Vranjske: Od 14. oktobra prošle godine ste predsednik RK Vranje 1957. Šta vas je motivisalo da sednete na vruću predsedničku stolicu u klubu koji je poznat po stalnim sukobima i nadgornjavanjima uglavnom dveju struja koje čine igračke i trenerske legende vranjskog rukometa?
Petrović: Kao bivši igrač, odrastao uz rukometne legende ovog grada, a sa željom da rukomet ponovo bude sport broj jedan u Vranju, prihvatio sam se predsedničke dužnosti koja za mene predstavlja i čast, ali i veliku obavezu u smislu da Rukometni klub Vranje 1957 postavimo na zdrave noge i sa odgovornom upravom napravimo dobru i efikasnu organizaciju. To smo i uradili, jer su članovi uprave ostvareni ljudi, uglavnom bivši rukometaši koji svakodnevno prate rad svih segmenata, računajući tu i prisustvo svim treninzima i utakmicama.
Jeste li izabrani na redovnoj Skupštini, kako je to predviđeno Statutom kluba?
Znamo da se predsednik bira na skupštini, ali ovde se radi o volonterskom radu, entuzijazmu ljudi, njihovoj zaljubljenosti u sport, odnosno, rukomet, spremnih na odricanje i teškoće zbog posla, porodice. Na sreću, ima takvih ljudi u Vranju, a među njima su svakako članovi naše uprave.
Znači niste izabrani na Skupštini!?
Već sam rekao, u pitanju je volonterski rad i entuzijazam ljudi, a i urgentnost izbora predsednika i novh članova Upravnog odbora.
Kakva je bila uloga Zorana Arizanovića Šefa prilikom vašeg izbora?
Nije mi poznato, ali žalim zbog njega, jer je Šef moj dobar drug i prijatelj, šteta što nije prepoznao ideju novog Upravnog odbora i ostao u timu sa nekadašnjim saigračima, legendama vranjskog rukometa, Predragom Stevanovićem i Dušanom Stevanovićem. To bi bilo dobro za dalji rad kluba.
Osim vas, i Nebojša Cvetković, aktuelni predsednik Sportskog saveza, bio je kandidat za predsednika RK Vranje 1957!?
Znam da je kratko vreme predsednik kluba bio brat Nebojše Cvetkovića, Dragan Cvetković, a Nebojša je odustao zbog sukoba interesa, jer je već bio izabran za predsednika Sportskog saveza.
Kakvo stanje ste zatekli u klubu kada ste 14. oktobra prošle godine izabrani za predsednika?
Stanje koje smo zatekli bilo je jako loše, kao kad uzmete vruć krompir u ruke, pa smo krenuli od nule. Zato smo izvršili kompletnu reorganizaciju kluba, u svim segmentima, sa ciljem da se zna ko i šta radi. Nova uprava kluba je zavrnula rukave i popravila stručni rad i sveukupnu organizaciju. Nažalost, izostali su jedino rezultati na sportskom polju.
Kad smo već kod sportskih rezultata, sa trenerom Miodragom Nikolićem Robijem bili ste u sredini tabele, a smenili ste ga početkom novembra prošle godine, nakon čega se klub našao u zoni ispadanja iz Super „B“ lige. Zašto je došlo do smene Nikolića?
Nikolić je smenjen jer se kao trener mešao u rad uprave kluba, ali i zbog postavke igre i loših rezultata. Ekipa je izgubila od leskovačke Dubočice i bod protiv Sinđelića na utakmici na kojoj sam se suprostavio što u igru ulazi Miloš Itić, „debitant“ u 31. godini života.
Kažete, Nikolić je smenjen zbog loših rezultata, a ekipa je bila na sedmom mestu, a sada je na desetoj poziciji, dakle, u zoni ispadanja iz lige!?
Već sam rekao, igubljen je susret sa Dubočicom i na svom terenu bod protiv Sinđelića.
Pobeda u poslednjem kolu protiv Sinđelića u gostima nije promenila položaj na tabeli, RK Vranje 1957 je sada na desetom mestu, a iz Super „B“ lige sa 12 klubova ispadaju četiri ekipe. Kako ćete izaći iz ove opasne situacije koja preti da vranjske rukometaše preseli u niži rang takmičenja?
Ekipa je na desetom mestu, u zoni ispadanja, ali igra se još, ima nade da opstanemo, ali neće biti tragedija i ako ispadnemo, uostalom, sport se sastoji od uspona i padova. Za nas je važno da imamo mladu i perspektivnu ekipu i da je 90 odsto igrača iz Vranja.
Priča se da uprava gaji nadu da može doći do proširenja Super „B“ lige, što bi predstavljalo opstanak u ovom rangu takmičenja!?
Ima naznaka da će se promeniti sistem takmičenja i da će doći do proširenja lige, ali čak i da do toga ne dođe, lokalna samouprava je prepoznala naš rad i ispravnu orijentaciju i pružila nam svoju podršku.
Umesto Nikolića, za trenera ste postavili Dušana Stevanovića iako u tom trenutku nije imao dozvolu za rad!?
To nikako ne stoji, nije istina, Stevanović je do prošle godine bio predsednik Zajednice trenera Srbije.
Ali je imenovan za trenera bez dozvole!?
Stevanović je dozvolu dobio na jedan telefonski poziv iz Vranja i zahtev upućen mejlom, i to od Jovana Pavlova koji ga je zamenio u Zajednici trenera Srbije. Dule je, da tako kažem, jednim klikom došao do dozvole, ona je obnovljena, jer je Stevanović dugogodišnji trener.
Koliko je klub koštala ta dozvola, u javnosti se barata cifrom od 50.000 dinara?
To pričaju iz zavisti, dozvola je koštala dve do tri hiljade dinara, to je istina.
Kažu da je problem sa dozvolom bio i trenerski seminar u Kragujevcu, juna prošle godine, na kome nije bilo Stevanovića, a bili su Nikolić, Miloš Itić i Darko Stanojković?
Ne znam ko je bio na tom seminaru u Kragujevcu, ali sam ubeđen da je sreća što imamo Dušana Stevanovića, jer je legenda ovog sporta u Vranju.
RK Vranje 1957 u zimskoj pauzi napustila su tri igrača, Petar Draškić, golman Genčić, Sava Tašković i Miloš Ilić, svi su sad u bujanovačkoj BSK Hebi. Zašto su otišli?
Sadašnji Upravni odbor sa mnom na čelu nije mogao da ispuni finansijske zahteve trenera Nikolića i Arizanovića i navedenih igrača kojima su obećana veća primanja, u iznosu od 40-50.000 dinara, što nismo mogli da platimo. Ono što možemo, to dajemo igračima, hranarinu u proseku od po 15.000 dinara. Takve su mogućnosti kluba i preko toga ne možemo.
Prema našim saznanjima, navedeni igrači napustili su klub jer nisu hteli da igraju bez ugovora!?
Tačno je, nemamo ugovore sa igračima, jer bi klub došao u poziciju da ode u stečaj zbog sudskih tužbi, što bi bila repriza 2012. godine kada je RK Vranje kao klub bio u velikim problemima. Bez stabilnog i kontinuiranog finansiranja drugačije ne možemo da poslujemo.
Koliko je takvo poslovanje u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o sportu?
U našem poslovanju nema ničeg nezakonitog, sve je transparentno. Novac koji dobijamo od lokalne samouprave troši se isključivo za potrebe kluba, to su troškovi suđenja, putovanja, održavanja, hranarina za igrače…
Zna se da je finansiranje RK Vranje 1957 iz gradskog budžeta nedovoljno za veće ambicije kluba. Kako stoje stvari sa sponzorima, pojedinci iz kluba su se hvalili da su našli sponzore sa dubljim džepom, pa će na račun kluba uskoro da „legne“ nekoliko stotina hiljada evra!?
Takvih sponzora ovde, nažalost, nema, ali ako Grad Vranje želi kvalitetniji sport, mora više da ulaže u jevtinije dvoranske sportove, a ne u one skupe kao što je fudbal. Primer za to je susedna Makedonija gde je rukomet sport broj jedan, a klubovi Vardar i Metalurg igraju u Ligi šampiona.
Pola godine ste na čelu Rukometnog kluba Vranje 1957. Voli li Vranje rukomet ili je to ipak fudbalski grad?
Znam da Vranjanci vole rukomet i svoj klub. Dokaz je povratak publike na našim utakmicama u Sportskoj hali. Zato obećavamo našim navijačima i svim zaljubljenicima u rukomet, borićemo se do kraja da opstanemo u Super „B“ ligi.
Šta ako se to ne desi?
Već sam rekao, ukoliko se to ne desi, to neće biti tragedija. Dobar i stručni rad vratiće nas opet u ovaj rang, jer ovaj klub ima mlad i perspektivan tim, odgovoran i efikasan Upravni odbor i
STRUČNI ŠTAB GARANT USPEHA
„Od novembra prošle godine šef stručnog štaba je legenda kluba i vranjskog sporta Dušan Stevanović, a njemu u radu pomažu profesori DIF-ovci, Nenad Stanković i Miloš Stevanović, bivši rukometaši. To je garant stručnog rada sa igračima i budućih uspeha“, smatra Boban Petrović.
ODRASTANjE UZ RUKOMETNE LEGENDE
„Živeo sam u Vranju u neposrednoj blizini Doma JNA i igrališta za male sportove i odrastao sam uz rukometne legende Vranja. To je bio razlog da ostavim fudbal i Dinamo i otisnem se u rukometne vode. U rukometu sam radio kao trener, sekretar kluba, a sada sam predsednik, i pre svega, zaljubljenik u ovaj sport“, ističe Boban Petrović.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.