nije bilo kakva loša namera u pitanju.

SURDULICA I EU

Surdulica je poznata po svojoj saradnji sa EU. Prema nekim računicama, više novca je u vašu zajednicu zadnjih pet godina ušlo iz EU, preko raznih fondova i projekata, nego iz Beograda. Kako ste došli u ovakvu situaciju i možete li da ove prihode izbalansirate na neki način?

Realizovali smo za sedam godina oko 20 projekata vrednih pet miliona evra iz IPA fondova EU. Kako smo došli do tog rezultata? Vrlo jednostavno. Bez šlihtanja i bez trange – frange političke trgovine. Kada smo shvatili da nema vajde da kukamo i da pišemo molbe i zahteve raznim ministarstvima u Beogradu – uzeli smo stvar u svoje ruke. Okupio sam najbolje stručnjake za projektno finansiranje, rekao šta mi je ideja i dao sam im odrešene ruke. Važno je da građani znaju i razumeju da to nisu ni krediti, ni zajmovi. To su bespovratna sredstva iz fondova EU. Naša deca i naši unici taj novac neće vraćati Briselu, sve to ostaje u Surdulici. I svi mogu da vide rezultate tih projekata koji su doprineli razvoju infrastrukture Surdulice. Nastavljamo dalje da radimo po tom receptu, jer druge opcije nema.

FK RADNIK

SNS je napustio skupštinu zbog odvajanja više desetina miliona za FK „Radnik“. Da li još uvek smatrate da je ovakvo i ovoliko finansiranje u redu i po zakonu? 

Zakon je apsolutno ispoštovan od zareza do tačke. Za svaki dinar koji je iz budžeta Surdulice transferisan u FK Radnik postoji papir. Ova tema je jeftin i neuspešan spin SNS-a. Jula 2015. godine tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu protiv mene i utvrdilo da nema elemenata krivičnog dela u vezi sa finansiranjem FK Radnik. U prijavi je pisalo da sam navodno oštetio budžet Surdulice za 28 miliona dinara u 2012. godine i za 42 miliona u 2013. godini. Sedam meseci su vodili istragu njihovi tužioci da bi utvrdili da su to sve laži. Ali koga sada da tužim za lažno prijavljivanje? Pa taj „junak“ iz SNS nije smeo da se potpiše u prijavi nego je podneo anonimno. Toliko o njihovom manipulacijama.