Svirali smo za čokoladu

PARISKE ŠKOLE
Stariji Jenisej, koji ima 26 godina, je završio najprestižniju školu u Francuskoj koja godišnje školuje samo 15 studenata iz cele Francuske. Kao jedan od mlađih kandidata, kao neko ko nije Francuz, ponosan je što je uspeo da završi master na svetski poznatom konzervatorijumu „Conservatoire National Supérieur de musique de Paris“.!!!!
„Učio sam od najboljih pijanista. Bilo je teško u početku kada nismo poznavali ni jezik. Jedino sam na francuskom znao da kažem bilo je ’ja ne pričam francuski’. Roditeljima je bilo najteže što se tiče učenja jezika jer su stariji. U kući, sa ocem pričamo na ciganskom, a sa majkom na ruskom“, kažu.
Nikita (23) je završio privatnu školu „!!!!!!Ecole normale de musique Alfred Korto“!!!!. Predavači u prestižnoj školi poznati su pijanisti i muzičari, a škola je jedna od najskupljih u Parizu. 
„Posle usavršavanja, treba još više da se radi jer se ulazi u profesionalnu džunglu. Vežbamo svakodnevno. Sviranje je kao sport. Ispadaš iz forme ako ne vežbaš“, kaže Nikita.
JE SUIS LE PIANIST
Nikita se seća svog prvog koncerta kada je imao četiri godine i nastupa u vranjskoj Muzičkoj školi. Prvi instrument i jedini koji svira je klavir.
“Sećam se da je bilo interesantno jer sam se osećao kao „le pianist“!!!!. Sećam se da sam bio vrlo ponosan što sam nosio leptir mašnu i prijatnog osećaja koji je izazvao aplauz publike posle mog nastupa. Osvajao sam nagrade na konkursima dok sam bio dete, ali mi kasnije oni nisu bili interesantni. Smatram da konkursi nisu za artiste”, kaže Nikita.
Učestvovali su zajedno na brojnim koncertima humanitarnog karaktera. Ukazuju na lošu situaciju koja može da zadesi ljude bilo gde u svetu i na to da čovek u skladu sa svojim mogućnostima, treba pružiti neophodnu pomoć ugroženima.  
“Važno je pokazati ljudskost i humanost. Da sam političar, matematičar ili doktor, pomogao bih ljudima u zavisnosti od polažaja u kome bih se nalazio. Moj način je muzika i organizovanje koncerata”, ističe mlađi Ramić.
Jenisej je, kao i njegov brat, prvi put nastupio kao četvorogodišnjak u vranjskoj Muzičkoj školi u kojoj je kao profesorka klavira radila njihova majka. 
“Bez ikakvog straha sam izašao na scenu i odsvirao, a sećam se da mi se sala onda činila ogromnom. Kao dete, svirao sam za čokoladu. Otac mi je obećao veliku čokoladu ako dobro sviram. Osvajao sam i nagrade i učestvovao na dečjim takmičenjima. Humanitarne koncerte danas podržavamo i učesnici smo istih da bismo koliko je moguće, učinili ovaj svet boljim”, kaže Jenisej.
Kao dve apsolutno različite osobe, kažu, ni njima nije jasno kako funkcionišu i kako među njima vlada neobična sloga.
“Potpuno smo različiti. Jenisej je kao heroj koji će da prevaziđe i pobedi bilo koji problem. U svakom odsviranom tonu ulaže sto odsto svoje energije i zbog toga deluje hipnotišuće na publiku. Kao stariji, nije mi toliko pomagao za klavirom koliko kroz život. Bio je tu da me posavetuje kada sam imao na primer problem sa devojkama. Bratska posla”, smeje se Nikita.
Jenisej ne osporava samo jedno kada je njegov brat u pitanju, a to je veliki talenat i profesionalnost u poslu.
“Mi smo totalno različiti ljudi. Čudim se i sam kako lepo funkcionišemo. Nikita ima određenu notu senzualnosti u sviranju. Veliki je umetnik”, kaže Jenisej.
Obojica se slažu da je trebalo otići iz Vranja jer se karijere, kako kažu, najbolje “lansiraju” na zapadu.
“Vratili bismo se u Srbiju, ali ovakve rezultate ne možemo da postignemo tamo i ne bismo ih ostvarili da smo ostali. Videli smo da Srbi imaju poseban duh koji nas izdvaja od drugih i to nam se najviše sviđa. Ljudi su otvoreniji, prirodniji, gostoprimljivi, a kontakt sa takvim ljudima i te kako prija”, priznaju braća Ramić.  
Kada su Francuzi u pitanju, prema njihovim rečima, prednjače u svemu. U modi, glumi, umetnosti.
“U Parizu se sve dešava. Izabrali smo Francusku jer je mamina želja oduvek bio život tamo. Radi kao profesor klavira u muzičkoj školi, a otac svira po celoj Francuskoj. Naš najmlađi brat Maksim (14), takođe je pronašao svoj put ka muzici kao violinista”, sa ponosom kažu braća Ramić.
Otac je doktorirao klavir na moskovskom Konzervatorijumu. Dok je majka izučila pravu rusku školu sviranja na Konzervatorijumu u Moskvi kao učenica čuvenog pijaniste Evgenija Libermana. Sa majkom su, kažu braća Ramić, vežbali do šesnaeste godine.
“Roditeljima smo zahvalni što su nas usmeravali i pokazali nam kojim putem da idemo sami. Svesni smo da bez njih i njihove ogromne pomoći ne bismo uspeli. S druge strane, mi smo samoinicijativno pokazali volju i želju da postanemo dobri muzičari. Kad smo počeli da sviramo kao deca, nismo mogli da biramo. Kasnije, kada smo ozbiljno kročili u svet muzike, nismo poželeli da izađemo iz njega. Što više sviramo, sa više ljubavi to radimo“, iskreni su.  
Dodaju da uživaju u svakom žanru muzike.
“Kad ne sviramo, slušamo džez, rep, hiphop, cigansku muziku. Moja inspiracija dok sviram je sam život. Nekad sam tužan, nekad srećan i zaljubljen. Sve to proživljavam za klavirom. Muzika je ozbiljna stvar. Jednim zvukom, moguće je rasplakati čoveka ili ga hipnosati, omađijati”, kaže Jenisej, dok Nikita dodaje da inspiraciju nalazi u lepoj devojci, u muzeju, na ulici, u dobroj knjizi. 
“Muzika je teatar zvuka. Sve što sam prošao, ono što sam doživeo, ispoljavam preko muzike na publiku. A uspeo sam onda kada ljudi to osete”, kaže Nikita.  

JAŠKO RAMIĆ
DUPLA KOMBINACIJA
„Jenisej je crn na mene, a duša mu je bela, ruska, na majku. Nikita je bele puti, ali ima dušu moju, cigansku. Naučili smo ih da vole i neguju muziku. To je i prirodno, jer smo mi, Cigani, muzičari. To su dobili sa moje strane. A majka pijanistkinja, što je dupla kombinacija. Imaju sve preduslove da postanu vrhunski muzičari. Već su mnogo postigli i na pravom su putu da stignu do vrha“, kaže Jaško Ramić, ponosni otac. 

PROFIL
Jenisej Ramić rođen je 1990. godine u Moskvi. Sa godinu dana seli se sa roditeljima u Vranjsku Banju gde živi do svoje devete godine. Pohađao je Muzičku školu „Stevan Mokranjac“ u Vranju. Klavir svira od svoje treće godine. U kući u Francuskoj, od instrumenata ima klarinet, trubu i tri klavira. Svirao je u mnogim zemljama širom sveta, a prvi put ide u Kinu, kao predstavnik Francuske da promoviše njihovu kulturu. U februaru je izdao svoj prvi CD!!! sa 14 kompozicija.
Nikita Ramić rođen je 1993. godine u Vranju. Klavir svira od svoje treće godine. U Francuskoj, u kući, svira najčešće zajedno sa bratom Jenisejom. Kaže da je za ruku „pijanistički“ pogodna kompozicija Šopena i Lista. Planira sa bratom Jenisejom izdavanje zajedničkog CD-a i mnogo održanih koncerata u budućnosti.