Zato, čini mi se, posle ovih izbora, pred Vranjance se postavlja ultimativno pitanje koje nema ama baš nikakve veze sa razglabanjima zašto nije bilo drugog kruga i da li je Saša Janković dobio malo ili mnogo glasova.
Naš glavni problem je, zapravo, što bi rekao Dobrica Ćosić, da li ćemo, i ovoga puta, sve što smo dobili na izborima, da izgubimo nakon njih.
Materijalizacija masovne podrške vlasti, ko god nju činio, od kad nema Dragana Tomića, slabo nam ide. Ustvari, nikako. Pojedincima da, u svakom slučaju, ali Vranje kao grad nastavlja da tone, evo već 17 godina, bez obzira na sastav Vlade, Skupštine ili predsednika Republike.
Nesposobnost ovdašnjeg političkog establišmenta da „naplati“ glasove kojima Vranjanci obasipaju svaku vlast postaje konstanta političke stvarnosti.
I ako postoji odgovornost pre svega SPS, ali i DS, DSS, URS i svih onih koji su činili u pojedinim periodima lokalnu vlast, upravo je u tome. Posle 5. oktobra, ni u jednom trenutku, nismo uspeli da ispostavimo račun za te glasove koje smo neštedimice delili ovima i onima. Bar u meri u kojoj su to činili Dušan Petrović za Šabac, Palma za Jagodinu ili Verko Stevanović za Kragujevac.
Voleo bih da grešim, ali i SNS je nastavio tim utabanim putem. Barem do sada. Ovaj zaključak nije razultat zluradosti ili političkog opredeljenja. Jednostavno, ne vide se ni nagoveštaji da će lokalni SNS lideri dobaciti dalje od klimoglava politike prema Beogradu.
Politički konformizam, čini se, spiritus movens je i ove vladajuće garniture na jugu Srbije jer, barem ja, nisam čuo da neko od ovdašnjih političara ima jasnu strategiju u promeni tog odnosa prema Beogradu.
A, ne treba izmišljati toplu vodu u Vranjskoj Banji.
Ne bih da taksativno nabrajam šta, ali Vlada Srbije, kada već sistem subvencija vaspostavlja kao vrhunski kriterijum privlačenja stranih investitora, mora da ponudi mnogo povoljnije uslove za ulaganje u Vranje nego li, recimo, Batočinu.
Posebni programi ekonomske podrške za Jumko i Simpo, povoljniji uslovi za ovdašnje preduzetnike, mnogo veći transferi sredstava iz Republike, ne treba da budu samo odgovor na političku podršku SNS-u.
Dobro, Recko, i podrška Dinamu, naravno.
Jug Srbije ima pravo, a njegovi politički reprezenti obavezu da traže privilegovan tretman pre svega zbog strateškog značaja ovog kraja, ali i obaveze države da se brine o ravnomernom regionalnom razvoju.
U normalnoj državi, takva ekonomska politika bi se podrazumevala, ali pošto kod nas sve funkcioniše na principu ličnih veza i uticaja u partijskoj nomenklaturi, ovaj problem postaje pitanje lične i stranačke odgovornosti.
Zato Dragan Stevanović, kao nesporni lider političke većine u ovoj regiji, mora na sebe da preuzme punu odgovornost, u skladu sa političkom moći kojom raspolaže, da ispostavi račun Vučiću.
Hoće li Boske imati snage, volje i odlučnosti da to uradi?
Što bi rekao jedan moj prijatelj: Znam odgovor ali neću da vam kažem.
Raspričaćete!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.