Abdomen od čelika

POGLED SA TERASE

Početak političke karijere dr Miroljuba Stankovića, sa današnje istorijske distance, poprilično je tajnovit i zagonetan. Ali, i na svoj način indikativan, jer je nagovestio sasvim osobenu političku karijeru u kojoj nema ni delića ideološke zaslepljenosti, već do punog izražaja dolazi istančan, južnjačko-levantinski, smisao za pragmatičnim i korisnim u vodama „veštine mogućeg“, kako se već definiše politika ne samo u domaćim uslovima i okolnostima. Kažu, on je političku karijeru započeo u Jugoslovenskoj levici (JUL) u drugoj polovini „nezaboravnih“ 90-ih godina prošlog veka. To bez ustezanja tvrdi Branimir Stojančić, sekretar Izvršnog odbora Gradskog odbora SPS u Vranju:

„Dr Miroljub Stanković nije bio član SPS, već JUL-a, o tome postoje slike sa Milovanom Bojićem, koji je bio ministar zdravlja u Vladi Srbije pre 2000. godine“, tvrdi Stojančić.

Nekadašnji visoki funkcioner vranjskog odbora ovog pokreta Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, iznosi nešto drugačije sećanje.

„Ne sećam se baš sigurno Stankovića u odboru JUL-a, jedino sam ga tu viđao u paketu sa dr Ivkovićem, ali ne mogu pouzdano da kažem da je bio član, osim da je sa terase svog stana u centru Vranja posmatrao demonstracije 1996/97 zbog pokušaja Miloševića da ospori rezultate lokalnih izbora u 40 najvećih gradova Srbije koje je SPS izgubio“, priseća se ovaj sagovornik.

Dr Miroljub Stanković negira da je bio član JUL-a.

„Nisam bio ni u JUL-u, ni u SPS, jedine dve stranke kojima sam pripadao bile su Demokratska stranka Srbije, od 2000. do 2013, i SNS u kojoj sam i danas član“, kategoričan je Stanković.

Ovu nerazjašnjenu kontraverzu, transfer sa pozicije krajnje levice u DSS Vojislava Koštunice koji je ideološki bio na suprotnom polu od pokreta Mirjane Marković, odnosno, zakasnelo „levičarenje“ u poodmakloj petoj deceniji života, umesto u mladosti, te očekivano desničarsko opredeljenje na startu šeste decenije, na svoj način tumači politikolog Zoran Antić, predsednik GrO SPS u Vranju.

„Od ljudi se očekuje da su levičari u mladosti, da su desničari nacionalisti u poznijoj životnoj dobi, a empirijski pragmatizam je karakterističan za finiš života, ali ovde u Vranju sve to što sam rekao ne važi, jer su u pitanju lični interesi, iznad svake ideologije, odsustvo svakog morala i nepoznavanje politike, pa ne mogu da budu predmet politikološkoh istraživanja, jer se radi o kombinaciji sistemu takozvanih elita, bez temeljnih građanskih i demokratskih vrednosti“, objašnjava Antić.

Levičar ili desničar, svejedno, tek dr Miroljub Stanković u DSS-u postaje predsednik Okružnog odbora i u lokalnim prilikama, u uslovima dominacije SPS u Vranju, deluje kao vanparlamentarna opozicija u gradu. To će potrajati do lokalnih i parlamentarnih izbora u decembru 2003, kada DSS na lokalu ulazi u Skupštinu opštine, gde će Stanković po prvi put biti odbornik. U Vranju DS, DSS i G 17 plus formiraju opštinsku vlast, ali posle samo tri dana na tronu bez socijalista, po direktivi iz centrale, Dejan Stanojević, Nenad Stošić i Miroljub Stanković, za razliku od čelnika OO DSS dr Nenada Nedeljkovića, popuštaju pod pritiskom iz Beograda, ruše demokratsku koaliciju i vraćaju SPS u lokalnu vlast. Dr Stanković negira da je bio navodno „ključni čovek zajedno sa Stanojevićem u postupku razbijanja prve demokratske vlasti u Vranju te 2004. godine“.

„Stavljeni smo pred svršen čin, stiglo je lično naređenje Koštunice koji je od nas tražio da SPS uće u koaliciju, jer podržava Vladu Srbije koja bez te podrške, kao manjinska, ne bi opstala“, podseća Stanković.

BENEFITI

Posmatrano iz ugla ličnih interesa Miroljuba Stankovića, Dejana Stanojevića i Nenada Stošića, ubrzo pristižu benefiti zbog ulaska SPS u lokalnu vlast i opstanka Vlade Srbije sa Vojislavom Koštunicom na čelu. Stanojević te 2004. postaje direktor JP Direkcije za izgradnju i razvoj Vranja, Stošić predsednik Skupštine opštine, a Stanković generalni direktor Zdravstvenog centra. Ovu dužnost on će obavljati od jula 2004. do februara 2008, a na tom položaju zamenio je prethodnika, tada člana DS i saveznog poslanika dr Čedomira Stanimirovića. Stanković se priseća vremena svog direktorovanja u kome je morao da izdrži teško breme dugovanja koje je, kako kaže, ostavio Stanimirović.

„Zatekao sam Zdravstveni centar u gubitku od tri miliona evra, a kada sam se u februaru 2008. dobrovoljno povukao, ostavio sam u kasi 38 miliona dinara, držeći uvek ispod crte 40 zaposlenih manje od dozvoljenog kadrovskog plana, zatekavši istovremeno 70 neugovorenih radnika koje sam ugovorio“, napominje Stanković.

Na opasku da je u tom periodu bilo par anonimnih prijava protiv njega, Stanković odgovara bez „skrivalica“.

„Bila su dva do tri informativna razgovora, ali bez efekta, jer nisam ni hteo ni smeo da kršim Zakon o budžetu i preko kadrovskog plana zapošljavam nove radnike“, tvrdi Stanković.

Da ipak nije bilo idile u periodu kada se Stanković nalazio na čelu Zdravstvenog centra, govori zaboravljena i zataškana priča o navodnom seksualnom uznemiravanju doktorke na Odelenju hirurgije vranjske bolnice od strane poznatog hirurga, u leto 2008, što je Stanković razrešio izjavom „da je u pitanju priča bez svedoka i činjenica“. A među svojim kolegama lekarima, ostaće zapamćen kao direktor koji je odbio da im plati prekovremeni rad nedeljama i praznicima, ponudivši im u zamenu i za utehu „slobodne dane“. Nakon njegove readmisije sa položaja direktora, vrlo brzo, već u oktobru 2008, račun Zdravstvenog centra bio je pred blokadom zbog sudskih presuda u korist oštećenih lekara koji su potraživali devet miliona dinara, pa se relativno „taze“ direktor Uroš Trajković, našavši se u nevolji, pozvao na „zasluge“ prethodnog direktora Stankovića.

„Ne mogu da plaćam a da nemam pokriće u novcu iz RFZO ili iz sopstvenih prihoda“, objašnjava Stanković.

Prvi čovek vranjskog zdravstva našao se u neugodnom položaju i 2005. godine kada je njegov mlađi sin uhlebljen u Direkciji za razvoj Vranja. Nenad Stošić, nekadašnji funkcioner Skupštine opštine i DSS u Vranju, u razgovoru za Vranjske juna 2009, bez uzmaka i rezerve, optužio je Stanojevića i Stankovića za nepotizam, rekavši „da je Stanković, samo dva dana nakon što je njegov mlađi sin završio srednju školu, dobio posao u Direkciji, da je zatim, zaposlio šuraka u Vodovodu, pa uhlebio i devojku starijeg sina u Pošti“.  Stanković kategorično negira navode nekadašnjeg stranačkog kolege Stošića.

„U pitanju je čista nebuloza, stariji sin je primljen kao medicinski tehničar kada je direktor Zdravstvenog centra bio dr Stanimirović, kasnije je završio prava, dok je mlađi primljen u Direkciji shodno sistematizaciji, i to na najnižem mestu sa srednjom stručnom spremom“, priznaje  Stanković.

Dejan Stanojević, pak, naglašava „da se nikada nije pokajao“ što je primio Stefana Stankovića na posao u vreme kada je bio direktor Direkcije.

„Zaposlio sam Stefana i nisam pogrešio, divan je mlad čovek i dobar na radnom mestu“, kaže Stanojević.

TAMNI OBLACI

Lokalni izbori u Vranju 2008. godine, na kojima su najviše glasova osvojile DS, SRS, SPS i Ujedinjeni regioni Srbije (URS), a DSS prošla slabije i ispala iz priče o formiranju vladajuće koalicije, najavili su tamne oblake na nebu direktorske karijere dr Miroljuba Stankovića. Njegov pomoćnik dr Uroš Trajković sve više se pominje kao novi čelni čovek Zdravstvenog centra u Vranju, budući da je u novoj Vladi Srbije ministar zdravlja Tomica Milosavljević, jedan od prvih saradnika Mlađe Dinkića u družini zvanoj URS. U tim okolnostima, međutim, ponovo do izražaja dolazi smisao za pragmatizam  Stankovića i on odustaje od kandidature za direktora i prepušta tu poziciju dr Trajkoviću.

„Lak sam na ostavkama, vlast mi nije najvažnija, pa sam se u februaru 2008. dobrovoljno povukao, uostalom, ministar zdravlja je bio iz političke opcije dr Trajkovića“, obrazlaže Stanković.

Dr Uroš Trajković, direktor Zdravstvenog centra od 2008. do 2012, međutim, ne odriče se usluga Miroljuba Stankovića. Imenuje ga najpre za svog pomoćnika, zatim kratko na položaj upravnike Opšte bolnice, a u novembru 2011. postavlja ga ta načelnika Odelenja hirurgije i to u delikatnom trenutku za „kraljicu medicine“ u Vranju kada je došlo do tuče između dvojice lekara hirurga. Novi načelnik smiruje strasti, u skladu sa svojim smislom za pragmatizam i vešto balansiranje.   

„Nikada nisam imao konflikt sa ljudima, smatram da za tako nešto nema potrebe“, govorio je nakon imenovanja za načelnika hirurgije  Stanković, ne osvrćući se na pisanje medija o navodnom incidentu u „Haremluku“ između njega i lekara, istaknutog aktiviste DSS, koji je primirio Dejan Stanojević .

Paralelno sa radnom, tih prvih godina druge decenije 21. stoleća, nastavlja se kontinuitet njegovog političkog delovanja; odbornik je u Skupštini Grada po drugi put i predsednik Okružnog odbora DSS. A onda su održani lokalni i parlamentarni izbori u maju 2012, kada se  Stanković našao na odborničkoj listi DSS i bio poslanički kandidat 155. po broju i bez izgleda da bude poslanik. On po treći put postaje odbornik u gradskom parlamentu, ali DSS na republičkom nivou ne prolazi cenzus, zbog čega dr Vojislav Koštunica podnosi ostavku. Vranjski odbor DSS je u krizi, na udaru mlađih članova su uglavnom dugogodišnji kadrovi, pa u martu 2013. dolazi do prelaska velikog broja njenih članova, na čelu sa Stanojevićem i Stankovićem, u SNS. Svi oni zadržavaju svoje odborničke mandate i pridružuju ih naprednjacima. Stanković opravdava svoj odlazak iz SNS događanjima u centrali stranke.

„Jedini razlog je ostavka dr Vojislava Koštunice, jer je tada prestala da postoji DSS kakvu smo osnovali 2000. godine“, ističe Stanković.

Dejan Stanojević navodi isti razlog za prelazak u SNS, dok Dragan Nikolić, tadašnji prvi naprednjak Pčinjskog okruga i narodni poslanik, pruža drugačije tumačenje tog masovnog transfera DSS-ovaca u tabor SNS.

„Taj prelazak iz DSS u SNS bio je deo mog koncepta jačanja naše stranke i marginalizacije DSS, što smo prethodno isto uradili sa Novom Srbijom, a sve u cilju priprema za konačan obračun sa SPS“, tumači Nikolić.

Sećajući se tih dana, Miroljub Stanković kaže „da su on i Stanojević zatekli loše stanje u stranci, opterećeno stalnim sukobima između zavađenih frakcija.

„Naredne godine stranku preuzimaju poverenici Goran Nikolić i Slaviša Bulatović, Stanojević i ja stupamo u taj tim, što se pokazalo kao dobar potez, pošto su poverenici sredili stanje u SNS i postavili temelje za nastanak odličnog odbora“, naglašava Stanković.

Te 2014. SNS je u Vranju opoziciona stranka sa nepomirljivim stavom prema vladajućem SPS. „Sa komunistima nema saradnje“, isticali su tada vodeći naprednjaci Vranja. Dr Miroljub Stanković, međutim, uspešno ekvilibrira u toj situaciji, izbegava verbalne sukobe preko medija, kao odbornik zastupa stavove SNS  i u oktobru te godine podnosi ostavku na funkciju pomoćnika direktora Zdravstvenog centra koju je zadržao i nakon smene Uroša Trajkovića i imenovanja dr Vladimira Stamenkovića za vršioca dužnosti direktora.

„Ostavku sam podneo nezadovoljan kako funkcioniše Zdravstveni centar“, obrazložio je Stanković.

Taj čin i svakako prelet u SNS, bez sumnje, predstavljaju vrhunac pragmatičnosti Miroljuba Stankovića u njegovoj političkoj i radnoj karijeri, jer je već bio izabran za predsednika Saveta za zdravstvo SNS. To nije kraj njegovom i promišljenom delovanju, on ide dalje i staje uz dr Slobodana Milenkovića, direktora fantomske „Bolnice u osnivanju“, čime je inaugurisan period dvovlašća u Opštoj bolnici u Vranju. U tome je išao toliko daleko da je upao u kacelariju tadašnjeg upravnika Opšte bolnice dr Zvonka Djorđevića.    

„ Samo korak je nedostajao da profunkcioniše Bolnica u osnivanju, sve je bilo sređeno, jedino je izostalo mišljenje zdravstvenog inspektora, pa je Privredni sud u Leskovcu  poništio deobu u Zdravstvenom centru“, zaključuje Stanković.

Kao veran i disciplinovan vojnik stranke, Miroljub Stanković vredno učestvuje u kampanji za lokalne i parlamentarne izbore, 24. aprila 2016. godine,  na kojima SNS dobija apsolutno poverenje građana Vranja i mogućnost da sama formira vladajuću koaliciju u Skupštini Grada. Miroljuba Stankovića nije bilo na odborničkoj listi SNS, a takođe i ostalih kadrova došlih iz DSS i URS, jer se usprotivio Dragan Stevanović, prvi naprednjak Pčinjskog okruga. Stanković je bio miran, jer je pouzdano znao da ga u junu  izborne godine čeka funkcija većnika za zdravstvo. Mada penzioner sa doktorskom penzijom od blizu 70.000 dinara, on je stalno zaposlen u Gradskoj upravi i prima 100 odsto plate predviđene za većnika u iznosu od 55.000 dinara.

NEOBAVEŠTENOST

Dr Miroljub Stanković nikada nije rekao da je bio pomoćnik direktora Zdravstvenog centra Uroša Trajkovića, koji je zaposlio 200 neugovorenih radnika, što se hirurški blok gradi 10 godina, što su se kvarili novi aparati i što je naslednicima ostavio dubioze od više stotina miliona dinara. Neobavešten kao bivši lider DSS Koštunica.

REKLI SU O STANKOVIĆU

Dejan Stanojević: „Stanković je vredan član SNS, vojnik partije, ispunio sva očekivanja, predložio sam da bude predsednik Saveta za zdravstvo SNS“.

Jovica Stojanović: „Bivši članovi DSS kontaminiraju SNS, jer je narod rekao šta misli o njima. Stanković je imao odlučujuću ulogu u smeni dr Milene Mišić, direktorke Zavoda za javno zdravlje, kako bi instalirao dr Svetlanu Stojanović iz SNS. Parazitski sistem iz DSS i URS preneo u SNS“.