Gladan stomak oči nema

TANTALOVE MUKE

I po koja lascivna opaska ne menja raspoloženje. Gospođa u žutoj haljini patrolira. To je Gordana Stanković, zamenica predsednika Saveta mesne zajednice i organizatorka ove Samsijade. Upoznaje ostale iz žirija sa propozicijama glasanja, šparta među stolove, šacuje samse, snima, upozorava na feng šui. Ovi iz žirija već uveliko probavaju. Puni tanjiri, puna usta, obraćamo im se za ocenu kvaliteta. Jedan od troje predsednika žirija, Nenad Antić, kao samsa taze zamenik gradonačelnikov, diplomatski veli da se žiri kune u  maksimalnu objektivnost, iskoristi odmah  priliku i čestita domaćicama našim, „samse su ukusne i odličnog kvaliteta“, laska.

„Na pola puta sam da završim na PTO zbog prevelike količine belog luka“, vickast je Antić.

„Ova je bolja, al’ malo ljutkasta“, da nismo u koži sudija.

A iz zvučnika u pozadini čoček bije, samo nek’ je veselo.

Cirkulišemo kroz prostor i opet smo kod one snajke na ulazu, pitamo zbog čega upisivanje na spisak, reče nam ljubazno da je to regularnosti radi. Samse su sad brojevi, proglašenjem tri najbolje otkriće se njihovi identiteti. Malo pre 17 sati eto nam i gradonačelnika, taman pred feštu proglašenja. Dalje nam sudije došaptavaju da su samse izuzetne, teško im, a svi od reda istakoše značaj količine belog luka upotrebljenog u pripremi delikatesa.

„Mi smo se na početku dogovorili koje ćemo kriterijume uzeti u obzir. Za početak, važna je boja, da li je rumena ili ne, zatim ukus, da li je rastresita i sočna, i na kraju ambalaža, odnosno trud uložen u serviranje samse. Jutros smo se dogovorili da samo doručkujemo i ništa posle toga ne jedemo, samo vodu pijemo“, otkriva Dragana Arsić iz žirija.

I stvarno,  Tantalovim mukama izložene su kadije

I furuna je tu, da zagreje ako treba. Raste temperature, a sa njom i uzbuđenje međ’ takmičarkama, publika već ima svoje favorite, uglavnom se ceni „odokativnom“ metodom. Neki se žale na kvalitet kiselog mleka, primećuju da „teči i da to nije to“, neke doživeše sudbinu Sneška Belića na prve zrake sunca. Lepo oceni Toma Vlajinac, još jedan sudac, da samsi najviše godi ovčijee kiselo mleko. Usledi zatim i svečani čin glasanja. Tura prva, pa vranjski Pavaroti, Slobodan Jovanović. Između svake sesije glasanja, nastup nekog od lokalnih umetnika – te pevača, majstora frule, zatim čitanje izreka i poslovica na dijalektu, pa opet pesma i sve tako redom. Negde u sredini, između glasanja, primetismo gradonačelnika kako uživa u ukusnoj samsi. Taman da ovekovečimo taj trenutak objektivom aparata, spazi nas i brže-bolje ostavi tanjir na sto.

„Oćeš da me slikaš dok jedem. Čitam vas, eeee“, šeretski će Slobodan Milenković. Posle  reče da Samsijada ima potencijal da preraste u tradicionalnu kulturnu manifestaciju koja će biti u kalendaru vranjske turističke ponude.

 „Želimo da samsu brendiramo i da ona postane prepoznatljiva u Srbiji i šire“, u budućnost gleda Milenković.

ŽENIDBA

Upozna nas sa oficijelnim delom organizatorka Gordana, dama u žutom, da sledi šest žiriranja, a tu negde se provuče stav starih Vranjanaca koji tvrde da mlada devojka nije mogla da se uda, ako nije znala da pravi samsu. Baš su bili radikalni. Krenu i kanonada poslovica Mileta Kostića Dubnice iz zbirke „Svaka grbina tovar ne nosi“. Zapadoše nam za uvo „Dupe prevari čoveka kao i nepoštena žena“, „Žena je pomila od majku“, „Gazda množi pare, a siroma’ deca“, „Za snaškino poštenje i pet’l je žrtva“, „Gladan stomak oči nema“, kad ovo milozvučje prekinu kratak, ali otresit kometar gospođe iz mase, očito joj nije pravo što se dosta poslovica i izreka vrti oko žena.

Bidnaše i ove propratne aktivnosti, dođe moment proglašenja najbolje „samsare“. Tu se, neočekivano, Gordana zbuni! Do tad krotka, odsečna, i da vikne ako treba, a bilo je prilike. Prekrsti ona pobednicu Milanku Veličković, najpre u „Milanku Milenković“, da bi se na primedbu okupljenih, uz izvinjenje, ispravila rečima da je u pitanju „Milenka Veličković“. Treći put je, ipak, uz primetno ushićenje, najbolju nazvala pravim imenom. Trenutak je za slikanje, kad se tri prvoplasirane nađoše ispred objektiva.

Na kraju večeri, ispred zgrade mesne zajednice Odžinka igrama iz vranjskog kraja i Pčinjskog okruga masu zabavljaju članovi Udruženja penzionera iz Vranja. U inat godinama, pokretni i vedrog duha, ostaviše iza sebe mnogo mlađe. Među poslednjima ostade momak sa šajkačom koji, pomalo razočarano, konstatova:

„Ne moga se oženim, mora dođem na sledeću Samsijadu“.

 MILANKA VELIČKOVIĆ, POBEDNICA

PRAKSA PRE SVEGA

„Tajnog recepta nema, samo praksa. Samsu spremam onako kako sam naučila od svekrve. Time se bavim 20, možda i 30 godina. Moj pokojni muž je voleo moju samsu, sad sin, unuk, ćerka, zet, svi je vole“, kaže Milanka Veličković, pobednica druge Samsijade održane u mesnoj zajednici Odžinka u Vranju.